• 0

Nagetsi će zbog njega na doživotnu robiju: Šek bi ga birao pre Zajona, a on je sada Jokićev šegrt

Tihi grmalj je u odelu sa paukovom mrežom mirno čekao da čuje svoje ime, dobijeno po čukundedi - poglavici afričkog plemena; Posle ovogodišnjeg NBA drafta jasno je da su predsednik Nagetsa Tim Koneli i njegov tim ili skupina "veštih lopova" ili grupa mnogo loših kockara.

  • 0

Odgovor na pitanje šta su dobićemo u dolazećim godinama jer Nagetsi već dve sezone gađaju "džokere" na draftovima, iako na njima nemaju visoke pozicije. Od drafta je prošlo pet dana. I dok je ceo svet buljio prema Barkli centru u Bruklinu očekujući da Zajon Vilijamson bude prvi pik (bio je), jedan momak, o kome se mesecima pre drafta nije pričalo, tiho je sedeo u Zelenoj sobi čekajući da Adam Silver prozove i njegovo ime. Silver je pročitao prvih 30 imena u prvoj rundi drafta i otišao, a novi saigrač Nikole Jokića je ostao da sedi tu kao pokisao. Bol Bol je izgledao kao gomila Beograđana ovih dana, kada je duboko u drugoj rundi njegovo ime konačno pročitano kao izbor Majami Hita.

Dečko visok kao bandera bio je vidno nervozan pa je u tom trenutku preko usana procedio samo – dokazaću svima da su pogrešili (što nisu verovali u mene). Bio je projektovan kao top 5, eventualno top 10 pik, Šek je rekao da bi ga birao pre Zajona, a završio je u rukama Majka Melouna i Denver Nagetsa sa 44. mesta. Denver ove godine nije ni imao svog pika, ali ga je "izmislio" magijom trejda sa Majamijem. U Koloradu posle Nikole Jokića očito veruju da su im ta četrdeseta mesta na draftu talična pa su u trgovini sa Hitom dali budućeg pika i nešto para i pokupili Bol Bola.

Za sada to deluje samo kao vin-vin situacija za obe strane, a menadžment Denvera kao maherski. Evo i zbog čega… Momak zanimljivog imena ima i zanimljiv košarkaški pedigre i nekoliko osobina zbog kojih, uz Jokića, ima potencijala da postane budući NBA superstar. Doskora je bio ono što Amerikanci zovu “human cheat code”. To je kao kada uzmete u igrici košarkaša, pa ukucate šifru, nabudžite mu brdo osobina na maks i onda redom derete protivnike.

Ili, u stvarnosti, “hjuman čit kod” je prosto neko sa predispozicijama koje drastično odskaču od ostatka momaka istog uzrasta. To je Bol Bol, dečko rođen 16. novembra 1999. godine, koji je prošle godine bio MekDonald All-American igrač i regrut od pet zvezdica u svetu američke košarke. On je sin Manutea Bola, čoveka koji je igrao u NBA devedesetih godina. Sada već pokojni Manute (1962 – 2010) je poreklom iz Južnog Sudana i naroda Dinka, u čijim se plemenima rađaju neki od najviših ljudi na planeti. Manute je bio visok 231 centimetar i devedesetih godina, u vreme kada su timovi gađali, na prste se može pobrojati koliko trojki po meču, Manute je umeo da ih pogodi kao "petica". Lupao je ponekad banane kao na traci i po tome je upamćen posle karijere. Igrao je deset godina u NBA za Vašington Buletse, Filadelfiju, Golden Stejt i Majami Hit i nakon svega toga, 1999. je dobio sina u domovini, u Kartumu.

Manute Bol

Čuveni Manute Bol (1962-2010), otac Bol Bola Foto: Copyright 2001 NBAE

Manuteov naslednik je od rođenja bio predodređen za košarku jer mu je i majka Ajok visoka 190,5 centimetara. Pradeda po kom je dobio ime, Bol Čol, bio je poglavica plemena i visok nestvarnih 238 centimetara. Zato je Bol Bol prvi put i stupio na teren sa četiri godine. Znate kad dođete na teren za basket i gađate sa slobodnjaka za ekipu, pa se u protivničkoj ekipi nađe lik od dva metra i koji centimetar preko? I onda jednom kreneš na polaganje, a na tabli ostane fleka od prašine kad ti onaj dvometraš zalepi loptu. Posle toga obično dvaput razmisliš pre nego kreneš na obruč.

E tako je izgledao Bol Bol od starta u odnosu na vršnjake. Danas je visok 218 centimetara i ima raspon ruku od 234 centimetra. Kada stane i podigne ruke uvis dostiže visinu od 292. Poređenja radi, toliko ima naš Boban Marjanović, koga smo više puta u NBA videli kako zakucava, a da samo ispruži prste na "nožicama". Jedini koji je trenutno ima viši dohvat od Bola je Tako Fol, dečko koji će sledeće sezone igrati za Boston Seltikse. On kad podigne ruke dostigne visinu od neverovatnih 309 centimetara!

