Jeziva ispovest čuvenog košarkaša! Gledam u ogledalo i kažem: "Ne, ne želim više da nastavim sa životom"

Španski košarkaš Riki Rubio, koji se povukao iz javnosti još 2024. godine nakon kratkog povratka u Barselonu, pojavio se u emotivnom i potresnom intervjuu za emisiju „Lo de Évole“ na španskoj televiziji La Sexta.

U razgovoru koji je ostavio mnoge bez reči, Rubio je prvi put otvoreno govorio o svojoj borbi sa mentalnim zdravljem, o gubitku, bolu, depresiji i trenucima kada je poželeo da odustane - ne samo od košarke, već i od života.

Preporučujemo

- Jedne noći u hotelu sam rekao: Ne želim više da nastavim. Ne sa košarkom... sa životom - poručio je Španac.

Rubio se povukao iz reprezentacije pred Svetsko prvenstvo 2023. godine, a sada je otkrio i šta se tada zapravo dešavalo. Nije zvanično objavio kraj karijere, ali poruke koje je podelio govore više od reči. Otkrio je kako ga je povreda kolena, gubitak majke i pritisak sportskog sveta doveli do ruba.

- Kao robot sam trenirao, ali iznutra sam bio mrtav!

Rubio se prisetio i teške povrede pred Mundobasket - pokidao je prednje ukrštene ligamente. Iako je znao da mu je koleno uništeno, nije želeo da to prizna ni sebi, ni porodici. Vratio se na teren, odradio pripreme sa reprezentacijom, ali je unutra osećao da nešto nije u redu.

- Tri dana nisam spavao. Imao sam snove koji su bili mračni. Pogledam se u ogledalo i kažem sebi: "Nešto ovde nije u redu."

U najpotresnijem delu intervjua, Rubio je otvoreno govorio o trenutku kada je ozbiljno razmišljao da sebi oduzme život.

- Gledam se u ogledalo i mislim: Nešto nije u redu. Proveo sam tri dana skoro bez sna, sanjajući mračne snove. Zatražio sam pomoć najbolje što sam mogao, i tog popodneva, kada sam imao slobodno vreme, moja supruga je došla da me vidi. Rekao sam joj: „Moraš da mi pomogneš da se spakujem.“ Ona se nasmejala i rekla: „Hajde da prošetamo.“ Ali sam joj rekao: „Ne mogu da ih spakujem, ne mogu da idem, ali moraš da mi pomogneš" - rekao je Rubio i dodao:

- Samo jedna vrlo teška misao, i ne želim da je preuveličavam, ali jedne noći u hotelu sam rekao: „Ne želim da nastavim, ne više sa košarkom… sa životom.“ Imam porodicu, imam sina… ali sam na trenutak pomislio na to, osetivši kao da me nešto preuzima. Mogu da razumem mnogo ljudi, i one koji su bili na vrhuncu uspeha a nažalost su sebi oduzeli život, i obične ljude koji kažu da ne mogu više – jer dođe trenutak kada sve postane preteško… Sećam se, na Svetskom prvenstvu, kada sam rekao: „Gotovo je,“ osetio sam kao da umirem i da moj život nema smisla.

Još jedan ogroman udarac za Rubia bio je gubitak majke, koja je preminula nakon borbe sa rakom. Otkrio je koliko ga je sve to emotivno dotuklo, dok je istovremeno morao da igra u NBA ligi.

- Otišao sam da je vidim tokom Ol-star pauze. Vratio sam se u Ameriku, ali sam znao – ne bi trebalo da se vraćam. Ipak, morao sam da igram. Zašto? Ne znam ni sam. Samo znam da sam zahvalan što me je sačekala. Da nije, nikad sebi ne bih oprostio.

Rubio je podsetio i na svoje rano odrastanje u profesionalnom sportu – debitovao je sa samo 14 godina u ACB ligi.

- Od tada sam imao osećaj da moram da pratim neki skript. Ko to piše? Za koga? Za dečake i devojčice koji tek počinju. Ali i za odrasle. Mi smo ogledalo. I moramo da kažemo celu istinu, ne samo lepu sliku. Vodite računa o sebi, posebno o mentalnom zdravlju. Glava zna da bude zeznuta stvar. Nikad ne znaš kako će da se okrene. Moramo biti spremni.

(Telegraf.rs)