Selektor Pešić o Manili, planovima za Pariz, Jokiću i stonom tenisu sa Jovićem: "Rekao sam, bubnite ih prvi"

Sinonim je za medalje, uspehe i trofeje. Na sam pomen njegovog imena većina pravih ljubitelja košarke razvuče osmeh i seti se Svetskog prvenstva mladih u Bormiju, Evropskog prvenstva u Istanbulu 2001, dvorane “Konseko Fildhaus” , Indijanapolisa 2002… Momenata čiste košarkaške sreće. Tu je i Manila i veliko srebro osvojeno na Mundobasketu. Da se oni stariji podsete, a mlađi vide, kako izgleda kada se stvara istorija.

Srećom, u njegovoj karijeri, tih trenutaka “za istoriju i večnost” bilo je mnogo. Legendarni Svetislav Kari Pešić, u duši Piroćanac, u srcu malo Nemac i mnogo Srbin, najsrećniji je kada je sa porodicom i na košarkaškom terenu. Praznike je proveo sa najmilijima, ali, kako kaže, radno. Vremena nema mnogo jer se kvalifikacije za Evropsko prvenstvo bliže, kao i odlazak u Pariz na Olimpiske igre.

Između brojnih obaveza, trofejni selektor izdvojio je malo vremena i za Telegraf u prazničnom intervjuu "sumirao" utiske sa Svetskog prvenstva i najavio sve ono što dolazi.

- Srećna Nova godina i Božić svima. Svim našim navijačima u Srbiji, ali i u dijaspori. Neka su živi, zdravi i da nas podržavaju kao što su nas podržavali zadnjih godina - počinje priču popularni Kari i odmah nastavlja:

- Praznike sam proveo radno, pravo da vam kažem. Novu godinu smo proslavili ovde sa porodicom, došli su mi svi iz Minhena, supruga, Marko, snajka, svi smo ovde bili zajedno. Ali, pripremamo se za ono što sledi.

- Znate šta, ja sve gledam kao celovit program, od kada sam ja došao ovde da budem selektor reprezentacije, od novembra 2021. Tada su i započele pripreme za olimpijski ciklus koji se završava ove godine u Parizu. Prve tri utakmice se igraju u Lilu. Prvih osam od 12 selekcija ide u Pariz, tamo se igraju finalne borbe. Gledam to kao jedan celovit program, zbog toga što, i kad sam došao ovde i kad smo se dogovarali, bila nam je i pre svega želja da odemo na Olimpijske igre. Da bismo otišli , morali smo da se kvalifikujemo za Svetsko prvenstvo, koje je, istovremeno bilo i kvalifikaciono za Parzi 2024. Mnogo izazova.

Od Manile do Pariza - "Sve je proces i on vodi do uspeha"

Brojni su izazovi sa kojima se selektor, kao i nacionalni tim, borio da bi se ostvario uspeh i došlo do finala Mundobasketa i "vize" za Pariz.

- Sa pravom i sa nepravom se uvek gledaju kakvi su rezultati, ne gleda se proces koji dovodi do rezultata, ne samo u košarici nego inače u životu. Taj početak je bio dosta izazovan iz razloga što od te suštinske podrške, je samo ostala samo deklarativna. Poprilično se sve izmenilo u zadnjih deset godina na prostorima čitave Evrope. Kada je u pitanju reprezentativni program, niko više nije obavezan da odobri ili omogući reprezentativcima da igraju za svoju zemlju. To su najduže kvalifikacije u mojoj karijeri. Bilo je baš izazovno. Ranije su meni ubeđivali da nekog uzmem za reprezentaciju, a sad sam ja morao da idem od jednog do drugog da ubeđujem kako je važno da se igra za reprezentaciju.

