Itudis, Grk sa srpskom dušom za Telegraf: „Duda večan, Žoc brat, Zvezda i Partizan znače mnogo Evroligi"

Odmah je pristao na razgovor. Nalazimo se u Atini, na parketu legendarne OAKA dvorane – mestu gde je sa Željkom Obradovićem ispisao zlatne stranice istorije Panatinaikosa i Evrolige. Dimitris Itudis, trener Hapoela iz Tel Aviva, dočekuje nas sa čvrstim stiskom ruke i osmehom koji nosi težinu velikih pobeda, a pozdravlja "po naški" sa tečnim "Kako ste? Drago mi je". Bilo mi je jasno zbog čega ga opisuju kao "Grka sa srpskom dušom".

Željkov kum, saradnik i prijatelj, šampion Evrope i lider na parketu i van njega, ekskluzivno za Telegraf govori o trenerskom kongresu Evrolige, EHCB organizaciji na čijem je čelu kao predsednik. Otkriva planove Hapoela, priča o navijačima, Zvezdi i Partizanu, kao i o "onom vremenu" kada je, kako kaže, košarka imala dušu. Tada je sa legendarnim Dudom Ivkovićem i Željkom krčio put ka večnosti...

Pričamo i o taverni, o kafani, Antonisu Remosu i buzukiju, a počinjemo o EHCB kongresu, upravo tamo gde se njegova košarkaška filozofija gradila – među obručima, tablama i legendama.

- Unapređujemo se iz dana u dan. Bitno je da imamo preko 500 trenera iz 60 različitih zemalja. Imamo sudije, profesore  košarke, profesore sa fakulteta, specijalizovane doktore iz Amerike. Imamo motivacione govornike, imamo sve. Košarka je ovde. Uspešna košarka. Treneri koji imaju pedigre i iza sebe velike rezultate - počinje razgovor za Telegraf Itudis sa puno entuzijazma.

Da treneri u Atini ne drže samo predavanja, već se govori i o važnim temama koje se tiču trenera, potvrđuje i razmatranje jednog od problema koji muči trenere — snimanje i prenošenje uživo tajm‑auta, koje često ume da bude neprijatno.

- Mnogo smo razgovarali o tome u okviru naše unije i to smo preneli Evroligi, jer kada neko uđe sa kamerom u tajm‑aut, to je kao da vam je neko ušao u kuću, u vašu spavaću sobu. Jer tamo mora da postoji određena doza privatnosti, neka intimnost, jer možeš da razgovaraš sa igračem na jedan način, a u sledećem trenutku moraš da ga motivišeš.

Snimanje tajm-auta

- Tako to deluje interesantno publici kada nekoga „napadneš“ ili kad reaguješ burno, ali za nas je to trenutak kada želimo da prenesemo poruku igraču, da usmerimo ekipu.

- Mislim da bi mogao da postoji neki kompromis — da se, recimo, snimljeni deo dodatno obradi, da se filtriraju određeni momenti, kako bi se trener osećao bolje. Zamislite sada, imate i čelendž tokom tajm‑auta, dolazi kamera, i vi kao trener možete možda jednom da kažete „ne“, da vas odbijem. Ali ne možete stalno da razmišljate o tome da vas neko snima. Morate biti slobodni da radite svoj posao.

Duda Ivković, Žoc, Antonis Remos

Jedno od pitanja koje mu dugo nisu postavili, kaže, jeste o Dudi Ivkoviću. Tako, na trenutak aktuelne košarkaške teme ostavljamo po strani i idemo korak unazad – ka emocijama, sećanjima i velikim ličnostima koje su Itudisa formirale kao trenera. Jedan od njih,  životni uzor, prijatelj i figura od neprocenjivog značaja bio je Dušan Duda Ivković.

- Hvala vam na tom pitnaju. Dosta ljudi zna kakav sam odnos imao sa Dudom i koliko je značio meni i mojoj porodici. Ne samo pokojni Duda, već i Nena i Pavle i Peca, njegova dva sina. Nije više sa nama, a kao da jeste. Uvek će biti u našem srcu i pamćenju. Mnogo sam ponosan, i njegova porodica je takođe ponosna.

