Čović o finansijama: "Budžet nam nikad nije veći od 7.2 miliona, državni novac ne prelazi 30 odsto"

Foto: youtube/kkcrvena zvezda

Uvek aktuelna tema su klupske finansije, o kojima je govorio predsednik KK Crvena zvezda Nebojša Čović za podkast "Pick 'N' Talk" čiji je jedan od urednika i voditelja bivši igrač kluba sa Malog Kalemegdana Milan Dozet.

Čović je pričao o budućnosti kluba u Evroligi i reformi tog takmičenja, i gde je Zvezda u svemu tome, a otakao se uvek važne teme - finansija.

Preporučujemo

- Naš maksimalni budžet nikada nije prešao, a kada kažem maksimalni, to mislim na prvi tim i mlađe selekcije i sve što se radi tokom godine. Taj budžet nikada nije prešao 7.2 miliona evra - rekao je Čović, pa raščlanio tu brojku.

- Od toga je 40 do 50 odsto prvi tim, kako koje godine. U našim prihodima, u punjenju budžeta, država nije prešla 30 odsto. Kada to kažem, mislim na Grad Beograd, Ministarstva, državna preduzeća...

Ostatak novca, kaže, klub sam obezbedi.

- Sve ostalo smo mi obezbedili kroz sezonske karte, dnevne karte, marketinške aktivnosti, transfere i kroz sponzore koji nisu državna preduzeća. To je bilo do sada, a ova godina sezona 2020/2021 je vrlo specifična. Usled više sile, globalne pandemije, uskraćen nam je prihod od između 2 i 2 i po miliona evra. Teško je proceniti tačno, kako to ide sa kartama - kaže Čović

Čović je govorio i o svojim daniam na čelu predsednika tadašnjeg KSCG.

- Pre nego što smo otišli u Atlantu, došao je Duda Ivković sa Kićanovićem, seli smo, razgovarali i Duda je rekao da više ne može da bude trener. Rekao je da misli da neko mlađi treba da bude trener. Rekao sam – Dobro, da bismo mi to mogli da prihvatimo, koga ti predlažeš? On je predložio Željka Obradovića. Onda smo pozvali Željka Obradovića, rekao sam da nemam ništa protiv, čak naprotiv, kao i Dragan Kićanović. Rekao sam da imam samo jedan uslov, da Duda ostane sa nama i bude selektor reprezentacije, a Željko trener reprezentacije, znajući da su oni kumovi i u dobrim odnosima. Naravno, to smo se dogovorili, a Duda je pitao – šta ću vam ja? Trebaš nam, trebaš nam... Uslov je bio i da Duda sedi na klupi, ne mora pored Željka, klupa ima dva kraja. Tako je bilo i u Atlanti i ispalo je jako dobro, imajući u vidu da je Duda u nekoliko navrata svojim autoritetom isekao stvari. Naravno, ne mislim da Željko nije imao autoritet, već je cela ta generacija provela mnogo vremena sa Dudom, a kasnije i sa Željkom’.

Podsetio je i na svoj ulazak u Crvenu zvezdu koju je uspeo da spase od najgoreg scenarija.

- Razgovori o mom dolasku u Crvenu zvezdu su počeli neke 2002, 2003. godine, čak i 2001. smo razgovarali, ali pošto sport ne može da se odvoji od politike, ma šta ko pričao jer političari vole sport preko kog se lako eksponiraš i reklamiraš. Mislim da su političari, očigledno sebično, mislim ako napravite rezultat u Zvezdi, Partizanu... vama će porasti politički rejting. Verovatno i to postoji, ali ne treba biti opterećen time jer sam ja mnogo ranije postao košarkaš u smislu igrača, trenera i kasnije čovek koji je u administracijama klubova. Nažalost, to se nije dogodilo sve do 2011. godine i meni je jako žao što je Crvena zvezda imala trnovit put.

Foto: ATA Images

Usledilo je "strateško partnerstvo" sa FMP Železnikom.

- Najzad smo se 2011. godine dogovorili. Zvezda je tada bila u stečaju, naravno, vi u udruženju građana ne možete da sprovedete stečaj kao u firmama... FMP je postao strateški partner. Pošto u medijima imate puno zlonamernih komentara da smo uradili ovo ili ovo, mi smo sve uradili u skladu sa zakonom i to ugovorom o franšizi gde možete da pozajmite ime jedno određeno vreme dok vaš strateški partner ne izmiri obaveze. To je tako urađeno i potvrđeno rešenjem privrednog suda u Beogradu gde su svi poverioci bili prisutni.

Pošto je na snagu stupila fuzija dva kluba, tačnije partnesrvo, prešlo se na kadrovsko konsolidovanje Zvezde.

- Ono što sam ja izneo na prvoj Skupštini, držali smo se sve vreme toga. Prvo je bilo da klub finansijski očistimo od svih zaostalih obaveza, a da pri tom takmičarski budemo koliko-toliko konkurentni. Došao je jedan izvanredan trener, jedan od naših najboljih trenera, ako ne i najbolji Pešić. Nažalost, skroman je bio budžet pa nije mogla da se pravi ko zna kakva igračka kombinacija. Ono što je nasleđeno igrački od Crvene zvezde, to je bilo ništa. Ništa u smislu da smo imali četiri igrača koji su bili potpuno slobodni. To su bili Nikolić, Cvetković, Nedović i Sava Lešić. S tim što je Cvetković već imao predugovor za prelazak u FMP. Sve ostalo smo morali da nadogradimo. Cilj da nakon druge sezone krenemo u borbu za trofeje i da se organizaciono ojača Crvena zvezda i da se zauzme pozicija takva da imamo kontinuitet nastupa u Evroligi, ne bežeći od Evrokupa. Nije ništa strašno ako vam se dogodi da jedne godine ne igrate Evroligu, nego Evrokup, čak može da bude i poučno. Pri tom imajući u vidu da je Evroliga i Evrokup takav izazov da možete da se zanesete, a da pri tom nemate neki rezultat i da porušite sav trud, rad koji stoji iza vas. Ako je nešto što je merljivo u sportu to je broj osvojenih trofeja, a to je, bez završnice koja nas očekuje u ABA ligi i domaćem prvenstvo, 15 trofeja. Juniori su postali na Fajnal ejtu prvaci juniorske Evrolige i igrali smo nekoliko finala sa klubovima kao što su Real i Barselona.

