Luka odbio velike pare s Kosova zbog Srbije i ostao bez posla: Sad se sprema da ispiše istoriju na Afrobasketu

Dok se čitava Srbija polako sprema za Evropsko prvenstvo u košarci, gde će Orlovi biti ogroman favorit za zlatnu medalju, pre toga nas očekuje i takmičenje zemalja u Africi. Popularni Afrobasket, koji će ove godine takođe imati dvojicu Srba, a to su glavni trener Nedeljko Neno Ašćerić i njegov pomoćnik Luka "Piu" Filipčević, koji će voditi Gvineju s kojom će pokušati da dođu do medalje.

Radi se sjajnom sklopu iskustva i mladosti. Legendarni Neno se već dokazao na mnogim stranama, dok je sa druge strane Luka još veoma mlad i može se pohvaliti svakakvim rezultatima, dok je već i pričao za Telegraf u jednom opširnom intervjuu, dok je radio u Luksemburgu.

Preporučujemo

Sada je Luka stigao do nešto većeg, krupnijeg poziva i imaće priliku da zajedno sa Nenom pokuša da obraduje Gvineju. Uveliko su već u Africi, a nakon priprema na domaćem tlu, potom i puta u Nigeriju, došlo je vreme i za odlazak u Angolu.

Zbog toga je Telegraf i kontaktirao ovog perspektivnog trenera, koji je na početku izneo utiske.

- Pre svega, hvala na interesovanju, znači nam kada znamo da nas iz Srbije prate i na drugom kraju sveta. Otkako smo se okupili ovde u Africi, stvarno sam uzbuđer jer sam deo ove ekipe, ali i jer sam deo ovako velikog takmičenja kao što je Afrobasket. Pripreme su prošle odlično, odradili smo bazu u Gvinejim, a onda smo se prebacili u Nigeriju. Proveli smo u Abuji određeni period, radilo se na taktičkom delu i uigravanju ekipe, pošto je tu dosta novih momaka, a vremena je malo. Treba sve to uklopiti - priča u dahu Luka za Telegraf.

Selekcija Gvineje je odigrala i dve prijateljske utakmice protiv Nigerije.

- Da, tokom perioda u Abuji smo odigrali protiv Nigerije, koja je među favoritima na ovom turniru. Ne bih puno da otkrivam, ali ću reći da smo izuzetno zadovoljno kako je sve izgledalo u ova prva dva meča.

Inače, Gvineja bi mogla da bude i jedan od favorita iz senke na ovom turniru, s obzirom na to da je tu Alfa Dijalo iz Monaka, kao i Mamadi Diakite iz NBA lige.

- Tako je, Alfa (Dijalo) nam se priključio nešto kasnije, jer je imao još neke obaveze u Monaku. Ogromno je pojačanje za nas i definitivno jedan od ključnih igrača naše reprezentacije, uz Diakitea i Dramea. Nažalost, Šenan Evans zbog povrede koju vuče hronično još iz sezone nije mogao da se priključi, pa mora da pauzira ovog leta. Ipak, verujem da imamo prave zamene za njega u ovom timu. Tu je Diakite, on je momak koji je prvi put sa nama u reprezentaciji, i za njega sam uveren da će biti jedan od najboljih igrača na turniru. Posvećen je, daje maksimum na svakom treningu i to nam mnogo znači kada ostali momci mogu da vide njega koji je došao iz NBA lige i koji daje pravi primer kakav odnos prema treningu i utakmici treba da bude. Fantastičan je momak, kako i na terenu, tako i van njega.

Foto: FIBA

Da li je ova Gvineja, odnosno, njen roster otvorio vidike treneru Luki? Iako se nagledao svega u svojoj karijeri, on ističe da tu ima još dosta zanimljivosti i u toj dalekoj Africi.

