Svetislav Pešić "Ne zanima me kult reprezentacije, želim medalju na OI, daću sebe za srpsku košarku"

Novi selektor košarkaške reprezentacije Srbije Svetislav Pešić promovisan je i zvanično u Košarkaškom savezu Srbije za novog vođu kormila Orlova.

Pešić se vraća na klupu reprezentacije, gde bio pre 20 godina, kada je najpre u Istanbulu 2001. osvojio titulu prvaka Evrope, a zatim i godinu dana kasnije u Indijanapolisu titulu prvaka sveta.

Pešić je na klupu Srbije stigao umesto Igora Kokoškova, koji nije imao uspešan mandat, koji su obeležile muke u kvalifikacijama za Eurobasket, ali i krah u kvalifikacijama za Olimpijske igre, iako je turnir organizovan u Beogradu.

Na početku konferencije Pešić je imao i malih tehničkih problema s mikrofonom, ali je i to iskoristio za šalu.

- Kako predsednik ima ton, a ja nemam? Evo sad ću i ja dobiti ton. Jel čujete sada? Opet nema ton? Dobar dan. Tu smo. Mi treneri smo nekada pomalo glasni. Pozdravljam sve moje drugare, novinare. Predsednik mi je poželeo puno zdravlja, ja sam u veoma dobrom fizičkom stanju, ali što se kaže, što više radim, imam više sreće - počeo je Svetislav Pešić.

- Mi smo ponovo došli ovde, ja se radujem novom izazovu i radujem se što sam opet trener reprezentacije. Ovo mi nije prvi put, imam neka iskustva, ali što se kaže, zaboravi iskustvo, to nije neki kvalitet ako ne znaš da ga iskoristiš. Ja ću se truditi da svoje iskustvo i znanje stavim u službu srpske košarke, ne samo reprezentacije, koja je najvažnija ne samo u ovoj kući, nego u čitavoj Srbiji.

- Sigurno je da ovi ljudi koji su sa moje leve i desne strane, Saša Danilović predsednik i Dragan Tarlać kao direktor reprezentacije, da što se njih tiče, ne sumnjam da će mi dati podršku, koja je svima potrebna, a najvažnija je ovde. Mislim da smo se dobro našli, imamo ljude koji su bivši igrači. Ono što ste želeli dobili ste, košarka treba da pripadne košarkašima, tu su i Nenad, Bolić, Tarlać, Saša... Svi smo neki košarkaši bili, potičemo iz tog sveta, oslonite se malo više na nas, pa će biti i neke sreće i sportskih rezultata.

Sin mi je rekao "Šta čekaš, preuzimaj to?"

- Ono što bih mogao da kažem, sve se menja, pa i mi moramo da se menjamo, ovo je sada Srbija, poodavno nije Jugoslavija i u košarkaškom smislu i meni će biti potrebno malo vremena, zato sam u dogovoru sa Sašom i ovo naše dogovaranje se malo produžilo, jer sam ja u ona vremena kada su me zvali novinari, kada su hteli da dam svoje mišljenje, rekao da u Savezu mora da bude profesionalni trener, koji će najveći deo svog života da provede u Savezu i na terenu, ako sam van te zgrade onda znači da sam na poslu i da radim. Duže sam razmišljao, malo je bilo ispitivanje javnosti, vidim da je javnost bila zadovoljna, a kada su počeli da mi se javljaju kolege, onda je ispitivanje javnosti bilo završeno.

- Ja nisam živeo ovde u Srbiji, sada ću živeti ovde, ja sam ovde svake godine, ali sada ću ovde da živim i da radim na košarci, da dam sve od sebe i da dam sebe. Siguran sam da će biti rezultata, dobio sam podršku porodice, moj sin Marko mi je rekao "Šta čekaš, preuzimaj to"? Možda je to i emotivno za njega, jer je hteo da bude reprezentativac Srbije, a i moja supruga mi je rekla da jedino nemamo Olimpijsku medalju, pa je i to jedan od mojih ciljeva.

Neću da se bavim kultom reprezentacije, stvaraću drugačiji odnos

Novinare je interesovalo kako će Pešić vratiti kult reprezentacije. On je naveo primer kada je bio selektor Nemačke.

- Tehnika je prosta stvar ako ovladaš njome. Pitanje je konkretno, mislim da se tu ne radi o bilo kakvom kultu reprezentacije. Menjaju se naravno, sve se menja, pa i odnos prema svemu, ne prema reprezentaciji samo, u čitavom svetu.