Međutim, muka visokih ljudi je njihova motorika i to što na terenu često izgledaju trapavo. Bol nema tih problema. U jednom intervjuu je pre nekoliko nedelja ispričao da je kao dečak u četvrtom razredu stavljen da igra košarku sa osmacima i pošto među njima nije bio najviši, igrao je beka. Zbog toga je na Oregonu, u timu Pataka prenosio loptu na protivničku polovinu baš kao što to radi i Jokić u Denveru. Tradicionalno pravilo da centar skoči, uhvati loptu i onda je dobaci pleju ili eventualno beku, više ne postoji, to je zamrlo. Bol ima duge noge i sporiji je u bočnim kretnjama kada treba da juri nekog bržeg od sebe, ali kada trči pravo, prilično je brz i skočan. Njegov adut je i odličan tajming pa je u Oregonu udarao u proseku 2,7 blokada tokom prošle sezone. Kad se tome doda 21 poen i blizu deset skokova po meču postaje jasno kolika zver Bol može da bude.

Još jedan zanimljiv podatak je što je prošle sezone pogađao trojke sa neverovatnih 52 odsto uspešnosti! Istina, uzorak od nekoliko desetina trojki nije veliki, ali opet je zapanjujuće. Pošto je igrao beka kao klinac, razvio je i meku ruku pa ume da pogodi čak i flouter, a balans u šutu iz trka mu je veoma dobar. Kad se sve uzme u obzir postavlja se logično pitanje: Zašto onda 44. mesto? Zato što niko nije savršen pa tako ni ovaj 19-godišnjak iz Sudana.
Ljubitelji košarke koji se sećaju Manutea sećaju se i njegove mane koja ga je pratila tokom karijere, a to je težina.

Na više od 230 centimetara, devedesetak kilograma je skroz tanko, u težinskom rangu mnogo nižih, a nabijenijih bekova i krila. Manuteov sin ima koji kilogram ispod 100, na 13 centimetara manje od svog oca. Ok, ali je daleko od idealnog. U tome leži deo odgovora zašto ćemo Bol Bola (makar na početku) često videti da se izvlači na trojku - prosto jer ne može ili ne želi da se gura sa jačim ili samo težim centrima od sebe, sve i da nemaju neku posebnu tehniku. Otud "pik end pop", a ne tradicionalan rol ka košu. Drugi veliki minus koji su mu američki analitičari uzeli za zlo je voljni momenat. Kada treba da postavi blok, ne ulazi toliko jako u kontakt, a ne voli ga toliko ni kada ide na koš.

Bol Bol po mišljenju stručnjaka često deluje nezainteresovano na terenu, kao da neće ni da se bori i dovodi se u pitanje koliko će se njegove radne navike promeniti. Tu promenu je možda raspalilo višesatno čekanje do 44. mesta drafta i otud Bolova njegova izjava da "će im dokazati da su pogrešili".

I treća stvar su povrede. Bol je prošle sezone odigrao samo devet utakmica, dve trećine je propustio zbog povrede stopala. 

Stres frakturu je doživeo sredinom decembra na meču sa San Dijegom i to je bilo dovoljno da se niko od ekipa koje su birale sa viših pozicija na draftu - ne kocka. Denver to radi već dve godine. Ako se prisetimo, prošle godine su na draftu uzeli Majkl Porter Džuniora, eksplozivno krilo koje je imalo problema sa leđima i sad ima već dve operacije iza sebe. Porter je presedeo celu prošlu sezonu, a i on je trebalo da bude na samom vrhu svoje draft klase. Pao je na 14. mesto drafta i Nagetsi se nisu dvoumili. Već su imali jezgro sa Jokićem, Džamalom Marejem i Gerijem Herisom i nije im bio problem da sačekaju, pa ako se Porter razvije u elitno krilo - super, ako ne, nikom ništa.

Džered Vanderbilt je takođe jedan od momaka koji su imali potencijala, bili u MekDonalds "All American" izboru, pa onda pali u drugu rundu 2018. Uzeo ga je Orlando, ali je završio u Denveru. Nagetsi su i bez Portera i bez Vanderbilta stigli do polufinala Zapada, gde su od Portlanda ispali u sedmoj utakmici zbog lošeg šuta za tri. Sledeće godine bi trebalo da budu samo bolji, sa ili bez spomenute dvojice momaka.

Slično je i sada sa Bolom. Očekivanja od njega nisu visoka, pa neće biti pod pritiskom kao Vilijamson, Dža Morant ili Ar Džej Beret, ali će morati da poradi na sebi i posveti se samo košarci, nabaci koji kilogram i pojača mišiće kako bi ispunio potencijal koji nesumnjivo poseduje.

Ako se to desi, onda bi uprava Denver Nagetsa posle Jokića i (možda) Portera sa Bol Bolom završila i treću ogromnu "krađu" na draftu. Zato je zanimljiv komentar jednog navijača Bruklin Netsa koji je posle drafta Bola napisao

- Uprava Nagetsa zbog ovih razbojništava treba da ide na doživotnu robiju.

A sve što su Tim Koneli i ekipa uradili je da nisu "prespavali" još jednog potencijalnog superstara i malo su se kockali sa njegovim zdravljem. Kocka, koja im se može vratiti kroz šampionski prsten ako se ispostavi kao dobitna.

(M. Ljubisavljević)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima