Direktor EHCB-a za Telegraf: "Naša misija je znanje, a snaga su ljudi koji veruju u proces"

Ako biste kojim slučajem razgovarali sa bilo kojim trenerom Evrolige, ili sa nekim ko je tokom karijere imao priliku da sarađuje sa Goranom Šašićem, gotovo sigurno biste prvo čuli tri reči – profesionalizam, posvećenost i stručnost.

Upravo to smo i sami mogli da osetimo tokom kongresa EHCB u Atini. Direktor ove važne organizacije u najelitnijem evropskom takmičenju, pristao je na razgovor bez zadrške, ali uz jedan uslov – da sednemo na miru, bez gledanja na sat.

– Putovali ste do Atine, i vama hvala što ste ovde – rekao je Šašić uz iskren osmeh i odmah sreušio formalnu barijeru intervjua.

– Moja supruga je ranije radila kao novinarka, a zatim i kao PR u Evroligi. Ona me je naučila jednom zlatnom pravilu: nikada ne smeš da odbiješ intervju - dodaje i pozdravlja ekipu Telegrafa.

Naravno, brzo se okrećemo ozbiljnijim temama, koje se tiču samoe organizacije i utisaka ovogodišnjeg Kongresa EHCB.

Utisci EHCB Kongres

Kongres trenera EHCB (EuroLeague Head Coaches Board) za 2025. godinu bio je do sada najveći – okupio je više od 700 učesnika i preko 60 akreditovanih novinara. Događaj je održan u Atini, a obuhvatio je deset masterklasova, tri panel diskusije i četiri radionice sa pitanjima i odgovorima. Kongres je takođe uključio i gala večeru u organizaciji EHCB fondacije.

- Za mene je uvek najveći uspeh kada znam da smo dan pred početak događaja imali ljude iz preko 60 zemalja sveta. To mi je pokazatelj koliko smo napredovali.

Organizacija EHCB iz godine u godinu beleži sve veći rast i uticaj, što je postalo očigledno i na ovogodišnjem kongresu u Atini. Ipak, mnogima i dalje nije u potpunosti jasno koliko je zapravo važna njena uloga u evroligaškom sistemu. Goran Šašić objašnjava kako on vidi razvoj same organizacije, ali i zašto je važno da šira javnost prepozna njen značaj.

- Pa, znate kako… Pre svega, kada smo osnivali udruženje, kolege su mi rekle da smo mi prvo međunarodno udruženje registrovano u Srbiji. Iskreno, nikad nisam proveravao taj podatak, ali mi je to tada rečeno – i to u Beogradu.

- Mi smo registrovani u APR-u, imamo naš statut, a ja to uvek zovem "osnivačka načela". Jedno od tih načela bilo je: moramo da obučavamo trenere širom sveta.

- Pamtim reči sa tog prvog sastanka – Pablo Laso je tada rekao: „Ej, ljudi, mi ovo ne radimo za nas. Nama to i ne treba toliko. Mi ovo radimo za sledeću generaciju trenera.“. I od toga nikada nismo odstupili.

- Ljudi mi često priđu i kažu: „Ti si izvršni direktor, ti vodiš sve to…“ A ja uvek odgovorim: „Ne, ne, to je samo titula.“ Ja u suštini predstavljam trenere, „gospodu“, League of Gentlemen, kako ja to zovem. Moje je da predlažem i da sprovodim. Njihovo je da donose odluke. Tako ja vidim svoju misiju i zadatak – da kao EHCB širimo znanje i obrazovanje trenera.

- To nije samo priča – mi zaista obučavamo trenere širom sveta, i to radimo i u saradnji sa Fakultetom sporta i fizičkog vaspitanja u Beogradu, ili kako ga mi i dalje zovemo – DIF. Imamo i našu onlajn akademiju. Upravo završavamo petu generaciju trenera, koja će dobiti sertifikate poslednjeg dana kongresa. Preko 1.000 trenera iz više od 100 zemalja sveta je već prošlo kroz taj program.

Edukacija trenera kao ključni princip

Ove godine otišlo se i korak dalje.

- A ove godine prvi put smo napravili nešto novo: organizovali smo gala večeru na kojoj smo rekli – sada krećemo sa fondacijom i svim njenim aktivnostima.

- Šta to konkretno znači? Želimo da počnemo da radimo i sa decom širom sveta, ne samo sa trenerima – dakle, sa studentima, decom, mladima.

- Već u septembru idemo u Tunis. Tu inicijativu je pokrenuo naš student Islam Hadar. On finansira više desetina škola, u dobrotvorne svrhe – nije njihov vlasnik, već ih podržava.

- Kada smo Dimitris, Jelena i ja bili u Tunisu prošle godine i videli šta on tamo radi – kako deca treniraju košarku u veoma skromnim, često siromašnim uslovima – doneli smo odluku: hajde da uključimo sve naše alumniste. Da vidimo gde oni rade, sa kojim klubovima sarađuju, i da zajedno napravimo sistem podrške. Recimo, imamo Luisa Areljasa iz Bolivije, koji radi sa čak 500 dece – sve siročad.

- To je sledeći nivo naše misije. Akademija je do sada obučavala trenere širom sveta – a sada želimo da napravimo sledeći korak: ne samo da ih obučimo, već i da ih uključimo u konkretan rad sa decom.

- Na primer, Ćavi Paskval, koji trenutno nema klub, ide u Tunis da radi sa 15 trenera iz te generacije. On će biti mentor, a ti treneri će na terenu sprovoditi sve ono što su naučili tokom akademije. A deca će direktno biti korisnici tog znanja. Dakle, to je povezivanje teorije i prakse – ono što su učili, sada sprovode na terenu. I još važnije, deca dobijaju priliku da rade sa trenerom evroligaškog nivoa.

