Dokaz da treba verovati našim ljudima

Srpski narod, iako neomiljen nekim grupacijama, uvek je uživao poštovanje kroz istoriju, kako zbog vojnih poduhvata, prijateljskog duha, rodoljublja i karaktera, vere, tako sportske drskosti, upornosti i karaktera vek unazad.

Često ne znamo da objasnimo rečima zašto radimo stvari koje radimo, zašto nam nešto toliko znači. Valjda je ljubav prema poslu, ali sigurno ljubav prema uspehu.

Ne voli naš narod prosek, volimo kada smo prvi i najbolji. Ponosni smo tada na svoje ljude, a ovih dana nam posebno zadovoljstvo daje jedan čovek - Dušan Alimpijević.

Pokazao se kao pravi predvodnik i vođa. Kao neko ko uživa veliko poštovanje širom Evrope, a u Turskoj je stekao reputaciju pobednika. Mislimo da je to kod nas, gde narod ne prašta neuspehe, teško postići, ali  ni turski narod nije tako lako osvojiti, a Alimpije je to uspeo.

Čast

Da za ove osobine Dušan poznaje pokazao je pre mnogo godina. Ko misli da je lako voditi Evroligaša grdno se vara. Stres, pritisak, očekivanja, pogotovo kada ste u Zvezdi, gde se pamti samo prvo mesto.

Mnogi bi voleli da vrate vreme i podrže ga na mestu glavnog trenera, deluje da je njegova sudbina bila odlučena jednim košem, koji na kraju dana nije ni njegova krivica.

Postavljaju ljudi pitanja o tome kako bi Zvezda izgledala da je Alimpijević ostao, ali odgovor je teško naći. Sigurno je samo jedno, crveno-beli su mnogo izgubili. Bio je on taj vojnik koji je mogao doneti neku novu kulturu, neku novu stabilnost i mentalitet pobednika godinama ili decenijama unapred.

Ali naš narod ne prašta, a možda je vreme da se to promeni.

Dušan je prepoznao šta je časno sa njegove strane, nije hteo da prkosi, razumeo je momenat i časno istupio sa svoje pozicije, a postoje koji to pamte.

Preporod

Uprkos uvrženom mišljenju, za sportski rezultat je potrebno vreme, a poverenje nadređenih je veoma važno za postizanje istih. Alimpijević je to dobio u Turskoj, Bursa je bila savršeno mesto za novi početak.

Kao daleko iskusniji, pametniji i zreliji pio je katalizator onoga što je uprava Burse godinama htela, a sada je imala i pravog čoveka za pravo mesto.

Dovesti gomilu kvalitetnih igrača može svako ko ima novac, ali Dušan je uradio ono što mogu samo treneri sa dušom i mentalitetom lidera - stvorio je kolektiv.

Svoj mentalitet pobednika preneo je na igrače kojima je ukazao poverenje, a oni koji su to znali da prepoznaju brzo su nagrađeni.

Godina uspeha, izbacivanja mnogih favorita, donela je timu veliko poštovanje širom Evrope, a Alimpijevića i definitivno postavila na košarkašku scenu, ne zbog nagrade, već zbog njegovih zasluga.

Usijanje

Nije čovek koji krije emocije. I ne treba to da radi. To je u njegovom duhu, to je njegov način. Bile te emocije sreće, tuge, ponosa, razočarenja ili ljubavi.

Od Dušana znate da je uvek iskreno. To voli turski, to voli i srpski narod.

Da se njegov uspeh prati - prati se. Bešiktaš je nova scena za dokazivanje, a ova sezona Evrokupa novi čin i stanica njegovog trenerskog puta.

Herojska pobeda protiv Gran Kanarije je pokazatelj kvalitetnog rada i zalaganja. Dobiti tim koji je cele sezone veoma dominantan nije lako, a to postići na gostujućem terenu još je teže.

Sada sledi taj deo sezone kada se koplja lome, kada ostaje najjači, a na Dušanu je da još jednom pokaže srpski mentalitet, karakter pobednika u najtežim momentima.

Vera

Za sportske uspehe novac nije najvažnija stvar. Potrebno je imati veru, a veru pokazujete željom da ostanete uz projekat. Za veru je potrebna hrabrost, a deluje da je hrabrosti sve manje.

Teško je i biti hrabar kada je jedino merilo uspeha biti prvi odmah i sada. Tu se opet vraćamo na veru, ali ovog puta je to vera u proces.

Da nismo imali Dudu Ivkovića koji je verovao, pitanje kako bi reprezentacija sada izgledala.

Da nismo imali veru u Saleta Đorđevića, da li bi toliko godina dominirali svetskom košarkom?

Da nismo imali poverenje u izbore Pešića posle neuspeha na Evropskom prvenstvu, pitanje da li bi bili drugi na svetu godinu dana kasnije.

Srbija ima šta da ponudi i pruži, a potrebno je da verujemo sami u sebe. Dušan je još jedan od mnogih koji nižu uspehe negde drugde zato što je našao priliku koja mu je ovde bila potrebna.

Srpska košarka možda jeste u padu, ali u tim momentima su potrebne vođe koje su posvećene i sposobne da kolektiv i potrebe istog stave ispred sebe, a svoje znanje u službu igrača.

Dušan je čovek koji zna šta hoće, a kada on veruje u taj cilj na vama je samo da ga pratite.

(Telegraf.rs)