Mračne tajne srpske košarke! Rešena misterija duga 24 godine: Ko je napao sudiju Mažića u Železniku?

Foto: MN Press, Privatna arhiva

Nekadašnji košarkaški sudija Milan Mažić otkrio je posle 24 godine misteriju sa dešavanja na meču FMP - Budućnost iz 1997. godine u tadašnjoj jugoslovenskoj Vinston Juba ligi.

Naime, navodni "incident" se desio na poluvremenu nakon čega je drugo poluvrmee kasnilo pola sata, kada je ispražnjena dvorana.

Preporučujemo

Milan Mažić je ispričao ovu priču u svom blogu za MVP portal

- Danas smo opet u predgrađu Beograda, na utakmici koja je izazvala mnogo bure i o kojoj se ni do dana današnjeg ne zna istina.

Kažem do dana današnjeg, jer će se sada saznati. Kada sam krenuo da slikam izveštaj iz moje arhive sa ove utakmice našao sam preko 30 novinskih članaka, jer se o ovoj ovoj temi pisalo i pričalo danima. Bio je direktan TV prenos, pa je to dodatno podiglo prašinu.

Šta se zapravo desilo?

Ovo je bio jedan od derbija lige, gde je gostujuća Budućnost, iako neuporedivo jačeg rostera, možda mogla da izgubi. U Železniku nijednoj ekipi nije bilo lako da igra, što zbog borbenosti domaće ekipe, što zbog publike koja je znala da se ponaša kao da nije beogradska, već je navijala svom snagom za svoje pulene.

- Na terenu sam bio sa sadašnjim sportskim direktorom KLS-a Brankom Jovanovićem, a delegat je bio Bata Jelić, koji je godinama pre toga vodio ligu kao njen komesar. Iskusna postava, koju sam ja kao ruki trebao lako da pratim, a koja je napravila praktično celu ujdurmu i niz grešaka, za koje sam ja na kraju platio ceh.

- Od samog početka utakmica je bila sa dosta tenzije, ali se odvijala u dobrom ritmu. Na poluvremenu smo, kao i uvek, prišli stolu i okupili se (mislim ovde ne službena lica), pustili igrače i ekipe da prođu kroz tunel i nakon toga se mi uputili kroz isti - sve smo radili kako je i bilo napisano u Propozicijama takmičenja.

- Sudijska svlačionica je tada bila na samom izlazu iz tunela, na 10 metara od ulaza u halu i uobičajeno je bilo da se tu šeta dosta naroda, sa ili bez ovlašćenja da budu u tom prostoru. Tu su se slivale i stepenice koje su vodile na svečanu ložu, da ugođaj bude potpuniji.

Foto: MN Press

- Bata Jelić je kao delegat je u tunel ušao prvi, nakon njega Branko i ja kao poslednji, Ispred i iza nas je išao po jedan redar. Sve po propisima. U tunelu sam osetio kako me je neko sa leđa očešao po ramenu i mislio sam da neko pokušava da me nešto pita, pa sam se okrenuo. Video sam nekog lika u crnoj jakni kako ga obezbeđenje vuče, dok se nešto nerazumljivo dere. Ušao sam mirno u svlačionicu. Tu sam rekao kolegama šta se desilo i onda je nastala prava drama, i dan današnji sam ubeđen, bez ikakvog razloga...

- Bata i Branko su sve to "videli" (iako ništa nisu videli) kao fizički napad na službeno lice, tražili prekid utakmice, otvarali i čitali Propozicije, zvali Komesara da ga pitaju šta da rade, tražili da dođe policija i obezbedi svlačionicu. Mene niko ništa nije pitao. Kada su se malo primirili rekao sam im mirno da se praktično ništa nije ni desilo, da me je neko samo ovlaš očešao po ramenu i da se apsolutno dobro osećam i fizički i naročito psihički, te da možemo da nastavimo utakmicu bez problema. Međutim, za njih izgleda to nije bila opcija.

