Prof. dr Dikić: Nedovoljno dokaza za lekove i suplemente na Listi zabranjenih supstanci

Foto ilustracija: Telegraf/Profimedia

Skoro objavljen rad kolega iz Holandije samo je potvrdio ono što većina antidoping stručnjaka ima kao primedbu. Naime, pregledom naučne literature preko PubMed-a nalazi dvostruko slepih, randomizovanih kontrolisanih istraživanja koji se smatraju dokazom da je jedna supstance doping, utvrđeni su samo kod 5 od 23 vrste supstanci.

Odnosno samo kod anabolika, beta 2-agonista, stimulanasa, glukokortikoida i beta-blokatora. I kod hormona rasta postoje dokazi, ali samo kod osoba koje ne treniraju. Svi uočeni efekti se odnose na snagu ili sportsku sposobnost. Za 11 vrsta supstanci nisu dostupne dobro osmišljene studije, a za preostalih 6 vrsta postoje dokazi o odsustvu pozitivnog efekta.

Preporučujemo

U zaključku se kaže da za većinu antidoping supstanci nisu dostupni ubedljivi dokazi za poboljšanje sportske sposobnosti, dok se kod preostalih doping supstanci dokazi zasnivaju na samo 11 studija urađenih na svega 266 ispitanika.

Kolumnista Telegrafa Prof. Dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum Predsednik Udruženja za medicinu sporta Srbije, Foto: Privatna arhiva

I mi smo kao istraživači ispitivali doping supstance. Poslednji naš objavljen rad u prestižnom časopisu Frontiers Psycholology govori o doping supstanci iz grupe beta 2 agonista koja se zove higenamin. Dvostruko slepim ispitivanjem, što znači da ni ispitanici ni istraživači nisu znali ko je uzimao aktivnu supstancu, utvrđeno je da ne postoji pozitivan efekat na sportsku sposobnost, ali ni bilo kakav negativan efekat.

Na taj način smo postavili naučno utemeljeno pitanje zašto je higenamin na Listi zabranjenih supstanci, na koje još niko nije odgovorio. Samo tokom protekle godine kažnjeno je 26 sportista, a higenamin je bio drugi na listi zabranjenih beta 2 agonista.

Na očigledan problem o kome govore oba rada Svetska antidoping agencija (WADA) i druge antidoping organizacije nisu obratile pažnju iako je svima borba za tzv. čistog sportistu primarna. Logično pitanje je kako su onda sportisti koji su uzeli higenamin, proglašeni doping pozitivni i samim tim kažnjeni. A pitanje iznad pitanja je zašto sve ove godine WADA ne obraćanja pažnju na dokaze koje joj dostavlja naučna zajednica. To ne samo da povećava nesigurnost sportista, već dovodi sve profesionalce u dilemu da li postupaju ispravno.

Tako sam od strane advokata Dipe Karmakar, indijske gimnastičarke, koja je osvojila zlatnu medalju na svetskom kupu u Turskoj 2018. odnosno prvo odličje za Indiju u gimnastici ikada, zamoljen da pomognem kao ekspert nakon što je dobila doping pozitivan rezultat na higenamin.

Opet sam bio u prilici da kao mnogo puta pre toga budem stručni svedok, iako u samom događaju nisam učestvovao. Slično je bilo i pred našim sudovima u slučajevima vezanim za šverc i zloupotrebu doping supstanci.

Naravno da sam po savesti i naučnom saznanju pristao, ali ne samo zbog toga, već i zbog činjenice da se higenamin, kao i neke druge supstance nalaze na Listi zabranjenih supstanci iako za to ne postoje naučno zasnovani dokazi. Kao antidoping ekspert već se dugo godina zalažem za preispitivanje Liste i sažimanje na supstance koje zaista omogućavaju neopravdanu prednost sportistima koji ih uzimaju.

Konačno ostaje nepoznanica zašto se lakše ne dođe do konsenzusa da se Lista zaista stručno analizira i da na njoj ostanu samo supstance koje zadovoljavaju dva od tri kriterijuma, odnosno da neopravdano povećavaju sportsku sposobnost, imaju značajne neželjene efekte i u suprotnosti su sa etikom i fer plejem u sportu. Nečinjenjem stradaju nedužni sportisti i sigurno se narušava etika u sportu i definitivno smanjuje poverenje svih učesnika u borbi protiv doping u sportu.

Koliko je slučaj važan za Indiju govori i činjenica da je Indija, mnogoljudna zemlja od 1,4 milijarde stanovnika, do sada osvojila 35 medalja na svim olimpijskim igrama, za razliku recimo od SAD i Kine koje su samo na Olimpijskim igrama u Tokiju 2021 osvojili 39 odnosno 37 medalja.

To je jednostavno pokazatelj koliko Indiji znači da imaju uspešnu gimnastičarku sa jedne strane, ali istovremeno pokazuje koliko je i u svetu teško promeniti jednom loše doneta pravila. Definitivno se mora više voditi računa o dokazima potvrđenim naučnim istraživanjem, a ne donetim arbitrarno politički.

Prof.dr Nenad Dikić, Fakultet za fizičku kulturu i menadžment u sportu, jedini fakultet za sport na Univerzitetu Singidunum