Brutalnije pokradeni od Jokića: Ovo je 15 najvećih MVP krađa u istoriji NBA lige

Šej Gildžus Aleksander je proglašen za MVP-a NBA sezone 2024/25 ispred Nikole Jokića, a ta odluka izazvala je burne reakcije i kontroverze širom košarkaškog sveta. Iako je Jokić sezonu završio sa istorijskim brojkama, po treći put nije dobio najvrednije individualno priznanje u NBA ligi, što je izazvalo ogorčenje i među stručnjacima i među navijačima.

Podsetimo, ovo nije prvi put da je srpski as "pokraden" — u sezoni 2022/23. MVP je pripao Džoelu Embidu, iako je Jokić imao znatno kompletnije brojke i veći uticaj na igru Denvera.

Međutim, Jokić nije usamljen slučaj u istoriji NBA lige. Portal HoopsHype je sastavio listu 15 najkontroverznijih MVP krađa svih vremena, i zanimljivo — iako šokantna, ovogodišnja odluka da se MVP da Šeju, a ne Jokiću, nalazi se tek na 10. mestu.

U nastavku sledi lista najvećih "krađa" prilikom dodele MVP nagrade u NBA ligi:

15. LeBron Džejms (2005/06)
Ko je pobedio: Stiv Neš

LeBron je te sezone imao 31,4 poena, 7 skokova, 6,6 asistencija i 1,6 ukradenih lopti po meču, šutirao je 48% iz igre i vodio Kavse do skora 50-32. Njegov drugi najbolji strelac bio je Ilgauskas sa 15,6 poena. Ipak, Neš je kao popularni aktuelni MVP vodio Finiks do 54 pobede uz 18,8 poena i 10,5 asistencija po meču.

14. Majkl Džordan (1996/97)
Ko je pobedio: Karl Meloun

Džordan je bio aktuelni MVP, najbolji strelac lige (29,6), predvodio je Bulse do 69 pobeda, ali MVP je otišao Melounu. Iako je Meloun imao sjajnu sezonu (27,4p, 9,9sk, 4,5as), Džordan je bez dileme bio najbolji igrač na planeti.

13. Šekil O’Nil (2000/01)
Ko je pobedio: Alen Ajverson, Tim Dankan

Šek je beležio 28,7 poena, 12,7 skokova, 3,7 asistencija i 2,8 blokada uz 57,2% šuta, ali nije bio MVP. Iako su Lejkersi imali 56 pobeda, Ajverson je osvojio priznanje sa 31,3 poena i jednakim brojem timskih pobeda. Šek je tada izjavio: “Da ja šutiram 50 puta po meču, davao bih 100.”

12. Karim Abdul-Džabar (1969/70)
Ko je pobedio: Vilis Rid, Džeri Vest

Kao ruki, Karim je beležio 28,8 poena, 14,5 skokova i 4,1 asistenciju uz 56 pobeda Milvokija.

Abdul-Džabar je te sezone imao devet utakmica sa više od 40 poena, a najviše je dao 51 poen 21. februara 1970. godine. Možda nisu hteli da odmah proglase novajliju za najboljeg igrača lige, iako je Abdul-Džabar od starta pokazivao da je spreman za to. Ipak, MVP nagradu nije dobio, iako je igrao bolje od Ves Anselda, koji je osvojio MVP kao ruki dve godine ranije s lošijim statistikama.

11. Nikola Jokić (2022/23)
Ko je pobedio: Džoel Embid

Jokić je imao 24,5 poena, 11,8 skokova, 9,8 asistencija i 1,3 ukradene uz 63,2% šuta. Denver je s njim imao skor 48-21, bez njega 5-8. Ipak, nagrada je otišla Embidu.

10. Nikola Jokić (2024/25)
Ko je pobedio: Šej Gildžus-Aleksander

Neverovatna sezona Jokića: 29,6 poena, 12,7 skokova, 10,2 asistencije (tripl-dabl prosek, prvi centar u istoriji), 1,8 ukradenih lopti, 57,6% šuta iz igre i 41,7% za tri. Statistički bez premca, ali MVP je ipak otišao Šeju.

9. Majkl Džordan (1986/87)
Ko je pobedio: Medžik Džonson

Jordan je prosečno beležio 37,1 poen, 5,2 skoka, 4,6 asistencija, 2,9 ukradenih i 1,5 blokada po meču. Međutim, Bulsi su imali samo 40 pobeda, što je verovatno presudilo u korist Medžika.

8. Kareem Abdul-Džabar (1972–73)
Ko je bio ispred njega: Dejv Kovens

Usred perioda u kojem je osvajao tri MVP titule u četiri sezone, Abdul-Džabar je završio drugi u glasanju 1973. godine, izgubivši od legende Seltiksa Dejva Kovensa, koji je beležio 20,5 poena, 16,2 skoka i 4,1 asistenciju po meču u ekipi sa 68 pobeda. Za poređenje, Abdul-Džabar je te sezone prosečno postizao 30,2 poena, 16,1 skok i 5 asistencija uz šut iz igre od 55,4%.

Zanimljivo, Abdul-Džabar je te sezone bio u prvoj petorci NBA lige, dok je Kovens bio u drugoj. To je možda pokazatelj da bi, da su tada mediji birali MVP-a kao danas, Abdul-Džabar verovatno osvojio nagradu.

