Gde je, šta radi, srpski Stef Kari? Ubacuje 91 trojku iz 100 šuteva, a još nema klub!

Stef Kari brojao je do 77 ubačenih trojki zaredom aprila 2015. godine, Danilo Anđušić do 53 u februaru 2019. Verovali ili ne, reč je o broju uzastopno pogođenih šuteva za tri poena na treningu.

Zvezda Golden Stejt Voriorsa i jedan od najboljih šutera u istoriji igre pod obručima zaredom je ubacio 24 lopte više, sa 49 centimetara veće udaljenosti (razlika između evropske i NBA linje za tri poena), ali i pored svega toga Anđušićevo dostignuće vredno je pažnje:

NA TRENINGU 53 VEZANE TROJKE

- Bilo je to na jednom od treninga u Igokei. Sa mnom je u hali bio tadašnji pomoćni trener Milutin Latinčić i Branislav, kondicioni trener Igokee. Dosta pažnje poklanjam šuterskim treninzima, a pored toga veoma volim i da se takmičim sa samim sobom.

- Dugo mi je rekord po broju uzstopno ubačenih trojki bio 46, još iz vremena dok sam igrao u Partizanu. Nekoliko puta sam uspevao da pogodim preko 40 u seriji, ali brojku od 46 nisam mogao da nadmašim sve do ove godine u Igokei - počinje priču Anđušić i potom iznosi zanimljiv podatak:

Foto: ABA liga/Igokea/Nenad Vuruna

- Pre izvesnog vremena neko mi je ispričao da taj Karijev nezvanični svetski rekord u stvari nije najbolji rezultat. Zainteresovao sam se i na internetu pronašao priču da je 1996. godine izvesni Fred Njuman ubacio 209 trojki za redom. Ostao sam zapanjen i to sam dobro zapamtio.

- Da priča bude još čudnija, čovek je amater, kompjuterski programer i u to vreme je imao 60 godina. Doduše, njegovi šutevi su bili iza linije za tri poena u koledž košarci, ali i i pored svega toga i dalje sam u neverici šta je čovek uspeo da uradi.

UMALO DA NADMAŠI STEFA KARIJA

Zanimljivo je da je tog 15. aprila 2015. Stef Kari na famoznom treningu trojke šutirao 94/100. Anđušić je nedavno u bio veoma blizu tom rezultatu. Naime na treningu je od 100 šutntih pogodio čak 91 trojku.

- Sa trenerom Goranom Vučkovićem trenirao sam u hali na Crvenom krstu. Radio sam šuterski trening kao i nebrojano puta pre toga, ali nikada sa takvom preciznošću - uz osmeh komentariše Anđušić.

U iščekivanju inostranog angažmana Anđušić se kondiciono sprema sa Zlatkom Novkovićem i njegovim timom trenera. Novković je svojevremeno radio sa Anom Ivanović, a danas brine o fizičkoj spremi hrvatske teniserke Done Vekić:

Foto: Budućnost VOLI

- Zlatko je bio kondicioni trener moje supruge Ivane kada je osvojila srebrnu medalju na Olimpijskim igrama u Riju. Ivana mi ga je preporučila, odlično sarađujemo, a u međuvremenu smo se sprijateljili.

- Dosta sam radio na sebi preko leta, mislim da sam u odličnom fizičkom stanju, a želja mi je da ostvarim inostrani angažman u ekipi gde bih imao bitniju ulogu. U najboljim sam igračkim godinama i smatram da posedujem kvalitet da se u bliskoj budućnosti ponovo nađem u nekoj od ekipa koje igraju u Evroligi.

BIO JE JEDAN OD NAJVEĆIH TALENATA U MLAĐIM KATEGORIJAMA

Slovio je za velikog talenta, a košarkaški put vodio ga je kroz Hemofarm, Partizan, potom Italiju, Španiju, Poljsku i Rusiju. Kada ga upitate da li je očekavao i da li je mogao da u karijeri ostvari još više, Anđušić odgovara:

- Nijednog trenutka ne žalim ni za jednom odlukom koju sam napravio u karijeri. Takođe, smatram da uvek može više od onoga što radiš, ali sve što sam uradio, a bilo je dosta dobrih stvari i momenata, sve sam ostvario svojom zaslugom i trudom. Za mene je najvažnije da ću uvek biti svestan toga.