- Sada pričam o klubovima, oni su vlasnici igrača. To nije kao u fudbalu, tu moraju da se odazovu, to je obaveza klubova, bez obzira da li su to inostrani ili domaći. Oni moraju da dođu da pripreme reprezentacije, da li su to kvalifikacije ili su evropska, svetska prvenstva, oni moraju da dođu, igrači moraju da dobiju dozvolu.

- Prepreke na putu do uspeha su bile svakodnevne. Uvek nova ekipa, uvek novi igrači, uvek novi izazovi. Evo ovde smo, u ovoj sali gde mi sada razgovaramo, se skupljali i dogovarali i živeli sa reprezentativcima, Kroz taj proces prošlo je otprilike 40 igrača. Sa jedne strane, to je bilo dosta komplikovano, uvek smo igrali sa drugom ekipom. Dobra strana je što smo mogli da vidimo kakav je to naš potencijal, gde smo mi u toj evropskoj košarci sa aspekta talenta.

- Mi smo mogli i da se ne kvalifikujemo. Ne znam šta bi se tada desilo na proslavi 100 godina košarke u Srbiji. Ali jesmo i još smo uzeli smo medalju. To je veliki uspeh uspeh. Moramo da budemo svesni konkurencije i da probamo da se prilagođavamo i menjamo. Novi olimpijski ciklus će vrlo brzo doći posle Pariza. Iz svega toga mora dosta da se uči. Zato i pričam o tom procesu koji je započeo tog novembra 2021. i završio se srećno i uspešno u Manili. Prvo, naš osnovni cilj je bio da odemo na Olimpijadu. Mi smo imali s Nemcima sreću da smo ušli u finale pa smo se automatski kvalifikovali. Tako da smo izbegli te dodatne kvalifikacije za preostala četiri mesta koje će biti. Ukupan utisak je sjajan, jer je postignut i rezultat sportski, i osvojena medalja. Sa druge strane, uspeli smo, zajedno sa igračima, da se stvori jedna dobra hemija.

Pohvala za igrače i navijače

Malo trenera u svojoj karijeri ima priliku da sluša navijače kako mu pevaju rođendansku pesmicu. A upravo se to dogodilo Pešiću u Manili. Tako, sa jedne strane, navijači sa druge košarkaši i veliko drugarstvo košarkaša i zajedništvo bili su glavni utisak, uz rezultat. Selektor ima mnogo razloga za ponos, što i ne krije.

- Oni su sjajni momci, dobri profesionalci, znaju kako se treba ponašaju sa navijačima, prema medijima. I obaveza je ogromna prema navijačima, jer su navijači naš target. Tako da mi sve što radimo, radimo zbog toga što znamo da navijači očekuju, velika su očekivanja, u Srbiji pogotovo.

- Ali hvala Bogu, navijači imaju apsolutno sva prava i da kritikuju i da navijaju. Sva je sreće da smo u ove godine njima pružili tu radost, da su bili zadovoljni, da su bili ponosni na nas. A, i mi smo na njih bili ponosni, posebno na grupu naših navijača koji su došli i nisu bili najborojniji, ali su bili najbučniji, to je bila prava podrška. Za nas je ta podrška ogromno priznanje. Navijači, dečaci, devojčice, kada smo došli na Balkon, sve smo to osetili.

Manila za istoriju i Olimpijske igre

Stoni tenis sa Jovićem

Brojne anegdote obeležile su "misiju" Orlova u Manili. Jedan od njih je bio i stonotensiki duel plejmejkera Stefana Jovića i selektora Pešića. U šali, košarkaši su pričali da je popularni Jovke, "pustio" selektora zbog lakšeg treninga. A, dobro raspoloženi Kari stavlja tačku na ove "špekulacije".

- Kako ili koga Jović pušta? - kaže u šaljivom tonu i onda nastavlja mnogo ozbiljnije:

- Ako neko misli da se na pripremama samo trenira i spava, to nije tačno. Naravno, postoji slobodno vreme, slobodno vreme se stvara. Neophodna je ta timska hemija i u tome svi učestvujemo. Ja kao trener nisam tu da stvaram atmosferu, ali učestvujem u atmosferi, pomažem svojom pozicijom kao trener i kao deo tog tima. Tako, puno stvari ima koje mi u tom procesu organizujemo i van terena i na putovanjima itd. Stoni tenis je moj sport iz mladih dana, uvek mu se vraćam sa velikim zadovoljstvom ako imam pravog sparing partnera kao što je Jović.

U višemilionskom gradu kakva je Manila nije lako preći sa jedne tačke u drugu. Tako, Orlovi su "promašali "dvorani, borili se sa gužvom više od tri sata. To naravno, navijači nisu videli. Ipak, selektor ističe da su uslovi bili odlični.

- Ako ćemo o Manili da pričamo, to je bila jedna fantastična organizacija. U jednoj zemlji, koja je košarkaška, fantastične uslove smo imali. Oni su bili potrebni zbog klime i vlage kakva je tamo i zbog velike gužve koja vlada u Manili. Domaćini su sve uradili da mi to jednostavno ne osetimo. Hotel, smeštaj, sve...

- To što smo imali u hotelu, bilo je na visokom nivou. Tako da praktično i nismo imali potrebe da nešto izlazimo napolje, i sam znaš kako je bilo. I sada, naravno, moguće su gužve, ali to je prošlost, to je sve bilo. Ja sam to ističao i sad ističem. Ja nisam skoro bio na nekom prvenstvu ovakvom da je bila takva organizacija.

U zdravom telu, zdrav duh - Selektor i redovna fiskultura

Tokom prvenstva, mnogi su bili prijatno iznenađeni kada su vdeli selektora kako vežba sa košarkašima. Ipak, za Pešića je fiskultura nešto sasvim normalno.

- Svaki dan ponešto radi. Ako hoćeš da treniraš nekog i ti moraš da treniraš. Ako hoćeš da nekoga nešto naučiš, moraš i ti da učiš. Kada se neko menja, onda i ti moraš da se menjaš - iskusni stručnjak daje sebi svojstven savet, koji bi svako na sebe mogao da primeni kako bi postao bolji, i nastavlja:

- To je sastavni deo svakodnevnice, evo i danas. I danas je sat, sat i po sporta, naravno, ne svaki dan. Kada smo ovako u kampu ili na pripremama, onda je to svakodnevno. Svakodnevna rutina, jutarnja. Dakle, ustajanje malo ranije, ono što ja mogu da uradim. I u teretani, i napolju, i na čistom vazduhu, i sa trenerima zajednički. Tako da, ja ne znam šta je tu čudno.

Heroj Boriša, neprospavana noć i put do slave

Momenat koji je obeležio Svetsko prvenstvo jeste onaj u kojem reprezentativac Boriša SImanić dobija udarac protiv Južnog Sudana. Usledio je šok, prava drama za košarkaša i tim Srbije, koja se, srećom, završila na najbolji način. Sa ogromnom brigom, selektor Pešić nekoliko meseci kasnije proživljava te momente.

- To je već za mene daleka prošlost, ali sigurno je da na takvom turniru se dešavaju povrede. Mi smo imali baš tu nesreću da se Petruše povredio, a onda i Aleksa. Oni su značajni za naš način kako igramo. A onda je usledilo sve sa Borišom...

- To je baš bilo nesrećno. Nesreća jedna koja se pretvorila na kraju u nešto, ipak, dobro. Dobro pre svega za njega, pretrpeo je težak udarac, teške operacije, dve operacije. Ekipa je bila uznjega. Nije se ni spavalo tu noć, čekalo se kako će reagovati, šta će se tu desiti. Neki su davali krv zbog toga što nije bilo dovoljno onih koji su imali tu neku približnu grupu ili grupu. Doktor Gaga Radovanović je tu bio, i svi ostali iz medicinskog stafa su napravili jedan fantastičan posao. Desilo se to što se desilo. Za Borišu je to bio jedan težak udarac, kao i za nas.

