Rekonstrukcija cele odbrane je prioritet Partizana već tokom naredne zime

Nije to neka "nauka", bilo da ste prekaljeni fudbalski stručnjak ili potpuni analfabeta, pride imate "dva oka u glavi", pa čak i sa dioptrijom, da vidite ili se, pak, slučajno zateknete ispred TV ekrana kada mečeve igra Partizan. Dovoljno je i 15-tak minuta interesovanja da uočite reakcije, gestikulacije, komunikaciju, postavljanje i da shvatite ono što izgleda ne mogu da shvate čelnici crno-belih u dužem vremenskom periodu, a tiče se odbrane postojećeg tima. To može, a i apsolutno ne mora da ima veze sa trenerom, taman ih promenili još desetak do kraja sezone, to naprosto, isključivo ima veze sa selekcijom i kvalitetom igrača poslednje linije, koja u velikom meri odudara od veznog reda i napada i glavni je krivac što se ekipa nalazi tu gde se nalazi u smiraju jeseni.

Možemo da pričamo o sreći, nedostatku iste, da povlačimo paralele između Srđana Blagojevića, Saše Ilića i Aleksandra Stanojevića, čoveka čiji je trenerski pečat izgrađen na tome da su mu ekipe oduvek primale mali broj golova, da je bilo dovoljno da postignu samo jedan i da posle toga usledi "betoniranje".

Preporučujemo

Naprosto, sve te priče i poređenja nemaju previše osnova, jer istina je samo jedna – Partizan nema dovoljno kvalitetne igrače u poslednjoj liniji tima, nema lidera na terenu, nema znanja da se odupre ni ekipama slabijim od sebe. Jer, žargosbki rečeno, napad ne može da postigne toliko golova, koliko aktuelna odbrana može da primi. I, ukoliko se, kao u meču sa Mačvom, dogodi da ofanzivci ne realizuju tri ili četiri zicera kod nerešenog rezultata i već tada prelome utakmicu, možete da se kladite da će defanzivci uprskati, da će "ući kokoška" i potom ceo tim povući sa sobom u ambis.

Foto: MN Press / Nebojša Paraušić

Amaterske reakcije protiv Mačve

Uzorak ne mora da bude veći od duela sa Mačvom. Šapčani su prvi put prešli na polovinu Partizana u devetom minutu i postigli gol u situaciji sa samo četvoricom fudbalera na sedmoricu domaćih igrača, koji su uspeli da se vrate, ali se nisu postavili, komunicirali, niti obratili pažnju gde stoje u trenucima kada gosti završavaju akciju.

Drugi primer je još egzaktniji. Centaršut Mačvinih igrača, jedan od retkih u prvom poluvremenu, došao sa iste strane, gde levi bek Partizana (Jurčević) olako dopušta slanje lopte u kazneni prostor. Zatim jedan od vezih igrača (Aleksić) i desni bek (Samson) niti prate niti reaguju na centaršut, da bi potom i štoper Partizana (Simić) olako izgubio posed u situaciji kada mora da se "očisti", a zatim i dopustio da ga igrač gostiju zaobiđe, bez ikakve pomoći kolege (Aleksića), koji takođe gleda nezainteresovano, i postigne drugi gol.

Taj momenat je u potpunosti "resetovao" Partizan, koji je nekoliko minuta pre toga držao sve u svojim rukama i promašivao zicere. I, nije prvi put. Dešavalo se nebrojeno puta od početka sezone, još od letnjih kvalifikacija. Kakvu god "kombinaciju" u izboru igrača bi odbrao trener, do nedavno Saša Ilić, a sada i Alekdsandar Stanojević. Jer, to vide i slepi, Partizan nema kvalitet u poslednjoj liniji.

Foto: MN Press / Nebojša Paraušić

Takođe, po nepisanom pravilu, kiks-gol je potpuno uništio samopouzdanje celog tima crno-belih, odvukao ih u "rupu" iz koje se nisu izvukli do kraja utakmice, kao posledica isključivo defanzivnog nemara igrača, timskih, individualnih i taktičko-tehničkih grešaka. Ali i nedostatka otresitosti, hrabrosti, narodski rečeno srčanosti u momentima kada se brani sopstveni gol, teren, stadion...

Naravoučenije: Partizan tokom zimske pauze jednostavno mora da rekonstruiše kompletnu odbranu. Da proda što se prodati može, odnosno da se reši igrača koji naprosto nisu za sredinu u kojoj su se zatekli sticajem okolnosti. Usled činjenice da je klub zbog limitiranih sredstava verovatno birao kako je mogao ( i to pogrešno), a ne kako je želeo.

Nije to više pitanje trenera – Blagojevića, Ilića, Stanojevića ili nekog četvrtog, taman se zvao Hansi Flik. Pitanje je isključivo i jedino kvaliteta, a Partizan ga naprosto nema u jednoj od najvažnijih linija tima. Problem nije od juče i mora da se seče u korenu već na zimu, jer je vrag odavno odneo šalu...

(Z. Ivković)