Alimpijević o značaju EHCB kongresa, Žocu, čudu sa Bešiktašom i Evrobasketu: "Turska će biti iznenađenje"

Nakon još jedne izuzetno uspešne sezone u kojoj je njegov Bešiktaš izbacio Efes u polufinalu turskog prvenstva i igrao finale protiv aktuelnog šampiona Evrolige – Fenerbahčea, Dušan Alimpijević je potvrdio status jednog od najcenjenijih srpskih trenera u inostranstvu. Strastven, posvećen i među navijačima obožavan – svoj stručni autoritet gradi na radu, znanju i neprekidnom učenju.

Uvek skroman, kulturan i tačan, dočekuje nas u legendarnoj "OAKA" - i, u pauzi između brojnih panela tokom EHCB kongresa u Atini.

U razgovoru za Telegraf.rs govori o iskustvu predavanja na Beogradskoj košarkaškoj klinici, ali i iskustvu sezone iz Turske, odnosu sa navijačima, planovima za budućnost, kao i o važnim temama srpske košarke – večitim rivalima, Željku Obradoviću i predstojećem Evropskom prvenstvu.

- Nije bilo mnogo vremena za odmor. Ja sam relativno kasno završio sezonu u Turskoj ligi i kasno sam se vratio. Tako da sam odmah posle dva dana otišao na Beogradsku kliniku, i posle samo par dana smo svi zajedno već bili u Atini. To su neke bitne stvari – radni odmori.

Značaj usavršavanja 

Kao neko ko redovno posećuje edukativne događaje ovog tipa, Alimpijević deli utiske sa Beogradske i Atinske EHCB klinike:

- Odlično je. Za mene su ove dve klinike koje posećujem svake godine, Beogradska klinika "Dušan Duda Ivković" i ova Evrolige ubedljivo najbolje u smislu onoga što možete da ponesete sa sobom. Količina znanja, treneri koji se pojavljuju, razmena iskustava... To su zaista neprocenjive stvari koje te dve klinike pružaju.

Kafa posle pobede je uvek najbolja

U neformalnom tonu, dotičemo se i stare dobre priče – "kafa posle pobede", o kojoj je svojevremeno govorio i selektor Srbije Svetislav Pešić.:

- U Atini se pije ona osvežavajuća kafa. Ona što vas vraća u normalu tokom dana. Pa dobro, to je i on rekao jednom prilikom. Svetislav Pešić. I to je istina. Posle pobede – najbolja kafa.

Uspešna sezona i nova ambicija Bešiktaša

Sezonu za nama mnogi vide kao jednu od uspešnijih za Bešiktaš poslednjih godina. Evo kako to vidi njihov trener:

- Za nas, kao klub – svakako vrlo uspešna sezona. Sa ta dva finala, pomerena je granica u odnosu na godinu pre. Prethodne godine smo igrali tri polufinala, ove smo otišli korak dalje. Zaista, neki rezultati, atmosfera koja se stvorila oko svega toga – su značajni za naš klub i povlače nove ambicije za narednu sezonu.

Posebno ističe nešto što se ne može kupiti:

- A možda najvažnije od svega – poverenje navijača je vraćeno. To poljuljano poverenje koje je prethodnih godina odlazilo u suprotnom pravcu, a ove godine je potpuno vraćeno. I u svakoj areni koju smo posetili – bili smo praćeni našim navijačima. Rasprodali smo arenu ko zna koliko puta. I na to smo zaista ponosni.

Govori i o veličini kluba, koji je tradicionalno poznat po fudbalu, ali sve više i po košarci:

- Bešiktaš je fudbalski klub, veliki klub sa 20 miliona navijača. Naša hala je u jednom trenutku postala mala. Prešli smo u Sinan Erdem, a u nekom trenutku čak i u Avdi Ipekči Areni. Na te stvari smo zaista ponosni.

Kada ti skandiraju milioni

A kako izgleda kada hiljade ljudi skandira vaše ime?

- Dobra konekcija između navijača Bešiktaša i mog stručnog štaba napravljena je od samog početka. Ponosni smo na to. Nije lako stranom treneru da bude prihvaćen u drugoj zemlji.

Otkriva kako je ta veza postala prirodna i jaka:

- Kako sam to uspeo? Spontano. Dobra energija koju ekipa pokazuje već dve godine – prepoznata je. Navijači su to osetili, i konekcija se desila prirodno. Ništa nismo forsirali, jednostavno – došlo je samo od sebe.

Recept za napredak – autentičnost i znanje

Otvoren je i kada je reč o ličnom razvoju i učenju:

- Ovakve stvari dosta pomažu. Klinika – to je razmena, iskustvo, učenje, napredak. Važno je da se svake godine adaptirate na ono što košarka donosi. Da prepoznate u kom pravcu se igra razvija, da uzmete najbolje od najboljih i prilagodite svom sistemu. Ali da ne izgubite sebe – da ostanete autentični.

Željko Obradović – privilegija

Jednom prilikom Alimpijević je izjavio: "I psovke sa tribina su privilegija kada igraš protiv Željka Obradovića":

- To je istina. Kada dođete u situaciju da igrate protiv velikih trenera, onda to doživljavate kao privilegiju, a ne kao pritisak.

Sa velikim poštovanjem govori o trofejnom stručnjaku, i, na konstataciju da su njihovi odnosi "prijateljski", skromno dodaje.

- Ne bih sebe nazvao prijateljem Željka u pravom smislu reči, ali on je čovek koji želi da posveti vreme drugima. Želi da pomogne, da prenese svoje iskustvo. Svaki razgovor s njim na mene ostavlja uticaj. Veoma ga cenim i poštujem. On je najtrofejniji trener u Evropi. Nemam problem da tražim savet od njega. I izuzetno sam zahvalan što uvek odvoji vreme da odgovori.

Ponos zbog Zvezde i Partizana

Okrećemo se srpskoj košarci i onome što sledi u Evroligi:

- Meni, kao Srbinu i treneru koji dolazi iz te zemlje, veoma je drago što imamo dva kluba sa tako velikim ulaganjima. To znači da smo se vratili na košarkašku mapu. Ovo su istorijski budžeti za oba kluba. Samo bi nenormalnom čoveku to smetalo. Ponosan sam kada u drugoj zemlji slušam priče o Zvezdi i Partizanu, o igračima i trenerima koje imaju.

Evrobasket – poslednja šansa generacije

Za kraj – reprezentacija i Evrobasket:

- Ovo će biti, verovatno, finalna godina za ovu generaciju. Žele da zatvore ciklus velikim uspehom. Velika imena su pri kraju ili završavaju reprezentativnu karijeru. Što se Turske tiče – imaće jedan od najjačih sastava u poslednjih mnogo godina. Mnogi potcenjuju tu ekipu – a ne treba. Imaće snažan sastav, neće biti autsajderi. Ima tu dosta dobrih igrača koji su se vratili iz NBA, stekli iskustvo u Evropi, sa većim ulogama i minutima. Biće uticajniji nego ranije.

(Telegraf.rs)