Pod Čovićem kroz Zvezdu je prošlo nekoliko trnera o kojima je rekao po koju reč, apostrofirao najboljeg.

- Prošlo je nekoliko trenera, a svaki je ostavio pozitivan trag. Počevši od Pešića sa kojim i dalje imamo kontakte i od kojeg dobijamo savete, imamo razgovore i analize. Mislim da nam je mnogo ranije nego što je trebalo i mislim da to nije bilo zasluženo, izgoreo Alimpijević, a to je to nestrpljenje kod naše publike. Mislim da je i Tomić obavio sjajan posao, a najbolji i najveći posao do sada je obavio Dejan Radonjić. Žao mi je što je sa Obradovićem kratko trajalo, ali nažalost to je moralo da se dogodi i dalje na tu temu ne bih više pričao, čuvajući i Zvezdu i Sašu Obradovića kao legendu Crvene zvezde.

Možda je i najvažnija tema za sve navijaće Zvezde od kako je klub stalni član Evrolige - dobijanje famozne licence za dugoročnije učešće u elitnom rangu.

- Kada smo krenuli sa Evrokupom i Evroligom, prvo učešće Crvene zvezde u Evrokupom smo izborili Pešić i ja sa Đordijem (Bartomeu). FMP je imao već dobru saradnju sa Evroligom, ne da bi je igrao, već u smislu organizacije turnira juniorske Evrolige i zato smo i dobili juniorski turnir u Beogradu koji je danas pod Zvezdom i nosi ime Marka Ivkovića, nesretno ubijenog momka u Istanbulu. Evroliga je tako projektovana da je to firma i njih interesuje profit. To je koncept pa hoćete ili nećete. Ono što je naš cilj u Evroligi bio, to je da dođemo do poverenja. To možete da postignete radom i određenim rezultatima, kontaktima i akcijama. Direktno smo uspeli da dovedemo Fajnal For u Beograd. Naravno mi to ne bismo uspeli bez Grada Beograda i Republike Srbije, tadašnjeg gradonačelnika i sadašnjeg predsednika Srbije. Mislim da je to jedan od boljih Fajnal forova, a to su sve elementi izgradnje poverenja. Naš konačan cilj je da Crvena zvezda bude ravnopravna u smislu dobijanja dugogodišnje licence. Mislim da će se dogoditi određene transformacije, videli ste da se već razgovaralo o novom formatu Evrokupa. Da li će to otići na 18 ili 20 klubova, da li će to biti prva i druga liga Evrope, videćemo. Ne treba baš mnogo mudrosti da se zaključi da cela firma EKA putuje u tom pravcu. Nama je cilj da tu budemo trajno i suvlasnici i iskreno, zašto bismo to krili, radimo intenzivno na tome. Toga nema bez rada, navijača i dobre organizacije, a mislim da mi sve tri te stvari imamo.

Foto: Tanjug/Milica Nikolić

Za kraj, Čović je pričao veoma važnoj temi, konceptu koji bi trebalo da slede svi domaći klubovi - razvoj srpskih igrača i veća uloga u ekipama.

- Da li ćemo mi uspeti da dosegnemo budžet od 10, 20, 30 miliona... Nisam siguran. Zato koncept treba da bude ka domaćim igračima, da imamo dva, tri ili maksimalno četiri stranca. Mislim da cela naša košarka treba da doživi u tom delu transformaciju. Prema informacijama koje imam, a ja sam po vokaciji optimista i borac, ne predajem se i posle poraza brzo ustanem i idem dalje. Brine me stanje, mislim da treba da Košarkašku ligu Srbije ojačamo. Imamo regionalnu ligu i imaćemo je dokle god za to postoji interes. Imamo i drugu ligu koja se dobro pokazala u ovoj organizaciji sa balonima. Što se tiče domaće lige treba ograničiti broj stranaca i broj godina za pojedine igrače. Na primer, ne više od dva stranca i ne više od dva, tri ili četiri igrača starija od 28 ili 29 godina. To je moj radni predlog, pri tom mora da se vodi računa, ako naši timovi iz KLS-a treba da budu konkurentni u drugoj ABA ligi, a druga je kao i prva, možeš da imaš 15 stranaca, onda nećemo biti konkurentni pa onda treba preduzeti i određene mere i na regionalnom nivou. Treba voditi računa i o trenerima, mislim da mora da se pojača obrazovanje trenera, kao i što treba voditi računa o sudijama. Ne mislim da nam tu cvetaju ruže i da ima mnogo zainteresovanih. A, i jedan i drugi i treći posao, posao igrača profesionalnog je izuzetno zahtevan i težak. Svi misle pare, ali treba doći do tih para i treba proći sve što profesionalni igrač prođe. Posao trenera je isto pakleno težak, užasno, a boga mi i posao sudija nije lak. Nisu naivni poslovi ni u upravi, ali je prosta stvar – hoćete ili nećete. Imate li strasti i energije da se angažujete. Slatki su periodi pobeda, ali jako gorki periodi poraza - zaključuje Čović.

(Telegraf.rs)