Za život mu je kaže najlepše bilo u Španiji, ali košarkaški gledano najbolje se osećao u Rusiji. To i ne čudi ako se u obzir uzme podatak da je svojevremeni iz Perma prešao u UNIKS u trenutku kada je u proseku beležio čak 30 poena po utakmici:

Foto: Marko Todorović

- Period u UNIKSU je bio sjajan. Imali smo odličnu hemiju u timu, iako je bilo mnogo stranaca nije bilo klanova. Fenomenalno smo se družili - kaže Anđušić i potom se priseća zanimljive angedote prilikom dolaska u Kazanj.

- Došao sam u Uniks kao drugi strelac lige u tom trenutku, iza Alekseja Šveda. Kit Lengford bio je prva zvezda tima i to je želeo da mi stavi do znanja od provog momenta. Prvi trening je bio pred meč sa Realom u Evroligi,, a Lengford je prema meni bio nemilosrdan. Čuvali smo se međusobno, i on je svaki posed lopte koristio da me napadne.

- I verujte mi, on je nezaustavljiv. Verovatno najbolji u igri jedan na jedan u Evropi. Konstatno je fintirao, bio veoma agresivan, nje bilo načina da ga zaustavim. Ostali saigrači su mi rekli da dugo vremena nije tako trenirao i da se ne uzbuđujem previše .Jer, to je bio njegov stil, svako novi ko je dolazio morao je da prođe kroz njegovu "torturu", samo da bi pokazao koliko je dobar. Inače, Lengford je veliki fanatik, u stanju je satima da gleda svoje utakmice i analizira ih. On je ubedljivo najbolji napadač koga sam video.

Foto: Marko Todorović

Poznato je da je Lengford ne voli mnogo da trenira, sav fokus stavlja na utakmice, a Anđušić dobro pamti, kako on kaže, najvećeg radnika:

- To je Nikola Peković, bez ikakve dileme. U NBA ligi je bio loka-aut kada je ponovo potpisao za Partizan. Iako je imao mnogo unosnije ponude na stolu hteo je da pomogne Paritazanu. Za mene je bilo fascinatno da je Peković, koji bio među najboljim centrima na svetu u to vreme, trenirao sa takvim žarom. Bez obzira da li je reč o jutarnjem ili popodnevnom treningu on je bukvalno kidao na treninzima. Sa reputacijom koju je imao mogao je da radi šta hoće, a on je uvek birao da pruži 120 odsto sebe. Pokazao je tu fantastičnu crtu i zato ga mnogo cenim. Još nisam sreo igrača koji je trenira sa takvim žarom.

Anđušić je svojevremeno sa kadetskom i juniorskom reprezentacijom Srbije osvajao zlata na evropskim šampionatima. Dres sa državnim grbom nosio je i u seniroskoj konkurenciji kroz kvalifikacije 2012. i na Evrobasketu 2013. godine. Sa pažnjom prati igre Orlova i sa mnogo optimizma očekuje Svetsko prvenstvo u Kini:

- Mislim da ćemo osvojiti minimum srebro, odnosno da ćemo biti učesnici velikog finala. Imamo zaista sjajnu reprezentaciju, ozbiljna imena u timu, igrače koji su među nosiocima u svojim klubovima. Evidentno je da u ekipi vlada sjajna atmosfera, a kroz pripreme mečeve mogli smo da se uverimo i da igramo dobru košarku. Zbog svega toga ne vidim razlog zašto bismo imali manji cilj od finala. Sve manje od toga bi me iznenadilo. Žao mi je zbog povreda Teodosića i Milosavljevića, želim im što brži oporavak, a našoj reprezentaciji mnogo sreće u Kini.

(Telegraf.rs)