- Kada sam došao u Nemačku 1987. niko nije želeo da igra za reprezentaciju. Ne zbog toga što ne vole svoju zemlju, već nisu verovali da sa reprezentacijom ostvaruju takmičarske sportske ciljeve. To je bio proces koji je trajao, ja sam imao veliku podršku, viziju i ideju kako to da ostvarim. Sada sam u Srbiji i sada se isto postavlja pitanje zašto kult i tako dalje. Sve su to sportisti koji su došli na takav neki nivo da mogu da igraju za reprezentaicju, a ako stigneš na taj nivo, to znači da si takmičar. Mislim da većina njih želi da bude u timu sa najboljima i da igra sa najboljima.

- Neko je više takmičar, neko manje, ali o kultu, ja time neću da se bavim, nego da se trudim da sa ljudima  stvaram malo drugačiji odnos, a to je da želim da pobeđujem, osvajam medalje, da budem bolji i da dobijem osećaj da sam napredovao kao igra. Ja ću se truditi da takav proces sprovedem, pa ćemo videti.

Usledilo je pitanje o pisanju knjige i da li će imati vremena za duge pripreme.

- Što se tiče knjige, odavno sam je napisao, moram sada da pišem novu. Ja nikada nisam bio ljubitelj dugačkih priprema, nije vam dobra informacija, naravno sve je drugačije, apsolutno, pre svega uticaj i moć trenera se apsolutno smanjuje, ne samo kada je u pitanju trener, ne samo reprezentacije nego i klupski trener. Razlika je u tome što u reprezentaciji ne zavisiš samo od igrača, nego i od klubova. U klubu zavisiš od igrača, što imaš bolje igrače koji odgovaraju tvojoj filozofiji, onda će i uspesi biti bolji i veći.

- Ako je bila neka dilema moja da li sada to ponovo uzeti ili nešto drugo raditi, onda sam od svih naših trenera sadašnjih dobio onako drugarsku sportsku podršku i želju i spremnost da smo svi zajedno. Mi ne možemo da se busamo reprezentacija nam je najvažnija, a kada treba nešto da uradimo onda nam nije najvažnija. Rekli ste da treba da uvedem rad, red i disciplinu. Disciplina i red je za mene isto, ja bih to definisao kao rad, red i odgovornost. Što se moje odgovornosti tiče, to ne dolazi u pitanje.

Novinari su ga podsetili da je svojevremeno kao selektor prelazio čitavu zemlju da bi gledao nekog igrača i planira li nešto slično i sada, posebno kada su u pitanju neki mladi igrači.

- Ja to stvarno želim, ja svoju aktivnost kao selektora drugačije i ne zamišljam, ali imamo ljude koji imaju svoj deo posla, zajedno ćemo praviti neke ideje, obaveze i pravila kako ćemo se ponašati, gde sam ja kao trener svakako poželjan, jer to svoje iskustvo želim da podelim sa Nenadom i Draganom, mi ćemo biti najviše zaduženi za sportski sektor. Obavezni su razgovori sa svim trenerima, ne samo onima koji su u ABA ligi, od svakoga može nešto da se dobije i nauči, da sve što dobijemo stavimo u jedan ram od slike i prilagođavamo se. Najvažnija je reprezentacija, sa nama se košarka ne završava, moramo da integrišemo mlade u našu viziju i ideju.

"Udvaraću se Jokiću"

Na kraju je usledilo i pitanje o Nikoli Jokiću i planira li da obavi razgovore sa njim.

- To auto mogu da koristim na prostorima Srbije i regiona. Sigurno da planiram da sa svakim, ne samo sa Jokićem, nego i Teodosića kao kapitena i sve ostale kandidate za reprezentaciju. Naša je da vidimo šta možemo da uradimo za ove pripreme za kvalifikacije, imamo dve utakmice 25. i 28. moraćemo kratkoročno da delujemo da se pripremimo, kada se to završi onda ćemo imati više vremena.

- Ja sam davao neke izjave, pa su me prozivali da sam se udvarao Jokiću. Ne da sam se udvarao, nego ću mu se i dalje udvarati, ne samo njemu, nego i svakom igraču, da je igranje za reprezentaciju mngoo dobro za njega. Pošto nemam samo treninge, ja ću da posećujem igrače, razgovaraćemo, i u toj komunikaciji ću da mu kažem i da pokažem da bude bolji, da dajem ocenu šta treba da uradi bolje i da bude bolji igrač. To je deo mog posla kao trenera reprezentacije.

(Telegraf.rs)