"Biće Boriša još jači"

Brzom reakcijom lekara, stanje Simanića je stabilizovano.

- On je lično osetio jednu veliku podršku. Sada se on super oporavio, pod kontrolom je profesora Radovanovića. Sve ide dobro, povratio je kilažu, sada taj bubreg treba da preuzme funkciju onoga što je izgubio i da se vrati, on će sigurno vratiti da igra košarku, biće još jači.

Posle poraza od Italije upravo je jedna Borišina poruka pokrenula sve, a on je postao simbol jedinstva svih nas. I navijača i igrača i cele zemlje.

- Svi su to doživeli dosta emotivno naravno, pa i navijači. On je omiljen dečko i normalan i posvećen i skroman i onda tako se to desilo. Sva je sreća što je to prošlo.

"Bubnite ih prvi" - Tajna ulaska u finale

Kada smo Dejana Davidovca u Manili pitali u čemu je tajna pobede nad Kanadom, on je kao iz topa odgovorio:"Selektor Pešić nam je rekao, da ih bupnemo prvi". Upravo ta pobeda otvorila je vrata finala Orlovima.

- Jeste, jeste, rekao sam. Rekao sam: "bubnite ih prvi". To je obično tako u tim utakmicama, gde se očekuje "close game". To ti je kao u boksu, ako prvi udariš onda naravno počinje onaj da se brani. Kanada je za mene bila jedna od najjačih ekipa na turniru. Osvojili su bronzu, ali oni su fantastična ekipa, oni će biti još jači na Olimpijskim igrama. Za mene, oni su jači od Amerikanaca. Amerikanciće da dovedu imena, kako se to kaže, zvučnija, ali Kanada je ekipa koja isto ima izuzetne igrače. Evo, pogledajte sada ovog Šeja koji dominira u NBA. I Marej će verovatno da igra. Tako da je i kod nas to bilo važno na toj utakmici da mi napadnemo njihovog najboljeg odbranbenog igrača i on je ušao u problem sa faulovima.

- Pokazuju sad statistike da smo mi ekipa sa najboljim procentom šuta, od toga smo procentom šuta imali 23,5 koševa iz "fast breaka" i 25 koševa nakon osnovnih lopti. To su fantastični podaci i čudo što smo stigli do toga. Mi jesmo bili u odbrani i agresivni, ali smo bili veoma agresivni u napadu što je proizvod i ovako visokog procenta šuta, što na turnirima nije uobičajeno.

Igrači su ponos selektora

Jedan od momenta koji je oduševio selektora, kao i celu naciju, jeste proslava srebrne medalje u Beogradu na koju su došli i košarkaši koji nisu bili u Manili na Svetskom prvenstvu. Bez sujete "svi za jednog jedan za svi". Bili su tu i Vasa Micić i Nikola Jokić, Nedović, Jaramaz...Novak Đoković kao dragi gost.

- U kontaktu smo i na sve načine pokušavamo da se čujemo, vidimo. Napravljena je jedna dobra povezanost među njima pre svega i na kraju krajeva to je uvek i cilj svakog trenera da igrače poveže, da oni jedan drugoga "trebaju" u bilo kom smislu, profesionalnom ili privatnom. Ako se to desi, onda je trener završio svoj posao.

- Baš sam bio ponosan. Znači i momci koji nisu učestvovali na samom turniru su došli su da proslave jer oni su ipak deo i tog uspeha. I Vasa i Jokić koje ste pomenuli, ali i Jaramaz i Nedović. Bili su svi igrači koji su prošli kroz proces kvalifikacija, svaki je zaslužan. U tom procesu je učestvovalo negde oko 40 igrača i svaki je na svoj način bitan. Ne mogu ni da zamislim šta bi bilo da Ristić nije pogodio one dve tri trojke protiv Turaka kada smo pobedili i kvalifikovali se na Svetsko prvenstvo.

Olimpijske igre kao kruna karijere

Motiva da pomogne košarci selektoru Pešiću, kako kaže, ne manjka. Zov olimpijske medalje, koja mu jedina nedostaje u karijeri, svakako je jak, i zato je tu. A, pripreme uveliko traju i vremena za gubljenje nema. Sve je podređeno Parizu.

- Prvi deo se igra u Lilu. Tarlać i ja smo putovali u švajcarsku u sedište FIBA. Želili smo da prikupimo sve moguće informacije. FIBA je tehnički organizator, ali ne organizuje olimpijske igre. Dobili smo puno informacija koje nismo imali kada je reč o našim pripremama i boravku tamo. Nakon toga je Tarlać bio u Parizu sa predstavnicom olimpijskog komiteta, i ja sam bio na 2-3 sastanka jer ima puno problema. Na primer, mnogo manji broj članova može da bude u olimpijskom selu, 12 igrača iz šest osoba iz "stafa". Za razliku od Manile gde je bilo dvanaestoro ljudi, znači mora se obezbediti smeštaj za naše pomoćne trenere za medicinski tim van olimpijskog sela.

- Sada se kreće u pripremu praktično za prvi prozor kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2025. godine. Mi igramo sa Finskom, prvo 23. februara u Beogradu, a onda 26. februara igramo sa Gruzijom u Tbilisiju. Ove godine su FIBA i Evroliga napravili taj aranžman da će biti prekid u takmičenjima za reprezentacije. Neće se u toj nedelji igrati kao što je to ranije bilo. Na neki način se otvara mogućnost da se većina naših igrača koji igraju Evroligu, pojavi. Još uvek nema nikakve garancije, ali videćemo. Nemamo puno vremena, skupljamo se 18. februara, a 23. je već prva utakmica, nakon toga 26. letimo za Gruziju, tamo igramo utakmicu i to je ponedeljak neki i to je to.

- Sada smo u kontaktu sa igračima, gledamo utakmice, razgovaramo sa igračima posle utakmica. Putujem dosta, ovde dolaze igrači, gledamosve, posećujemo treninge da vidimo kako to ide... Koncentracija je apsolutna na ovo što se dešava u njihovim klubima, evo vidite koliko je utakmica, svaki dan praktično se igra. Putovanja su naporna, ima nekoliko već duplih nedelja.

Meč sa Amerikancima

Pripreme za Olimpijske igre i Pariz već su u punom jeku. U planu su jake pripremne utakmice, a jedna od njih je i ona protiv Sjedinjenih Američkih Država.

-Za sada, imamo dogovoreu utakmicu sa Francuzima u Lionu na oproštaju Tonija Parkera. To je 12. jul. Trebalo bi da potvrdimo poziv od Amerikanaca za turnir u Abu Dabiju 15. 16 i 17. Jula. Tu bismo igrali prvo sa Australijom, a onda i sa Sjedinjenim Američkim Državama. Još uvek je u toku planiranje kompletnih priprema za Olimpijski turnir.

Olimpijske igre i Nikola Jokić

"Selektor će prvi znati moju odluku" - rekao je Nikola Jokić nedavno u Americi. Profesionalno i baš onako kako bi i trebalo da bude. Koliko je ta njegova rečenica zapravo bitna otrkiva i sam selektor.

- Pa to je uvek tako. Ništa se tu nije promenilo. Ne samo on, nego svi. Svi tako razmišljaju. Kad je Jokić u pitanju, pošto je naravno za navijače i medije on uvek reper i jedan od najvažnijih, mnogi zaboravljaju da je Jokić odigrao 115 utakmica prošle godine. Prosečno 35 minuta. To su ogromni napori, fizički pre svega, naravno i mentalni. On je igrao dosta ključnih utakmica, odlučujućih. To ga je istrošilo apsolutno. Njegova želja da igra za reprezentaciju uvek postoji. To se ne postavlja pitanje, kao i ostalih igrača. Ali znate kako, prioriteti se menjaju. Njegov prioritet je NBA. Da li oni vole svoju zemlju, da li vole svoje komšije, navijače, da li vole da budu ovde? Pa naravno da vole.

Selektor dodatno pojašnjava svoje reči.

- Kad ti odlučiš da igraš za reprezentaciju, onda ti preuzimaš odgovornost i za tvoju igru i za igru reprezentacije. Da bi ti preuzeo odgovornost, ti moraš biti spreman za to. Znači nije samo, ja ću da dođem i to ću i da ostvarim, odradiću i evo pokazaću svima da sam ja ovde. Ne, oni dolaze, nema godišnjeg odmora, nema porodica, nema ništa. Znači ja ne kažem da se oni sada žrtvuju, ali oni se odriču nečega u interesu čega? U interesu reprezentacije, svom ličnom. Drugačije je to ranije bilo, ali sada je i to se na neki način menja, dolaze nove generacije, drugačije gledaju na svet, drugačiji su prioriteti. Ova mlađa generacija, oni su racionalniji mnogo nego recimo neka moja generacija i to je sasvim normalno i oni gledaju i kažu idem u reprezentaciju, ne samo zato što sam iz te zemlje, zato što volim ovu zemlju i šta ja znam, nego tamo ću da treniram sa najboljima, a igraću protiv najboljih. To su racionalna razmišljanja i to gledaš kao mogućnost da budeš kroz reprezentativni program još bolji i da se pripremiš za ono što te dalje čeka u karijeri.

Nikola Topić i igrači koji dolaze

Javnost u Srbiji sve više pažnju obraća na brojne mlade igrače. Jedan od njih je i Nikola Topić. Plej Crvene zvezde osvojio je zlatnu medalju sa mladom reprezentacijom i debitovao u seniorskom timu tokom priprema. Selektor otkriva i način na koji gleda na te "mlade snage".

- U reprezentaciji, kao što sam to napomenuo nekoliko puta, ne moraju da igraju najbolji, nego onih 12 koji se najbolje između sebe razumeju, slažu i tako dalje. Naravno, u toj reprezentaciji su sastavljene i od iskusnih i mlađih igrača. Znači, taj miks mora da se složi. I šta mi radimo? Ne pravimo smenu generacije, nego osvežavamo ekipu. I to smo radili i to ćemo dalje da nastavimo da radimo. Naravno, spomenuti igrači su isto kandidati. Nemamo više tog potencijala kao što je to ranije bilo u staroj Jugoslaviji, tada nas je bilo 20 miliona, sada nas je mnogo manje. To je nešto o čemu mi treba da razmišljamo. Imamo ogroman interes, sada i posle uspeha svi hoće igraju u košarku, što je pozitivno.

Andrej Stojaković i dres Srbije

Selektor Pešić je "glavni krivac", što je Peđa Stojaković svojevremeno došao u reprezentaciju Srbije. Prijateljstvo sa njegovim ocem, kao i pismo koje mu je poslao, a o čemu je pisao u svojoj knjizi, otvorili su vrata Stojakoviću. Dvaseset godina kasnije u fokusu je Peđin sin Andrej. Selektor "spušta loptu" i skida pritisak samladog košarkaša koji se nalazi između odluke Srbija ili Grčka.

- On će morati sam da odlučuje, tu nema nikakvog pritiska. Peđa je veliki naš drug i razgovara se i na tu temu. Ali to je prepušteno da familija i on sam odluče kada dođe vreme.

Hoće li Pešić preuzeti neki od klubova?