- Zapravo, na širem spisku smo imali dosta igrača koje nisam upoznao do sad, a igraju na koledžima ili nekim ekipama u Evropi, tako da ima par iznenađenja i za mene, jer je totalno drugačije kad se vide ti momci i radi sa njima, u odnosu na ono šta imamo prilike da vidimo samo preko video snimaka. Jedan od njih je definitivno Sulej Bum, kome je prošla sezona bila prva u Evropi, gde je odigrao i sasvim dobru sezonu u ekipi Limoža, definitvno momak kog treba ispratiti, i usudio bih se da kažem da će on biti jedno od otkrovenja ovog Afrobasketa. Takođe, sa nama u Angolu ide i Nur Gasim Ture, dečak koji ima samo 17 godina, biće i najmlađi igrač Gvineje ikad koji nastupa za reprezentaciju na Afrobasketu.

- Ima tu još zanimljivih imena, neki od njih koji nisu krenuli sa nama posle skraćivanja spiska, kao sto su na primer, N’famara Dabo, momak rođen 2004. godine za kog sam ubeđen da će napraviti odličnu karijeru takođe i brat Alfe, Mohamed Dijalo koji su na mene ostavili izvanredan utisak kao pre svega fini i vaspitani momci, a onda i kao odlični igrači.

Sada, dolazimo i do onog ključnog pitanja. Koliko je zapravo košarka u Africi, odnosno, koliko su afrički košarkaši daleko od Evrolige, Evrokupa ili čak ABA lige?

- Mislim da tu ima definitivno dosta materijala za recimo ABA ligu, jedno ime ćemo i gledati od sledeće sezone u ABA ne smem još uvek da otkrijem koga, Diakite je trenutno slobodan i neko je ko privlači veliku pažnju dosta evroligaških ekipa, ali naravno njemu je prioritet NBA, videćemo u kom pravcu će to ići, tu je i iskusni Usman Drame, koji je ove godine igrao u finalu poljske lige, definitvno neko koga bih voleo da vidim u nekom Evrokupu, Seku Sila je momak koji je po prvi put sa nama i verujem da će njegova karijera ići samo uzlaznom putanjom, tako da ima dosta talenta i verujem da ćemo sve više igrača gledati na visokom nivou.

Foto: FIBA

Ovo je Luki drugi put da je sa selekcijom Gvineje. Prethodni put je to bio slučaj tokom kvalifikacija, kada je Gvineja i izborila plasman na Afrobasket. Sada je "domaći", lakše je sa igračima koji ga već poznaju i znaju šta od njega mogu da očekuju.

Takođe, on je drugi put i van evropskog tla u ovom poslu.

- Da, drugi put sam sa Gvinejom nakon kvalifikacija tu i takodje prvi put na ovako velikom turniru, što je za mene novo i dragoceno iskustvo. Afrička košarka ima svoju specifičnu energiju – igra se s puno fizičkog kontakta i izraženom borbenošću od prvog do poslednjeg minuta. Svaki duel je intenzivan i traži da budeš maksimalno spreman i mentalno i fizički. Definitivno ovde svaki trenutak na terenu traži tvoje najbolje. I kad se prilagodiš, izgradiš disciplinu, karakter i timsku hemiju, onda to izgleda kao da svaka prepreka postaje prilika. Vidim da ta energija i zajedništvo Gvineje rastu iz meča u meč – i mislim da ova ekipa to ne samo traži, nego i zaslužuje.

Kvalifikacioni turnir se igrao u Tripoliju, a sada je imao priliku i da poseti Gvineju.

- U Gvineji sport žive svakodnevno. Ljudi ga prate s ogromnom strašću, a košarka im postaje sve važnija. Moze se videti neverovatan broj dece na ulicama, kako igraju sve moguće sportove, fali tu naravno i bolja infrastruktura, ali rekao bih da oni to nadoknađuju neverovatnom energijom, pa možemo videti sve više talentovane dece u košarci po koledžima, a i u fudbalu po Evropi. Kada smo stigli u Gvineju već na samim treninzima osetila se posebna energija – po nekoliko stotina ljudi dolazilo je da gleda, navija, fotografiše se i pruži podršku timu. Ta ljubav prema sportu stvara dodatnu motivaciju i igračima i stručnom štabu.

