Ko je bio Svetislav Sasić: Uzeo medalju na OI za drugu zemlju, video sopstvenu smrt, ponosio se što je Srbin

Svetislav Sasić legendarni mađarski petobojac srpskog porekla, preminuo je 13. maja u Budimpešti u 77. godini života, nakon duge i teške bolesti. Iza njega je ostala izuzetna sportska karijera, neobičan životni put i upečatljena poruka: „Ni rak, ni bol, ni srce me neće slomiti – ne dam se!“

Rođen je 19. januara 1948. godine u mestu Šatoraljaujhej (Sátoraljaújhely) u Mađarskoj. Srpsko poreklo nikada nije krio – naprotiv, s ponosom je sinovima dao imena Miroslav i Milan.

Preporučujemo

Već u osnovnoj školi bavio se atletikom i mačevanjem. Porodica se 1958. preselila u Budimpeštu, gde je prvo trenirao vaterpolo, a zatim prešao na plivanje, što je retkost jer sportisti obično idu obrnutim putem.

Njegova profesionalna karijera počinje 1964. u Spartakusu, da bi se od 1966. takmičio za Honved, pod vođstvom čuvenog Đerđa Tumpeka. Ubrzo se zaljubio u triatlon, a zatim i u petoboj – sport koji će mu doneti svetsku slavu.

Već 1969. godine postaje juniorski prvak Mađarske, a 1975. osvaja zlato na Svetskom prvenstvu u Meksiku sa timom koji su činili još i Tibor Maračko i Tamaš Kanca. Godinu dana kasnije, na Olimpijskim igrama u Montrealu, osvaja bronzu u ekipnoj konkurenciji, dok je pojedinačno bio osamnaesti. Nacionalnu karijeru završava 1980. godine.

I dok su mnogi sportisti posle penzije tražili svoj novi identitet, Sasic je neprestano rastao. Još 1977. postaje majstor mačevanja, a kasnije i profesor fizičkog vaspitanja. Bio je profesor na Akademiji za pozorišnu i filmsku umetnost, radio kao kaskader, učitelj, hotelijerski nadzornik, pa čak i u medicinskom sektoru vojnih kampova. U penziju je otišao 2008. godine, ali nije mirovao.

U poslednjim godinama života borio se s više bolesti – rak prostate, problemi sa srcem, ugrađen pejsmejker, metastaze na više mesta... Ali nikada nije posustao.

U intervjuu datom samo nekoliko meseci pre smrti, govorio je:

- Živiš ovde na zemlji dok si potreban. To svi treba da prihvatimo – rekao je Svetislav, koji je živeo sa partnerkom Kristinom u predgrađu Budimpešte:

- Imao sam već dve operacije prostate, prošao zračenje, ali sam odbio hemoterapiju. Rekao sam lekarima: dosta! Prepisali su mi lek koji mesečno košta 850.000 forinti. Srećom, nisam morao da ga plaćam. Pio sam ga neko vreme, ali mi je uništio želudac. Kasnije su mi davali injekcije koje su me dodatno slomile. Tada sam rekao – kraj. Ne želim više ni kod onkologa.

Uz rak, pojavili su se i problemi sa srcem. Ugradili su mu pejsmejker, nakon što mu je pozlilo.

– Imam metastaze na vratnim pršljenovima i leđima. Ne tražim više savete lekara. Obratio sam se jednoj ženi koja se bavi prana-nadijem i koja je, kako kaže, u vezi sa Bogom. Rekla mi je stvari o meni koje nikada nikome nisam ispričao. Kod nje sam video i sopstvenu smrt: sedeo sam na stolici, a duša mi je napustila telo. Nisam se uplašio.

Iza sebe ima tri braka, četiri sina, ali kontakt održava samo sa jednim, koji živi u Holandiji. Sa Kristinom je bio već više od decenije, i sa njom je delio svaki dan.

– Rak me ne zanima. Ni kad mi je poznati profesor rekao da imam još šest meseci ako ne poslušam njegove savete – samo sam mu se nasmejao. Sad moram malo da se odmorim, ali nastavljam tamo gde sam stao: dva teniska meča nedeljno, razgovori sa starim prijateljima i osmesi sa Kristinom. Ni rak, ni bol, ni srce neće me pokoriti. Ne dam se!

Mađarski olimpijski komitet oprostio se od njega kao od jednog od svojih velikih – izrazili su duboko žaljenje i saučešće porodici i sportskoj zajednici petoboja.

(Telegraf.rs)