Preskakao je mrtva tela, sad će igrati protiv Srbije na SP: Šokantna ispovest "Dečaka iz pakla"

Foto: Jonathan Moscrop / Zuma Press / Profimedia

Napadač Mančester junajteda Entoni biće jedan od fudbalera koji će zaigrati na Svetskom prvenstvu u Kataru za reprezentaciju Brazila!

Ovaj 22-godišnji igrač zasluženo se našao na spisku selektora Titea, zbog igara u dresu Ajaksa i Junajteda, i biće samo jedan "vid opasnosti" za selekciju Srbije koja se na Mundijalu nalazi upravo sa Brazilom u grupi.

Preporučujemo

A samo nekoliko godina ranije, tačnije kada je imao 18, Entoni je delio krevet sa svojim ocem u Sao Paulu - u oblasti pod nadimkom "Inferninjo", što znači "mali pakao."

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 A post shared by The Players' Tribune (@playerstribune)

Njegovo odrastanje je bilo okruženo dilerima droge i gangsterima, a fudbal je jednostavno bio njegov beg iz opasnog okruženja. Skidao je trikove gledajući Ronaldinja, Nejmara i Kristijana Ronalda, a u razgovoru za "Players Tribune" priznao je da je morao da preskače i mrtvo telo na putu do škole.

- Jednog jutra, u šetnji do škole, kada sam imao osam ili devet godina, naišao sma na čoveka koji je ležao u uličici. Nije se mrdao. Kada sam se približio, shvatio sam da je mrtav. U faveli nekako otupiš na te stvari. Nije bilo drugog puta i ja sam morao da prođem odatle. Samo sam zatvorio oči i preskočio mrtvo telo - rekao je Entoni i dodao:

- Ne govorim ovo da bi zvučalo teško, to je bila moja realnost. Ustvari, uvek sam govorio da sam kao dete imao veliku sreću jer sam dobio dar sa neba. Lopta je bila moj spas, moja prva ljubav. U Inferninju ne marimo za igračke za Božić, svaka lopta koja se kotrlja je savršena za vas.

Njegova porodica je bila toliko siromašna da nisu mogli da mu priušte patike za fudbal. Uprkos tome, ništa ga nije sprečavalo da ostvari svoj san.

Foto: Tanjug/AP/Dave Thompson

- Svakog dana, stariji brat me je vodio na trg da igram fudbal. U faveli svi igraju fudbal. Deca, starci, učitelji, građevinski radnici, vozači autobusa, narkodileri, gangsteri... Tamo su svi jednaki. U vreme mog oca to je bio zemljnai teren, u moje vreme asfalt. Na početku sam igrao bos, krvavih nogu. Dribling je bio nešto što je u meni. Prirodni instinkt, dar od Boga. Nisam saginjao glavu ni pred kim. Sa loptom u nogama nisam imao fudbalski strah - priznaje Brazilac:

- Za tri godine sam prešao trnovit put. Od sirotinje do Ajaksa, pa do Junajteda. Ljudi me pitaju kako sam to uspeo. Iskreno, nisam osećao nikakav pritisak na fudbalskom terenu. Strah? Šta je strah? Kada preskačeš mrtva tela tokom odrastanja, onda ne možeš da se plašiš ničega u fudbalu.

Priznao je Entoni da njegov san nikada nije bio taj da osvoji Mundijal, Ligu šampiona ili Zlatnu loptu - već da izvuče roditelje iz favele. Ili barem da umre pokušavajući. Na kraju je uspeo, te otuda i ne čudi što je naslov njegove ispovesti bio "Dečak iz pakla."

(Telegraf.rs)