Spremni su iz Gvineje za početak Afrobasketa, a igrom slučaja, ova selekcija prvi meč igra protiv Južnog Sudana. Nikad Luka nije krio svoju navijačku pripadnost, veliki je navijač Zvezde, zbog čega kaže da ovaj duel ima i posebnu draž za njega.

- 

Žreb je odmah doneo zanimljiv početak – protiv Južnog Sudana i duela koji je mnogima privukao pažnju naravno i zbog Karlika. Kao navijač Crvene zvezde, duel sa rivalom iz Partizana uvek nosi posebnu draž, i bilo bi mi drago da odmerimo snage sa Karlikom i vidimo kakva bi bila priprema za takvog igrača – imam veliko poštovanje prema njegovom kvalitetu. Ipak, koliko znam, Karlik neće igrati na ovom Afrobasketu, što je svakako važna informacija za sve koji prate turnir. Bez obzira na to, motiv je ogroman – ovo je Afrobasket, svaki meč je prilika da pokažemo koliko možemo, a za mene je čast da vodim ekipu Gvineje u ovakvom takmičenju.

"Odbio sam novac sa Kosova zbog Srbije i svog naroda"

Luka je neko ko je skrenuo pažnju na sebe tokom svog perioda u Luksemburgu. On je preuzeo ekipu Telstar Espranža, u tom trenutku amaterskog tima u trećoj ligi i praktično je morao sve od nule da radi. Sam je izgradio tim, sam je napravio rezultat i popeo se rang više u polu-profesionalno vode.

Došlo je do neslagnaja sa upravom, nije dobio pojačanja, ali je opet uspeo da izgura i ovu sezonu i opstane u drugoj ligi, a onda je došlo do rastanka.

Sada je već dugo bez kluba, a pokušao je da objasni i zbog čega je došlo do toga da je već neko vreme bez posla.

- Posle Luksemburga sam vreme iskoristio da radim na sebi kroz reprezentativne i međunarodne projekte, od Evrope do Afrike. Proveo sam čak i nekoliko meseci u Dubaiju, želeći da iz prve ruke vidim u kom pravcu i kojom brzinom se razvija košarka tamo, jer je to tržište koje postaje sve zanimljivije – posebno sa nastankom BC Dubaija, koji će od ove godine učestvovati i u Evroligi. Nisam tražio klub po svaku cenu, već čekam pravu priliku u kojoj mogu da donesem stvarnu vrednost i istovremeno nastavim da rastem kao trener. Sada sam definitvno spreman za sledeći klupski izazov, sa još širim iskustvom i još jasnijom vizijom kako da pomognem timu da napreduje - započinje Luka.

Foto: Privatna arhiva

Dotakao se upravo i epizode u Luksemburgu.

- Luksemburg mi je doneo sjajno iskustvo i lepe uspomene, i drago mi je što tamo ljudi i dalje imaju lepo mišljenje o mom radu. Bilo je kontakata i ovo leto sa nekoliko klubova tamo, ali se na kraju nismo dogovorili. Svakako povratak nikad ne isključujem – košarkaški svet je mali i sve je moguće – ali trenutno sam potpuno fokusiran na obaveze sa reprezentacijom Gvineje i izazove koji su pred nama - ističe Luka.

On je tokom prethodnog leta imao i ponudu ekipe sa Kosova, koja je bila daleko finansijski moćnija od bilo koje gde je radio. Ali, srce nije htelo da ode tamo.

- Tačno je da sam imao ponudu sa Kosova, i to finansijski najizdašniji ugovor koji bih do sada potpisao. Ipak, odbio sam je iz ličnih razloga i iz poštovanja prema svojoj zemlji i svom narodu. Verujem da svako treba da stoji iza svojih principa, a moj stav je u ovom slučaju bio jasan.