- Većali su njih dvojica dugo, zvali ponovo komesara (čika Rašu Šapera), tražili savete, čitali ponovo Propozicije. Na kraju, ne znam ni ko je predložio solomonsko rešenje: da se isprazni publika i utakmica nastavi. Mene ni u jednom trenutku niko ništa nije pitao! Naravno, ja sam pokušao da ih uverim da sam potpuno sposoban da sudim drugo poluvreme i da to što žele da urade nije po Propozicijama, ali bez uspeha. Publika je ispražnjena (iako nije bilo nikakve potrebe, jer ista ništa loše nije uradila) i utakmica se, sa sve TV prenosom, nastavila nakon pola sata ili duže. Drugo poluvreme je bilo nervozno, ali u praznoj hali potpuno bez šmeka.

Milan Mažić (u sredini) Foto: MN Press

Pisanje izveštaja, policijska pratnja

Nakon utakmice drama: pisanje izveštaja, izjava, protokola. Moji drugari koji su čuli u TV prenosu da sam "napadnut" došli su sa troja kola da me dodatno zaštite i to je ono što neću nikada zaboraviti.

Uglavnom, od mene su i Bata Jelić i prvi sudija Branko Jovanović tražili da napišem kako sam napadnut i udaren, a ja sam samo želeo da napišem kako je stvarno bilo, da se ne ponavljam. Tako sam u zvaničnim dokumentima i protokolima i napisao. Iz hale smo izašli pod pratnjom policije, nakon više od dva sata, iako nije bilo nikakvog, ni najmanjeg, problema. Usledili su pozivi medija, niko nije imao jasnu informaciju šta se stvarno desilo.

- Sutradan me je zvao čika Raša i otišao sam u njegovu kancelariju. Rekao mi je da se moja izjava razlikuje od izjava mojih starijih i iskusnijih kolega i da bi trebalo da razmislim da je promenim u skladu sa njihovim izjavama. Ja sam mu rekao da moje kolege nisu ništa videle, da su bile ispred mene i već ušle u svlačionicu, da su loše postupile i apsolutno napravile problem ni iz čega, da je sve urađeno mimo Propiozicija takmičenja i da je napravljen problem bez ikakvog razloga.

- Profesor je mirno (kao i uvek) saslušao i još jednom me zamolio da razmislim o promeni izjave, jer ću u suprotnom verovatno morati da snosim konsekvence. Naravno da sam odbio da promenim izjavu, ostajući pri tome da je utakmica bila dobro organizovana i da nikakve potrebe nije bilo da se publika prazni, jer ništa loše nije uradila, te da ne smatram da je na mene bio ostvaren fizički napad.

Foto: MN Press

- Epilog: ja sam kažnjen sa četiri utakmice nesuđenja, ekipa domaćih je kažnjena za lošu organizaciju, a ekipa gostiju za nedolično ponašanje. Moje cenjene kolege koje su jedine trebale da budu kažnjene su prošle nekažnjeno, jer se u njih imalo poverenja, kao u starije i iskusnije. Ili je nešto drugo bilo pozadina, što ni do današnjeg dana nisam saznao.

Kasnije sam saznao da me je "napao" šofer nekog od čelnika kluba iz Podgorice, po nalogu istog tog čelnika. Sve je bilo instruirano i spremljeno ranije, zašto - ne znam. Možda je sve bilo povezano sa utakmicom iz Železnika igranoj prethodne sezone između FMP-a i Partizana (koju sam isto ja sudio) u kojoj je tadašnjem komesaru lige Raši Šaperu bio zabranjen ulazak u halu u Železniku? Verujem da se istina o tome nikada neće saznati. Ali, nakon 24 godine bar je istina šta se tačno desilo tu pred vama i to ekskluzivno!

A utakmica je vredna pomena, jer su se na terenu okupila 24 sjajna igrača i dva vrhunska trenera. I to je trebalo da bude upamćeno: odlična košarka i fenomenalna igra svih njih.

Eto, napokon je i istina o ovom slučaju došla nekako u javnost i nadam se da će vam biti zanimljiva koliko i moji prethodni blogovi. Pratite nas i narednih nedelja i uživajte u nekim pričama iza kulisa, o kojima se nije pričalo kada je trebalo- napisao je Milan Mažić.

(Telegraf.rs/MVP/Milan Mažić)