Plavi su naš simbol pobede, nostalgija i patriotizam: Gurović otkrio tajnu starih dresova košarkaša
Za Milana Gurovića plava boja na dresu je simbol pobede. U tom dresu je osvojio zlato u Indijanapolisu kada se zajedno sa Bodirogom, Divcem, Stojakovićem, selektorom Pešićem i ostalima popeo na pobedničko postolje.
Reprezentacija Srbije se 17 godina kasnije priprema za novi Mundobasket, ovog puta u Kini, posle perioda igranja u crvenim dresovima vraćena je tamnije plava nijansa i još uvek stojimo na toj brojci "5" kada je reč o titulama šampiona sveta.
Preporučujemo
Gurović: Budućnost ništa nije pokazala, Zvezda u svakom momentu zna šta radi! (VIDEO)
Gurović: Čović je bolji igrač od Reglanda, ljudi ga osporavaju samo zbog oca i prezimena!
Orlovi sada zbog brojnih otkaza bitnih igrača u drugim reprezentacijama, možda imaju jednu od najboljih prilika da konačno naprave iskorak na velikom takmičenju i uzmu zlato koje je izmicalo i u Madridu 2014, pa u Riju 2016. i na kraju u Turskoj 2017. godine.
- Pošto smo svi bili okupljeni oko košarke, koja nam je bila i ostala jako važan deo života, mislim da uspeh koji se generacijama unazad stvarao je vezan za tu plavu boju. Boje ne utiču direktno na rezultat jedne utakmice, ali sigurno na mentalnom planu daju ekipi neku snagu i energiju, to je definitivno. Ova tamno plava nam daje neku sigurnost, pripadnost, samopouzdanje, novi izraz. Ona je simbol pobede - rekao je Gurović.
Navijači Srbije će plavom bojom, ali nešto svetlijom nijansom biti ujedinjeni i u Areni desetog avgusta, kada Srbije bude igrala protiv Litvanije. Polovina prihoda sa tog meča ide u humanitarne svrhe, a Savez je zbog saradnje sa UNICEF-om pozvao sve da obuku svetlo-plavo.
Gurović je evocirao uspomene na Indijanapolis 2002. godine kada je praktično sa tri troje rešio meč sa Amerikancima u četvrtfinalu takmičenja, ali podseća da se jedna titula iz istog perioda često zaboravlja.
- Malo se u zapećak stavila 2001. godina, kada smo osvojili zlato na EP u Istanbulu. Ta generacija predvođena našim kapitenom ostvarila je jedan impresivan rezultat počevši od tri kontrolna turnira, čini mi se da su dva bila u Turskoj a jedan u Nemačkoj, pa do same završnice samog turnira u Instanbulu. Bili smo neporaženi od kada smo počeli, sve do titule, pa mogu da kažem da je taj šampionat u Turskoj ostavio veliki trag u mom sećanju. Pamtim i veliko jedinstvo koje nas je krasilo.
- Posle je svako otišao na svoju stranu, zbog obaveza, porodice, ali ostao sam u kontaktu sa Bodirogom i još par igrača. Kada se sretnemo ispričamo se, setimo se nekih anegdota, dogodovština, izazova sa kojima smo se suočavali, i bude to jedno lepo sećanje. Drago mi je da vidim to jedinstvo i u sadašnjoj generaciji u nacionalnom timu, jer je to jedan od preduslova uspeha - priča Gurović.
Kao igrač je rano otišao u inostranstvo i afirmisao se kao igrač u Grčkoj, pa kaže da je u to vreme s kraja devedesetih postojala jaka želja da se iskaže pripadnost svojim državnim obeležjima. Euforija je po njegovom mišljenju nakon Indijanapolisa malo splasla.
Reprezentacija je zašla u krizu, rezultata nije bilo punih sedam godina i tek se 2009. sve polako počelo pokretati ka boljem.
- Nekako, osećali smo jaku nostalgiju koja nas je vezala za nacionalni dres i tu neku nenormalno jaku želju da jednog dana budemo deo te priče. Želeli smo da pokažemo patriotizam, pripadnost naciji. Košarka je bila sport broj jedan, mada je došla ta kraća kriza posle Indijanapolisa kada su tereni postali sve prazniji, a deca krenula da se bave drugim sportovima. Srećom, ponovo je napravljen zamah, kult reprezentacije se vratio, i tereni opet vrve od klinaca. To je ono čemu težimo, da deca nisu na ulicama, da se ne drogiraju, da nema nasilja, da su okrenuti sportu. Mislim da je to jedna velika i važna uloga reprezentacije, da prenosi poruke deci o pravim vrednostima.
Današnja generacija je svesna odgovornosti i društvene uloge koju imaju, dodaje Gurović.
- Siguran sam da ovi momci imaju taj motiv i želju da igraju. To su i pokazali Teodosić, Bogdanović i ostali momci koji su dolazili tokom prozora, ali moramo da razumemo i one momke koji nisu, poput Jokića jer jednostavno njihovi klubovi nisu davali vremena i prostora da se priključe nacionalnom timu - zaključio je Gurović istakavši i da sa Amerikancima treba i sada da vidimo gde smo i šta smo.
VIDEO -Gurović veliki optimista u Zvezdinom finalu
(Telegraf.rs)
Povezane vesti
Srbiju čeka pakao, Amerikanci odredili "Drim tim" za Olimpijske igre: Jedan je od najjačih u istoriji košarke!
Ženska Evroliga se oduševila potezom reprezentativke Srbije: "Ovo je savršen košarkaški napad..."
Priča Bate Đorđevića za košarkaške čitanke: O Zvezdi, Partizanu, trojkama sina Saleta, Jokiću, leku za 21. vek
Spektakl u najavi! Francuska "testira" i košarkaše i košarkašice Srbije pred Olimpijske igre
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
PAOK
A ko je odredio da boja Srba i Srbije je crvena?? Garda nosi plavo, u plavim dresovima se igralo i 1930 u montevideo a na u crvenom! Italijani igraju u plavo a nemaju plavo u zastavi, nemci igraju u belo itd..., Nasa boje je PLAVA (nema uopšte veze sa YUG) sve ostalo je veštačko!!!
Podelite komentar
Boske100
Vazda PLAVI i samo PLAVI!!!
Podelite komentar
mix
Naravno, plava boja je jednako nasa kao i crvena i bela jer su to boje nase zastave. Kad se koriste te boje kao delovi nacionalnih simbola treba paziti da se koriste tacne nijanse tih boja,tj. brojevi tih boja sa nase zastave, sto je veoma bitno. Licno se potpuno slazem da nasi sportisti nose dresove u bojama u kojima je najtrofejnija istorija tog sporta u Srbiji. Kosarka ,pa i fudbal, a boga mi i vecina nasih kolektivnih sportova je svoje najvece uspehe ostvarila u plavim dresovima.To je stvar odluke kako OKS i sportskih federacija Srbije kakve ce boje biti dresovi nasih selekcija.
Podelite komentar