Razgovor sa selektorom uvek je idealan i za brojne košarkaške teme. Kako su u toku promene u ABA ligi i sve se više govori o oulasku novog tima iz Dubaija u takmičenje, njegovo ime se našlo među kandidatima. Takođe, španski mediji selili su nedavno Karija u Barselonu. Ali, istina je samo jedna - Olimpijske igre su prioritet.

- Stalno se to spominje. To su manje-više spekulacije koje se pojavljuju svake godine. Naravno, bilo je tu ponuda i pred olimpijske igre i posle olimpijskih, ali ja stojim ispred programa koje su olimpijske igre zajedno sa reprezentacijom i tu za sada nema nikakvih drugih planova, osim sve što je potrebno da se dobro pripremimo za olimpijske igre. Ja se pridržavam starog pravila: "loša priprema, loši rezultat". Ja verujem u dobre pripreme. Verujem u posvećenost svih koji su zaduženi za reprezentaciju, jer ako je trener do kraja posvećen, onda je za očekivati da će i ostali dati svoj maksimum. Tako da ispred mene, ispred mene lično, stoji samo olimpijske igre, ispred mene, ispred reprezentacije, tako se i ponašam i sve, bilo kakve razgovore i želje, to u ovom trenutku ne pali kod mene. Možda će to biti u sledećem olimpijskom ciklusu, do Los Anđelesa.

Takođe, ideja o "Kući košarke" postoji.

- Bilo bi dobro kada bi se napravio jedan, trening centar, zapravo akademija . Ja čestitam odbojkašima, koji rade na tome. Ali i mi bismo mogli to da imamo. Ne bi škodilo, svakako. Ideja je da to bude kuća svih košarkaša i svih selekcija.

Zvezda i Partizan u Evroligi

Analizirao je i srpske klubove o kojima je imao reči hvale.

- Što se tiče ABA lige, jasno je da je Zvezda napravila jedan korak napred. Partizan je sebi dozvolio da izgubi neke utakmice. Kada stvaraš ekipu, dešava se i neki poraz. Međutim, Partizan ima kontinuitet sa trenerom. Ovo je treća godina. Zvezda ima dobre igrače, u ovom trenutku se završava taj proces formiranja tima. Imaju, što je važno, kontinuitet u vođenju kluba. Crvena zvezda je sa Radonjićem imala taj kontinuitet trenera, ali ga je malo izgubila promenom poslednjih sezona. Nije moj posao kako bi i jedni i drugi trebalo da urade. Biće tu još nekih uspona, po meni padova ne. Zvezda će se vratiti u Evroligu sa nekim pobedama. Sada su napravili važne pobede protiv Makabija i Fenerbahčea, to mnogo znači. To nisu samo kandidati za plej-of, nego i za Fajnal for. To ekipi može da da zamajac. Partizan je, prema planu, dobro što se tiče rezultata i ja oba tima vidim među osam najboljih.

Želja za Pariz

Za sam kraj razgovora, upitali smo selektora: "Šta bi trebalo na osnovu bogatog iskustva da se poklopi da bi se u Parizu napravio jedan lep rezultat?"

- Mnogo stvari. Motivacija i koncentracija neće nam faliti. Povezanost, ta timska hemija, isto. Ja to neću dozvoliti da nas bilo ko poremeti, tu smo mi dosta čvrsti među nama. Ono što će biti najvažnije je kako će igrači da završe sezonu. Tako da mi to ne znamo u ovom trenutku, jer sezona najboljih timova, a u najboljim timovima igraju reprezentativci, igra se negde do sredine juna meseca, a mi treba da počnemo sa pripremom 25. Tu nema vremena za bilo kakvu regeneraciju i zato je mnogo važno da igrači koji budu pozvani, da ne budu iscrpljeni i da budu zdravi. To je ono što u ovom trenutku ja mogu da kažem. To je uslov da bi mi mogli da budemo kompetitivni sa svim reprezentacijama - zaključuje Pešić

(Telegraf.rs)