Andrej Stojaković sabrao emocije posle Martovskog ludila: "Momci i porodica su mi doneli sve daleko od kuće"

Košarkaši Ilinoisa završili su svoje učešće na turniru Martovskog ludila u polufinalu (71:62), pošto su noćas poraženi od ekipe UConn-a pred više od 70.000 ljudi na stadionu "Lucas Oil" na Indijanapolisu.

U svlačionici Ilinoisa očekivano je bilo pomešanih emocija nakon poraza na Fajnal foru, a Andrej Stojaković je istakao da je preponosan na sve ono što je ovaj tim uradio tokom tekuće sezone.

Preporučujemo

- Potencijal koji ovaj program ima, ne samo za blisku, nego i daleku budućnost, sve zbog toga što smo uradili svih ovih meseci. Dali smo im nadu, tako da ko zna, dugačka godina je iza nas. Tužno je naravno posle svega, ali mislim da je ovaj tim promenio način na koji gledamo čitav program.

Iako su gubili sa 14 razlike, na kraju su prišli na četiri poena minusa, ali ipak nije bilo kompletnog povratka u meč.

- Iskreno, to smo mi, kao individualci, kao tim. Imate trenera Breda koji se bori do kraja i nas na terenu. Ovakav tim možda celokupno neće nikada biti zajedno ponovo u celosti, ali drago mi je što smo se zadržali zajedno sve do samog kraja.

Trojke danas baš nisu "slušale" kada je reč o timu Ilinoisa.

- Nije bio naš dan, takav je život, to je košarka. Pričaćemo i preživećemo sve emocije ovde u svlačionici i pokušati da se vratimo.

Foto: Michael Reaves / Getty images / Profimedia

Ponovio je da je ponosan do kraja na momke.

- Naučio sam toliko toga o sebi, fizički, mentalno, išao sam do nekih granica do kojih nisam znao da mogu. Ne mogu da ne budem ponosan na ove momke, koji su se borili do samog kraja. Nismo pogodili neke šuteve, nije otišlo na našu stranu, UConn je sjajan tim i sa sjajnim trenerom. Svaka im čast.

Šta je ono što će Andrej Stojaković najviše pamtiti?

- Trener, očigledno, pričao nam je o sezoni, njegovom životu, ali moramo da držimo glavu gore, promenili smo živote mnogima. Uradili smo nešto što nije se desilo preko 20 godina, reprezentovali smo ovaj program na najbolji mogući način. Toliko mi je sve zamućeno, šta smo sve prolazili, neke glupe stvari koje se dešavaju svakog dana, zbog kojih se smeješ i onda ih zaboraviš. Imali smo svaki dan takav, neverovatno koliko je to uspomena. Drago mi je što imamo snimljeno sve.

Otkrio je i da li je iskustvo UConn-a na neki način presudilo.

- Iskreno, ne znam, mi smo prvi put na Fajnal foru, videćemo da li će sledeće godine iskustvo uticati. Den Harli je sjajan trener, spremio je svoje igrače, pogađali, naši nisu uspevali da uđu. To ne možemo da promenimo sada.

Emocija nije bilo na terenu, ali jeste u svlačionici.

- Nisam bio toliko emotivan na terenu, kada smo izlazili u svlačionicu. Postao sam emotivan kada je Bred počeo da priča o ovoj godini, koliko smo sve promenili. Koliko se sve odmah završilo. Imate momke koji diplomiraju, završavaju... Ne mogu da kažem za bilo koji meč da nismo dali sve od sebe, izlazili smo i pored najtežih stvari koje su se dešavale momcima.

Kako kaže, prijalo mu je što je igrao sa mnogim igračima sa područja Balkana.

- Pa cela ta kultura, raznovrsnost koju smo imali. Moja porodica je bila tu, momci koji su došli iz inostranstva su mi doneli to sve daleko od kuće, prolazili smo kroz toliko toga ove godine.

(Telegraf.rs)