7. Lebron Džejms (2017–18)
Ko je bio ispred njega: Džejms Harden

U sezoni 2017–18, Džejms je završio kao drugi u glasanju za MVP-ja, iza Džejmsa Hardena, i rezultat nije bio naročito tesan. Bez obzira na to ko je više zaslužio MVP te godine, nema sumnje da je Džejms imao spektakularnu sezonu – beležio je preko 27 poena, 8 skokova i 9 asistencija po utakmici uz šut iz igre od 54%.

Uzevši u obzir da je te sezone šutirao pet trojki po meču, njegovo šutersko umeće bilo je još impresivnije.

Ipak, pošto su Kavalirsi imali prosečnu sezonu, a Harden bio najbolji igrač Hjustona sa 65 pobeda, Džejms je ostao bez MVP priznanja.

Džejms je rekao da bi glasao za sebe:

- Glasao bih za sebe - rekao je za Associated Press i dodao:

- Zbog celokupnog učinka, načina na koji igram, kroz šta je tim prolazio tokom godine – povrede, rotacije – a ipak sam uspeo da održim sve to. Definitivno bih glasao za sebe.

Napredne statistike su podržavale izbor – iako je Džejms imao bolji VORP, Harden je imao prednost u BPM i WS/48.

6. Majkl Džordan (1988–89)
Ko je bio ispred njega: Medžik Džonson

Pre nego što je postao šestostruki NBA šampion, Džordan je morao da dokaže da njegov stil igre vodi ka pobedama. Teško je verovati u to danas.

Iako je prethodne godine bio MVP lige, Džordan nije ponovio uspeh 1988–89, iako je predvodio ligu sa 32,5 poena po utakmici, uz rekordne 8 asistencija i skokova, te 2,9 ukradenih lopti. Bez dileme, to je jedna od najjačih sezona u istoriji igrača koji nisu osvojili MVP.

5. Majkl Džordan (1989–90)
Ko je bio ispred njega: Medžik Džonson, Čarls Barkli

I naredne sezone, 1989–90, mnogi nisu bili uvereni da Džordan može da osvoji titulu, pa nije završio ni kao drugi u glasanju – bio je treći. Igrao je svih 82 utakmice, predvodio ligu sa 33,6 poena i 2,8 ukradenih lopti po meču, a šutirao je 52,6% iz igre i predvodio Bulse do skora 55–27.

Ipak, to je bilo dovoljno samo za treće mesto u MVP glasanju te godine.

4. Vilt Čemberlen (1960–61)
Ko je bio ispred njega: Bil Rasel, Bob Peti, Elgin Bejlor

Spremite se da često čitate ime Vilta Čemberlena. Imao je brojne sezone sa neverovatnim brojkama, ali nije osvajao MVP priznanja, delimično i zato što su tada igrači birali pobednika, a ne mediji.

U sezoni 1960–61, Čemberlen je imao 38,4 poena i 27,2 skoka po meču – brojke su bile vodeće u ligi – uz 51% šuta iz igre.

I pored toga, završio je četvrti u MVP glasanju. Zanimljivo, bio je u prvoj petorci lige ispred Rasela, što pokazuje da su ga tadašnji novinari više cenili nego sami igrači.

USWBA (udruženje košarkaških novinara) ga je tada stavilo na drugo mesto, iza Rasela.

3. Vilt Čemberlen (1962–63)
Ko je bio ispred njega: Bil Rasel, Elgin Bejlor, Oskar Robertson, Bob Peti, Džeri Vest, Red Ker

U sezoni 1962–63, Čemberlen je imao drugi najveći prosek poena u istoriji – neverovatnih 44,8 poena i 24,3 skoka po meču. Ipak, San Francisko Voriorsi su završili sa 31–49 i nisu ušli u plej-of, pa nije osvojio MVP.

Završio je sedmi u glasanju, čak i iza Reda Kera.

Zanimljivo, čak ni mediji nisu smatrali da zaslužuje MVP – USWBA ga je stavila tek na peto mesto.

2. Vilt Čemberlen (1963–64)
Ko je bio ispred njega: Oskar Robertson

Godinu dana kasnije, Čemberlen je ponovo bio najbolji strelac sa 36,9 poena i najbolji skakač sa 22,3 skoka po utakmici. Imao je devet mečeva sa najmanje 50 poena i tri utakmice sa po 59.

USWBA mu je dodelila MVP priznanje te godine, za razliku od NBA glasanja.

1. Vilt Čemberlen (1961–62)
Ko je bio ispred njega: Bil Rasel

Ovo je verovatno najšokantnija sezona u kojoj neko nije postao MVP. Čemberlen je 1961–62 beležio 50,4 poena i 25,7 skokova po utakmici, uz 50,6% šuta. Njegov tim imao je skor 49–31, što nije loše.

Ipak, MVP je pripao Bilu Raselu. Čemberlen je bio u prvoj petorci lige ispred Rasela.

Čak ni USWBA nije glasala za njega, već za Rasela.

Bez obzira na sve, danas se ta sezona smatra najboljom u istoriji među onima koje nisu nagrađene MVP titulom.

(Telegraf.rs)