Prof. dr Dikić: Etika političkih sankcija sportistima

Foto: AP/Tanjug

Već sam pisao o bojkotu olimpijskih igara i uvek je bilo zbog nemogućnosti velikih sila da reše nesporazume među sobom pa se sve završavalo sprečavanjem sportista da učestvuju.

Ruska invazija na Ukrajinu izazvala je gnev širom sveta i dovela do uvođenja strogih sankcija Rusiji. Zaustavljeno je sve od bankarskog poslovanja, preko trgovine, Holivuda, MekDonaldsa do Koka Kole. Sportske federacije su takođe preduzele mere protiv invazije na Ukrajinu. Praktično da ne postoji sport koji nije zabranio ili ozbiljno ograničio učestvovanje ruskih sportista. Takođe je zabranjen pristup svim zvaničnicima raznim sportskim institucijama i takmičenjima.

Preporučujemo

Kolumnista Telegrafa Prof. Dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum Predsednik Udruženja za medicinu sporta Srbije, Foto: Privatna arhiva

Među prvima, verovatno dve najmoćnije sportske federacije, UEFA i FIFA, su zabranile ruskoj reprezentaciji da se takmiči. U zajedničkoj izjavi od pre dve nedelje zabranili su ruskim  nacionalnim i klupskim timovima da se takmiče na svima UEFA ili FIFA takmičenjima. Ova zabrana uključuje i zabranu da ruska muška fudbalska reprezentacija učestvuje u kvalifikacionim utakmicama za Svetsko prvenstvo, čime praktično ne postoje šanse da se kvalifikuju za Svetsko prvenstvo u Kataru.

Mnogi su mislili da će FIFA i UEFA primeniti „ rusku zabranu“ učešća na Olimpijskim igrama u Pekingu kada im je zbog nameštanja doping rezultata zabranjeno da se takmiče pod zastavom

„Rusije“, ali im je omogućila da se takmiče kao sportisti „Ruskog olimpijskog komiteta“ što po mnogima nije bila nikakva zabrana. Međutim, FIFA i UEFA su onemogućile ruskim fudbalerima da se uopšte takmiče pod bilo kakvim transparentom.

Zabrane se nisu zaustavile samo na nacionalnim timovima. Svetski tekvondo oduzeo je ruskom predsedniku počasni crni pojas koji je dobio 2013. a džudo mu je oduzeo sve pozicije koje je imao. S druge strane, Ruska džudo federacija je sprečila svoje sportiste da idu na svetski šampionat obrazlažući to brigom za njihovu bezbednost. Ima se utisak da je kažnjavanje sportista svima poslužilo kao produžetak rata. Jedino je Međunarodna teniska federacija donela drugačiju odluku od ostalih jer je igračima iz Rusije i Belorusije dozvolila da se takmiče na međunarodnim teniskim takmičenjima na Turu i na grend slemovima. Međutim, do daljeg neće moći da se takmiče pod imenom ili zastavom Rusije ili Belorusije.

Suštinski sve ovo su pokazatelji nemoći sveta da se na pravi način suprotstavi ruskoj agresiji. Kritičari smatraju da kažnjavanje ruskih sportista za rat koji nisu odlučili da preduzmu i sa kojim

se mnogi javno ne slažu, nisu moralne. Srbija je tokom sankcija u devedesetim i sama osetila besmisao kažnjavanja sportista.

Uvek je žalosno kada su sportisti kažnjeni, međutim zabrane su izvršile značajan pritisak na Rusiju i pomogli da se nacionalna naklonost prema ratu smanji. Iako je ruskim sportistima sigurno teško da izgube priliku da se takmiče u sportu koji im znači sve, oni koji ih podržavaju smatraju da se sankcije ne mogu uporediti sa strahotama kroz koji prolazi Ukrajina koji se suočavaju sa razornim ratom i borbom za život. Činjenica da bi sport generalno trebalo da ostane u pozadini i pridruži se svim naporima da se zaustavi nasilje koje se dešava u Ukrajini. Sport slavi fer plej, poštenje odgovornost, iskrenost i slobodu i definitivno nije vreme za velike događaje, ali još uvek ostaje etičko pitanje da li sportisti smeju da budu kažnjeni kod svakog većeg sukoba i političkog neslaganja.

Da bi saznali šta vi mislite molim vas odgovorite na sledeće pitanje.

Prof.dr Nenad Dikić, Fakultet za fizičku kulturu i menadžment u sportu, jedini fakultet za sport na Univerzitetu Singidunum