Kolega Edina Avdića podelio zanimljivu anegdotu: "Jednom smo radili iz studija, sa nama reptili, papagaji..."

Nakon što je u petak u Beogradu održana komemoracija u čast preminulog legendarnog sportskog komentatora, Edina Avdića, danas su se velikani balkanske košarke, ali i prijatelji i porodica okupili u Sarajevu kako bi odali poslednji počast prerano preminuloj legendi ovdašnjeg sporta pod obručima.

Odradio je Edin Avdić nebrojeno mnogo prenosa, karijeru je počeo na Federalnoj TV, pre nego što je prešao na OBN. Tamo je sarađivao dugo sa Adisom Hadžićem, koji je na komemoraciji održao i emotivan govor. Podsetio se početaka rada sa legendarnim komentatorom.

Preporučujemo

- Prijatelji i kolege, pre svega želim da vas pozdravim, znao sam da će ovo biti teško, ali nisam znao da će biti ovoliko teško. Posebno želim da iskoristim trenutak da izrazim saučešće Edinovoj porodici. Hteo sam svima sve da razračunam i kada sam pokušao da napišem ovaj govor za komemoraciju mog druga Avdije, nije bilo onako kako sam očekivao. Pola sata je list bio potpuno prazan, a u glavi su mi se motale slike naših druženja, našeg zajedničkog vremena, počeci, utakmice, moguće i nemoguće, ono malopre što smo videli, serija Bulsi - Boston, NBA finale. Sa nogom u gipsu... Dolazi detalj koji nikada neću zaboraviti. Radili smo par sezona čak i američki posao, ne znam koliko vas zna za to, to je bio pionirski posao, niko nije prethodno u Sarajevu prenosio tako nešto. Tom poslu smo pristupali sa ništa manje strasti, ovaj posao se ne može raditi, svaka utakmica finala NBA je kao finale Lige šampiona.

Potom je imao i jednu posebnu anegdotu.

- Kada smo naučili pravila, dobro se sećam, znao sam osnovna pravila, a on kaže meni, znam da ćemo najbolje raditi ako radimo zajedno. Nismo imali tada na TV pravu komentatorsku kabinu, to je bio improzivovani studio. Jednom se desilo da se u popodnevnom programu spremala tema kućni ljubimci - a kod nas u studiju reptili, papagaji, zmije, kanarinci. I sada mi radimo u tom okruženju. Bio je neki ludi preokret u američkom fudbalu, i ne znam zašto, to mi je ostalo u sećanju. Hoću da kažem, jedini zadatak bio je uživati u utakmici i dobro se provesti. Zabava, uprkos svemu što se dešava, šta sada, košarku je imao u malom pustu, to je bila njegova personifikacija. Deca su trenirala košarku, bio je on prirodni šuter, jednostavno se sa tim rodio i to mu je bilo nešto urođeno. Košarkaši znaju o čemu pričam, jednostavno se sa tim rodi, upravo je takav bio u komentatorskom poslu. Nikada nije promašivao nijedan šut za dva, za tri. Samo je pomagao, pogađao, pogotovo u odlučujućim trenucima. I kad se sve završi, nastaviš da navijaš za njega, a ti mu se diviš i pitaš kako može da pogađa tripl-dabl na svakoj utakmici, baš svakoj. Bio je igrač koji ne promašuje.

Završio je uspesima koje je imao za mikrofonom, ali i van njega, u običnom životu.

- U zadnje vreme počeo je raditi podkaste, intervjue, ono što je hteo da radi odavno. I tu je nastavio da radi bez greške, promašaja. Bio je šuter sa stoprocentnim učinkom. Ono što sam video na Eurobasketu na Kipru prošle godine, a kažem mu "Avdija, što si se popunio?", a on meni "Šta si se ti iskrivio?". Eto, baš takav je bio.

(Telegraf.rs)