Iako je dugo bez posla u klupskoj košarci, stigao je poziv Gvineje.

- Ponuda je stigla upravo dok sam boravio u Dubaiju, o čemu sam već govorio. Kontaktirali su me iz Saveza, usledilo je nekoliko konstruktivnih sastanaka, gde sam im predstavio svoje ideje i viziju rada. Njima se to svidelo i tako se otvorila prilika da se priključim Gvineji – što se savršeno poklopilo sa mojom željom da radim na velikoj sceni i u izazovnom okruženju. Takve šanse se ne odbijaju, jer pružaju prostor da testiraš sebe, preneseš iskustvo i pomogneš timu da napravi iskorak.

Imao je tu privilegiju da sada "pomaže" Neni Ašćeriću, čoveku koji je godinama u košarci, koji je veliko ime u Francuskoj, ali i u domaćem sportu.

- Rad sa Nenom Ašćerićem je izuzetno dragoceno iskustvo. On je trener sa ogromnim znanjem i iskustvom, a ujedno neko ko daje slobodu i prostor saradnicima da izraze svoje ideje, i verujem da je ta neka konstantna komunikacija ključ i za nase dobre rezultate. Od njega svakodnevno učim ne samo o košarci, već i o vođenju tima, komunikaciji i prilagodjavanju pod razlicitim okolnostima. Verujem da će mi to iskustvo biti od velikog značaja u nastavku karijere, jer mi daje još širu sliku o tome kako funkcioniše vrhunski tim i šta je potrebno da bi se ostvario rezultat.

Šta se još može očekivati od Luke "Piua" Filipčevića?

- Kroz ovaj razgovor, verujem da ste mogli da vidite da me ima na različitim stranama sveta i da sam otvoren za sve opcije – bilo da je reč o reprezentacijama ili klubovima. Zbog takvog pristupa, ponude stižu sa svih meridijana – od Mongolije, preko Nemačke, Slovačke, Islanda i Libana, pa sve do nekih iz regiona. Ipak, uvek čekam onu pravu, onu u kojoj vidim zajedničku viziju i ambiciju. Bez obzira na lokaciju, moj cilj ostaje isti – podići tim na viši nivo, razvijati igrače i graditi kulturu pobednika. Volim izazove i biram okruženja u kojima se pomeraju granice. Verujem da najbolji deo moje trenerske priče tek dolazi.

Na kraju, dotakao se i prelaznih rokova srpskih klubova, Zvezde, Partizana, pa i Spartaka koji će igrati u Evropi, ali i Budućnosti.

- Da, trudim se da ispratim maksimalno sve pored moje Zvezde gde ne propuštam novosti, iskreno jedva čekam sledeću sezonu, i da se isprati novi format ABA lige, o Evroligi da ne pričam, fantastičan posao svih ekipa do sad, posebno tu mislim na potpise kao što su Devonte Grejem i Šejk Milton, mislim da ljudi nisu svesni dovoljno kolika imena dolaze, naravno tu su igrači poput Čime, Džabarija, Nvore i verujem da će tu biti još par jakih poteza od strane obe ekipe, jer vidimo da treba da se popune neke pozicije još uvek. Takođe se nadam da ćemo videti minute i nekih mlađih domaćih igrača, poput Bošnjakovića ili Radošića posebno sa obezbeđenim trogodišnjim licencama, bilo bi lepo videti da dobiju neku šansu u kontinuitetu. Spartak takođe jedva čekam da vidim u Evropi, isto ima dosta tu mladih, talentovanih igrača uz ove iskusne domaće igrače, zanimljiv spoj i za Fiba LŠ, verujem da će iznenaditi mnoge dobrim partijama. Sve u svemu, radujem se novoj sezoni, jedva čekam da se ponovo prati sve, a u međuvremenu podržavamo našu reprezentaciju i navijamo za zlato na Evropskom prvenstvu.

(Telegraf.rs)