- Ovog septembra, ako se ne varam, imaćemo nominacije za ulazak u Kuću slavnih u Springfildu. To je ogromna čast za evropsku košarku, za Dudinu porodicu, za sve ono što je dao ovom sportu. Koliko je ljudi inspirisao tokom svoje karijere...

A Željko Obradović?

- Moj brat. Košarkaški brat, kum, saradnik 13 godina. Najbolji trener u Evropi,  "By far", kako kažu Amerikanci. Tu smo. Imaćemo još jednu priliku ove godine. Počeli smo to prošle godine, taj zajednički duel.

- Mislim da je to jedinstven trenutak da podelimo sa trenerima kako je izgledalo tih 13 godina saradnje, barem na dnevnom nivou.

- Ako nešto možemo da pokažemo, to je da smo imali hemiju. Da li zato što smo radili različite stvari — ja odbranu, on napad, ili obrnuto — ili smo zajedno pravili dobru ideju tokom tajm‑auta... uvek smo tražili rešenje za utakmicu.

- To ćemo pokušati ponovo. Mislim da je prošle godine bilo uspešno. I hvala Bogu, osećamo da imamo potrebu da tu želju dodatno definišemo, i na kraju stanemo pred trenere. Nije lako. Zahtevno je.

Kad zatvori oči u OAKA-i

Legendarna OAKA dom je košarkaša Panatinaikosa, kluba sa kojim su Željko i Itudis osvajali sve. Baš zato, kada zatvori oči, on je sa Željkom na parketu na utakmici Panatinaikosa...

- Hala je renovirana i izgleda izvanredno, ali je ista kuća u kojoj smo bili 13 godina. Ako zažmurim... naši sastanci, zvuk... Znate šta je on najčešće voleo da kaže?

- Tvrdoglavi. Meni je često govorio da sam tvrdoglav — ali u najboljoj nameri. Svako od nas, bilo u poslu, bilo privatno, želi da ima drugo mišljenje.

- Kad se oblačiš ujutru, pitaš se: „Da li da obučem ovu majicu ili drugu?“ I očekuješ nekoga da ti kaže: „Obuci ovu, bolje ti stoji.“ Eto, tako nekako i u poslu. Svaki prvi trener ili čovek koji je obavezan da vodi jedan klub, ili jednu firmu, želi da ima nekoga uz sebe ko mu daje validno mišljenje, ali ne samo da kaže da bi rekao. Već da kaže zasnovano na znanju, analizi, protivniku, utakmici, sebi samom.

Kum, brat

Na kraju, ti donosiš odluku. Ali bi bilo korisno imati nekoga ko može da kaže: „Uradi to“ ili „nemoj to“ — sa opravdanjem.

Svog kuma, brata i prijatelja opisuje jednostavno: 

- U tri reči... Dobar čovek, izvanredan prijatelj, najbolji trener na svetu.

Itudis, Duda Ivković i Željko Obradović u kafani, a zove...Antonis Remos

Granice košarke probijane su van parketa. U kafani, ili taverni, uz sirtaki i buzuki, legendarni Duda, Željko i Dimitris stvarali su legendu, a telefon je u tim momentima umeo da zazvoni... Anotnis Remos na vezi.

- To su dani... To su bili seminari. Seminari života i košarke zajedno. Izađeš na večeru, provedeš jednu noć. Odeš na piće, pa muzika... Antonis Remos. Da, Remos. Kad pozove i kaže: „Gde ste? Dolazim.“ To su pravi životni seminari.

Itudis i Hapoel u Evroligi

Okrećemo se sada aktuelnoj sezoni Evrolige, u kojoj je Dimitris Itudis na čelu Hapoela iz Tel Aviva. Sa novim proširenim formatom takmičenja, očekivanja su veća nego ikada, a tim iz Izraela ima ambiciju da se nametne kao ozbiljan konkurent. Itudis ističe da je pred njima izazovan put, ali i velika prilika da pokažu svoj kvalitet i stil igre na najvišem nivou evropske košarke.