Trener - Igrač - Sudija

Tokom razgovora, Šašić je nekoliko puta naglasio važnost evroligaških trenera, ne samo kao stručnjaka, već i kao ključnih aktera u razvoju moderne evropske košarke. Govoreći o ulozi EHCB-a, osvrnuo se na to koliko organizacija doprinosi ne samo unapređenju samog takmičenja, već i jačanju pozicije trenera u savremenom sportskom sistemu.

- Često dobijam komentar da je razlika između NBA i evropske košarke ta što je "tamo liga igrača, a ovde liga trenera". Ali niko od mojih članova ne prihvata tu podelu. Svi oni kažu isto – igrači su najvažniji. I ja to ponavljam: igrači su najvažniji.

- Ali naravno, ne možeš imati utakmicu bez trenera. Ne možeš bez igrača. Ne možeš bez sudija. Te tri grupe su za mene jednako važne. I svi su potrebni da bi igra funkcionisala. Nikad ne pravim razliku – niti kažem da su igrači važniji od sudija, ili treneri od igrača. Svi su podjednako ključni.

Uvažavanje mišljenja i stalni napredak

Kroz čitav razgovor bilo je jasno koliko strasti i posvećenosti Šašić unosi u svoj rad. Zato se logično nametnulo pitanje – kako vidi budućnost organizacije koju vodi i kakvu EHCB želi da izgradi u godinama koje dolaze.

- Ne radi se o tome šta ja želim – već šta želimo svi mi zajedno. Na primer, evo konkretne promene koju smo napravili između prošlogodišnjeg događaja u Atini i ovog sada: kada završimo jedan kongres, tražim od svih učesnika da popune upitnik. To važi za trenere iz preko 60 zemalja, za članove udruženja, partnere, goste, novinare – sve koji su prisutni. I uvek im naglasim koliko mi je to važno.

- Ne želim da mi svi napišu „5 od 5“ i kažu da je sve bilo savršeno. Uvek napišem: „Ne pomažete mi ako kažete da je sve bilo fenomenalno. Pomažete mi ako ste iskreni, ako ste kritični, ako mi date sugestiju.“ I upravo na osnovu tih komentara pravimo promene.

- Prošle godine smo prvi put imali tzv. „battle session“ između Dimitrisa i Željka. Ljudi su to obožavali. Zato smo ove godine otvorili program duelom Ćavija Paskvala i Pabla Lasa, koji su pričali o klasičnim duelima Barselone i Reala. Ljubitelji košarke su to prepoznali. Završavamo opet sa Dimitrisom i Željkom – i to je postalo nešto što ljudi sada očekuju.

- Takođe, prošle godine smo dobili sjajne reakcije na predavanja pomoćnih trenera – imali smo pomoćnike iz Olimpijakosa i Reala. Ove godine smo odlučili da uvedemo koncept: glavni trener + pomoćnik. Jedan radi napad, drugi odbranu. Sve na osnovu komentara ljudi koji su prisustvovali.

.- I još nešto: ne prihvatam svaku sugestiju automatski. Ali ako od 500 ispitanika njih 100 kaže istu stvar – e onda ozbiljno sednemo i razmislimo.

"OAKA" i EHCB - Savršen spoj

Uvedene su i bitne novine.

- Ovogodišnji seminar donosi niz važnih novina, a jedan od ključnih momenata jeste korišćenje vrhunske pres-konferencijske sale, koja prima 50 učesnika. Kako kažu organizatori, kada su prvi put videli prostor, odmah su znali – “bombona, taman za workshops.” To omogućava direktnu komunikaciju sa trenerima kroz Q&A sesije, što je samo jedna u nizu novina.

- Još značajnija promena jeste prelazak u "OAKA"-u – dvoranu koja pruža potpuno drugačije uslove. To je druga dimenzija. U ovakvom objektu možeš ozbiljno da odradiš trenerski seminar.

- Za razliku od prethodnih godina, sada postoji klimatizacija, udobne VIP kožne stolice umesto plastičnih, a hrana je organizovana unutar hale – bez potrebe za odlaskom u restorane. Učesnici imaju pauze, ali ne gube vreme na logistiku. Takođe, rešeno je i pitanje parkinga za preko 500 ljudi – dolazak, odlasci i raspored su olakšani. Sve ove promene imaju jedan cilj: da se učesnici maksimalno fokusiraju na znanje i razmenu iskustava.

Poruka budućim trenerima – “Verujte procesu”

Organizatori imaju jasnu poruku za mlade trenere koji žele da jednog dana postanu evroligaški stručnjaci:

- Dobre stvari zahtevaju vreme. Pogledajte biografije Itudisa i Sferopulosa. Ljudi vide njih danas, ali ne znaju koliko su godina proveli trenirajući mlađe kategorije, u trećim, petim ligama, prolazeći put koji traje decenijama.

- Navijači, mediji i javnost često vide samo krajnji rezultat, ali ne i put do njega. Treneri koji su deo ove zajednice znaju te biografije i koliko truda i iskustva je potrebno da bi se stiglo do vrha.

- Ti ljudi znaju da treba 20 godina rada da bi došao na nivo Evrolige. To je suština. Veruj procesu .

Neizgovorena komunikacija – poverenje unutar organizacije

- Kada je reč o iskusnim članovima udruženja, i koju poruku imam z a njih... To pitanje mi niko nije postavio. Mi imamo podsvesnu komunikaciju. Oni znaju šta ja želim od njih, i ja znam šta oni žele od mene. Zato nemam posebnu javnu poruku – sve je već rečeno.

(Telegraf.rs)