Dugo godina je bio želja Zvezde, sad je otišao u penziju

Kanadski košarkaš Kevin Pengos je dugo godina bio velika želja Crvene zvezde. Praktično nije prošao prelazni rok u kojem nije povezivan sa ekipom iz srpske prestonice, ali niakda nije obukao crveno-belo. Sada je odlučio da se penzioniše.

Kevin Pengos ima 33 godine, ali je kroz karijeru imao dosta problema sa povredama, zato je i došla odluka da se povuče pre vremena. Može se pohvaliti izuzetno bogatom karijerom, gde je igrao za neke od najjačih ekipa u Evropi.

Preporučujemo

Završio je koledž Gonzaga, a profesionalnu karijeru je gradio kroz Gran Kanariju, Žalgiris, Barselonu i Zenit, pre nego je stigao u Klivlend Kavalirske i proveo godinu dana u NBA ligi. Vratio se potom u Olimpiju Milano, Valensiju, Napoli i na kraju Erokspor.

Sada radi kao asistent na Arizoni.

- Kao klinac, svuda sam nosio loptu sa sobom. Na njoj bih pisao svoje ciljeve. Spavao s njom. Sanjao o tome šta bih sve mogao da postignem. Odrastao sam sanjajući da igram u NBA ligi. Znam da je to uobičajeno za dete, ali mislio sam to svakom kosom u svom telu. Sve što sam radio bilo je usmereno ka maksimiziranju šansi za taj san. Nije to bio put kakav sam zamišljao. Nedrafotovan. Proveli šest godina igrajući u Evropi.

- Zatim, potpisivanje garantovanog ugovora sa Klivlend Kavalirsima sa 28 godina. Srećan sam što sam imao nešto što me je budilo svakog jutra. Nešto u šta sam želeo da uložim apsolutno sve.

Moj san za moju decu jeste da pronađu nešto zbog čega će se osećati isto tako. Potrebno je čitavo selo da bi se stiglo do najviših nivoa, i neverovatno sam zahvalan svom!

- Hvala Gonzagi, treneru Fjuu, Tomiju Lojdu i mojim saigračima što su verovali u klinca iz malog grada u Kanadi. Hvala Kanadskoj reprezentaciji i svakom klubu, treneru i saigraču usput: Gran Kanariji, Žalgirisu, Barseloni, Zenitu, Klivlendu, Milanu, Valensiji, Napoliju i Eroksporu. Mošim agentima Zeku, Marku i timu Priority Sports na vođstvu tokom celog putovanja.

- Met Nikol — hvala ti što si me učio, podržavao i uvek bio tu u mom uglu. Mama, Tata i Kejla — hvala vam na žrtvama, ljubavi i podršci od prvog dana. Liv, Deks i Luk — motivisali ste me da svakog dana budem bolji, a istovremeno me podsećali šta je najvažnije.

- Kejt, ne mogu da objasnim koliko si bila neverovatna. Podnela si bezbroj žrtava da bi mi omogućila da sledim svoje snove. Ovo putovanje je isto toliko tvoje koliko i moje. Volim te! Moja karijera je donela vrhunske uspone i neke duboke padove. Povrede su ove poslednje godine učinile neverovatno teškim, ali zahvalan sam što sam se borio dovoljno dugo da moja deca mogu da me gledaju kako se takmičim.

- Ne znam da li ijedan sportista završi svoju karijeru potpuno zadovoljan. Uvek verujemo da smo sposobni za više. Ali mogu 1000% da kažem da sam dao sve što sam imao. Nikada nisam dozvolio da okolnosti diktiraju moj pristup. Tako da, onom klincu na prilazu kući. Samom. Sate i sate. Uspeli smo! Ostvarili smo sve o čemu si oduvek sanjao. Sada je vreme da uradimo isto za sledeće poglavlje. Hvala ti, košarko!

(Telegraf.rs)