Srbi, je l' moramo da budemo najgori narod na svetu?

Srbi vole senzaciju, makar ona bila i lažna! Možda čak i više od istine koju teško prihvataju ukoliko je ona suprotna tom senzacionalizmu!

Srbi vole da žive tuđe živote! Uvek nas je pre interesovalo šta se dešava iza komšijinih, nego iza svojih vrata. To smo uostalom dokazali godinama unazad gledanjem raznoraznih rijalitija i stapanjem sa "personama" koje tamo obitavaju.

Srbi su narod koji će sami napraviti rijaliti, koristeći društvene mreže i mišljenja koja ostavljaju tamo - bez ikakvog legitimiteta tih reči i bez obira na posledice koje će izazvati. A onda, kada naprave svoj rijaliti tamo, onda će satima i danima da bulje u svoje telefone i računare i da "žive" neku imaginarnu priču.

U ovakvim situacijama često se setim inserta iz filma "Profesionalac", kada Dragan Jovanović i jednom trenutku kaže: "Nije Sloba kriv, mi smo g**na!" Taj trenutak definitivo i sada oslikava stanje u kom se narod nalazi, a vezano je za stanje fudbalske reprezentacije Srbije u Dohi.

Da, svi smo se radovali njihovoj pobedi u Lisabonu. Godinu dana smo se ložili ( i dalje se ložimo) da ćemo uraditi velike stvari u Kataru. Jedva smo čekali da Mundijal počne i u trenutku kada su Orlovi došli u sitiuaciju da pobedom izbore plasman u osminu finala - nama je fudbal prosto postao nebitan.

A zašto? Zbog priče da se ne zna "ko koga kerebeči", da su neki fudbaleri bili sa ženama drugih fudbalera, svojih saigrača, da su se zbog toga tukli, da ne pričaju... Odjednom je kod nas proradilo to prokletstvo zadiranja u tuđe živote, u glavu su nam se odmah vratile sada već tradicionalne teorije koje su (gle čuda) izostale onda kada je Dragan Stojković Piksi saopštio spisak igrača za SP. Zaj**ao nas je Mister, nije nam tada dao materijal za tračeve.

E, pa Dragane, zar si nas mislio da prevariš? Kako da počnemo takmičenje bez nekog skandala, neke priče koja će biti važnija od samog fudbala? Ne brini Dragane, sami ćemo mi to sve da napravimo. Mi smo Srbi, nebeski narod! Uopa, pazi sad! Ćiribu-ćiriba i evo skandala.

Bukvalno, ali bukvalno ni 24 sata nam nije trebalo da poremetimo mir Orlova i da glupostima na društvenim mrežama nateramo praktično pola Evrope da piše o nama. Da jedan Dušan Vlahović, jedan reprezentativac, izlazi ispred kamera i širokom auditorijumu, u udarnom terminu, objašnjava svoj privatni život.

Da konferenciju za medije pred jedan od najvažnijih mečeva Srbije u istoriji MORA da počne tako što će spirati ljagu sa svog, ali i sa imena ostalih saigrača koji su se našli u skandalu.

Sve i da je istina, da su fudbaleri međusobno menjali žene, zašto je to problem srpske javnosti? Zašto iko od nas ima pravo da to komentariše kada nije u pitanju naša stvar? To je ono prokletstvo društvenih mreža: misliš da si bitan i da svi samo jedna čekaju tvoju reč, tvoj tvit ili retvit, tvoju teoriju zavere, lajkove na tvoje montaže koje kruže...

Ono što je pogubno jeste da ne misliš o tim ljudima kojima možda nanosiš zlo. Pa taj Dušan Vlahović ima, na primer, roditelje, rodbinu i prijatelje. Možda će as Juventusa ostati imun na sve, možda će se fokusirati samo na fudbal, ali njegovoj majci, ženi koja ga je rodila i trudila se da ga izvede na pravi put, možda ste "ubacili suze u oči."

Kako li je tek porodici žene koju povezuju sa Vlahovićem? Onog trenutka kada ste odlučili da joj pošaljete uvredljiv komentar, zapitate li se možda da li je u vama ostalo barem malo ljudskosti. Možda bi trebalo da se zapitate i da li ste je ikada imali ako bilo kojoj ženi ispod fotografije "kačite" da je k**va i pritom još dodajete raznorazne gadosti kako bi sve još više začinili.

- To rade ljudi kojima je dosadno i iskompleksirani su. Zli i isfrustrirani, rade protiv interesa reprezentacije. Mi smo ujedninjeni nego ikad, atmosfera je super. Te priče rekla-kazala, to je postalo tipično za nas. Želim samo da zaštitim integritet svog imena i braniću se zakonski i pravno ako bude trebalo. Nikad se nisam oglašavao, nije moj stil, ali sada moram. Umesto da nas podrže, priča se o stvarima koje nemaju veze. Ne zameram im jer su to ljudi koji imaju prazne biografije. Na mom imenu neće skupljati poene. Oni su mali i ostaće - rekao je Vlahović između ostalog u sredu popodne.

Elem, vratićemo se na početak teksta i na one reči o teškom prihvatanju istine. Srbi su i u ovom slučaju pokazali da će pre prihvatiti taj rijaliti sa mreža jer im je zanimljiviji, nego stvarne činjenice. Bože moj, to je dosadno, ništa se ne dešava. O čemu onda da se razgovara uz kaficu, na poslu, na pivu? Pitaju te, kažeš im da nije istina, a onda dobiješ odgovor da ništa ne znaš. Čast izuzecima koji te poštuju. Tako to ide kad nas.

Zato, Srbi, BRAĆO, dajte da ne budemo najgori narod na svetu! Dajte da zbijemo redove, da se fokusiramo na sportsku priču koja je jedina prava u ovom slučaju. I da se, ako Bog da, radujemo uspehu u petak.

Za kraj, citiraću jednog srpskog navijača, Borisa Miličića, koji je na Mundijal došao čak iz Kanade, a koji nam je u sredu ujutru, pre samog obraćanja Vlahovića, rekao:

- Ljudi, mene ne interesuje ko je s kim i ko koga... Potrošio sam silno vreme i novac kako bih gledao i navijao za Srbiju na Mundijalu i jedino što me interesuje jeste to kako će naši igrati i hoće li pobediti.

Kraj!!!

(Telegraf.rs)