- Mi iz Hapoela smo zadovoljni što ćemo biti među 19 velikih klubova. Izgledamo kao „Pepeljuga“. Novi smo, ali nećemo biti džak za udaranje. Želimo da igramo sa znanjem, sa našim stilom. Prošle godine smo pokazali da možemo kada imamo dobru atmosferu i izdanje. Eurokup je jedan nivo, Evroliga je nešto drugo. Ali hajde da vidimo kako ćemo izgledati kao tim.

- Da se transferi kompletiraju, da sve dođe na svoje mesto, pa da postanemo pravi tim. Sledeći korak je na nama, trenerima i igračima.

- Bićemo u Sofji, u Bugarskoj. Vrlo teško. I želim, preko ovog intervjua, da se zahvalim Oferu Janaju i novom rukovodstvu kluba — što čine da sve to izgleda lako. U smislu: „Premeštamo se tamo, prioritet je sigurnost ekipe, želimo da se igrači fokusiraju samo na košarku.“ A kada se mir vrati — hvala Bogu, sada čitam neke lepe vesti — nadamo se da ćemo opet moći da se bavimo sportom. Mi smo ovde zbog sporta.

Mediji su preneli da je pogođena zgrada u kojoj živi Itudis u Tel Avivu. Ali, to nije tačno...

- Moj stan je izvanredan. Na 38. spratu, zgrada je fantastična. Nije pogođena zgrada u kojoj živim. Ne znam kako su mediji to preneli. Pogođena je druga zgrada, preko puta moje — ali svakako, neprijatna situacija.

Vasa Micić i Hapoel Tel Aviv

Neizostavna tema aktuelnog prelaznog roka su transferi, a naročito ime Vase Micića koje često dominira razgovorima ovog leta. Pitali smo Itudisa da li je Micić igrač kojeg Hapoel ozbiljno prati i da li je njegova želja za dolazak u tim izraelskog kluba realna.

- Vasa Micić je izvanredan igrač. Poštujem ga, divim mu se, volim ga. Mnogo je dao evropskoj košarci, reprezentaciji Srbije, Efesu, NBA...

- Ne mogu sada da govorim o transferima, ali Vasa je igrač koga bi svako želeo u timu.

Valančijunas i Panatinaikos

Pored Micića, Jonas Valančijunas okupira sportske stranice proteklih nedelja. Denver Nagetsi ga žele u svojim redovima, a u Grčkoj je već viđen kao pojačanje Panatinaikosa. Njegov dolazak bio bi veliki za Evroligu, tvrdi Itudis.

- Veliko. To pokazuje koliko se Evroliga približava NBA. Valančijunas je igrač koji je imao pravu ulogu, realne minute, doprinos, poene... I on odlučuje da dođe u veliki klub kao što je Panatinaikos. To govori koliko je veliki Panatinaikos. A Evroliga? Biće interesantna.

Zvezda i Partizan 

Tema koja neizostavno prati svaki razgovor o Evroligi jeste značaj i uloga srpskih velikana – Crvene zvezde i Partizana.

- Zvezda i Partizan, kao i uvek, pune hale. Ali podele su velike. Ne znam tačne brojke u Beogradu ili među Srbima, ali Zvezda i Partizan znače mnogo za Evroligu i ceo njen ekosistem. Za sve nas. Lepo je igrati u Areni, u takvoj atmosferi.

I za kraj — poruka navijačima Hapoela?

- Poruka za navijače Hapoela je da... faliće  nam u Sofiji. Znam da će mnogo njih putovati da gledaju naš tim. Jedva čekamo da ih učinimo ponosnim i da se vratimo i budemo u Tel Avivu, u našoj kući. Poručujem im da nas bodre.

(Telegraf.rs)