On je srpski Roni O'Saliven, prvak i trener šampiona: "Snuker nije bilijar, evo gde je mesto Srbije u svetu"

U srcu Beograda, na samo nekoliko koraka od Radija i “Ateljea 212”, između mirisa kafe nekadašnjeg “Bermudskog trougla” i  lokalnih kafana, krije se jedna od najboljih adresa za ljubitelje snukera. Zidovi ovog mesta ukrašeni su stotinama trofeja i svedoče o strasti i požrtvovanosti igrača koji je ovde pisao istoriju i gradio budućnost ove igre u Srbiji. Svaki od stolova na kojima se igra, krije i čuva priču o bezbrojnim večerima provedenim u potrazi za savršenim snukerom.

Upravo tu, u klubu "Mister S" u Majke Jevrosime i srećemo Marka Stoilkovića, najtrofejnijeg srpskog snuker igrača, vlasnika i čoveka sa "milion" funkcija i hobija, koji je podigao snuker u Srbiji na nivo prave umetnosti.

Tišina. Napetost. Crvena kugla na ivici srednjeg "džepa"... Marko Stoilković se lagano namešta i kao od šale je pogađa. Nije ni čudo, najbolji je ne samo u Srbiji, već i i mnogo, mnogo šire...

Naš domaćin, Marko Stoilković, šampion Balkanske snuker lige (BSL), četvorostruki seniorski prvak Srbije u snukeru i četvorostruki juniorski prvak Srbije u bilijaru (U18) ljubazno nas dočekuje i za Telegraf otkriva priču o snukeru, objašnjava gde je mesto Srbije, priča o troškovima i zaradi za one koji se bave ovim sportom, a pričali smo i o osnovama ovog sporta, koji ima sve više ljubitelja širom sveta. Za početak...

- Snuker nije bilijar. Kao što rukomet nije košarka, kao što trčanje na 100 metara nije isto što i na 1.500. Ljudi to često ne razlikuju. Ali snuker je poseban svet. Nemam ništa protiv bilijara, samo da se zna razlika - počinje priču Stoilković i sa ponosom nastavlja:

- Po broju titula i značaju ovog mesta, odnosno šta su ovi zidovi videli i upili, definitivno je to najbolji klub. Kad kažem najbolji, mislim po broju trofeja i igrača koji igraju, po titulama... Sada kad pogledate rang-liste svih takmičenja koje sam nabrojao, na prvom mesto je uvek neki Mister Esovac. Tako da neću da budem lažno skroman, a trudiću se da kad me pitate isto za par godina, kažem vam isto ovo.

Mnogi i danas veruju da je snuker relativno nov sport, prisutan tek nekoliko godina, pa ga često svrstavaju u isti koš sa bilijarom. Međutim, istina je daleko bogatija – snuker ima svoju posebnu tradiciju i pravila, kao i ljude koji su tom sportu posvetili život. Jedan od njih je upravo i naš domaćin.  Kada ga pitate kako je sve počelo, Marko se osmehne i kaže:

- Kada bih ispričao, ljudi bi pomislili: "Ma, nemoguće, mislim da se to baš sve tako nije desilo." Ali ja mislim da se sve lepe priče baš tako i dešavaju. Uvek je postojala želja u mojoj porodici da jednog dana imam svoj klub. Pre svega smo maštali o bilijar klubu. Ja sam počeo sa 12 godina da igram bilijar i igrao sam do osamnaeste. Usledila je prva titula, prvi turnir.... kada sam napunio 18 godina, sam sam sebe kaznio zbog ponašanja – nisam hteo da treniram, hteo sam sve odmah. Mislio sam da imam talenat i hteo sve ekspresno. Ali to ne može tako i kaznio sam sebe da godinu dana ne pipnem štap. Što je zapravo bila drastična mera, s obzirom na to da sam igrao između dva i četiri turnira nedeljno u tom periodu.

- I onda se desio snuker. Otvorio se tada prvi snuker klub u Beogradu, 2011. Otišao sam da probam. Uvek sam bio na nekom dodiru sa snukerom. Postoji jedan čovek kog želim da spomenem ovom prilikom, Uraš Perović.  Onda sam sa 19 godina probao snuker i osetio neki moment olakšanja, za razliku od bilijara, što se u jednoj rečenici može objasniti. U snukeru napraviš 70 poena, protivnik mora da napravi 71 bar da bi te pobedio. Bilijar je drugačiji koncept; možeš ubaciti osam kugli, a protivnik ubaci jednu i on će te pobediti. Nekako je snuker razbio taj stres i dao nam mogućnost da uvek, ili bar u 90% slučajeva, bolji zaista pobedi, i to mi se nekako dopalo.

Vremenom, ljubav prema snukeru uticala je i da otvori sopstveni klub u koji baš svi mogu da dođu, upoznaju se sa ovim sportom i ubace svoje prve kugle...

- Klub je najlakši način da sprovedeš ono što želiš. Nije najjednostavniji način, ali je najlakši zato što kad je to tvoje i tu si i uradiš ono što voliš, ništa nije teško. Naravno, nekad bude raznoraznih peripetija. Ali, kada vidiš da ljudi uđu ovakvi ili onakvi, ali izađu sa osmehom, šta ćeš lepše od toga?

Pušiš, piješ, igraš snuker...

Za one koji nikada nisu gledali ili ne razumeju u potpunosti o čemu se radi, Marko Stoilković jednostavno objašnjava – šta je zapravo snuker i kako se igra.

- Pre svega, snuker je sport, čak i kad bi stavili tačku tu, bilo bi dovoljno. Za sve one koji nikad nisu gledali, ili jesu, a ima i takvih slučajeva, ali kažu da ne znaju baš šta gledaju, najjednostavnije je reći da je to sport koji se igra sa 22 kugle – od toga 6 obojenih i 15 crvenih. Svaka kugla ima svoju vrednost, sve crvene su po 1 poenu, obojene su redom 2, 3, 4, 5, 6 i 7 – žuta, zelena, braon, plava, pink i crna – i uvek se ubacuju naizmenično. Ko ima više poena, pobeđuje. Više od toga, kad bih počeo da pričam, prestali bi da me slušaju, a ovo je sasvim dovoljno da ljudi kažu: „Aha, zato sad gađa ovu kuglu, a ne onu.

Istorijat Snukera

Snuker ima dugu i zanimljivu istoriju, a jedno od najčešćih pitanja tiče se legendi iz prošlosti i specifične atmosfere za vreme mečeva u kojoj su igrači pili i pušili.

- U istorijskom kontekstu ovaj sport su proslavili ljudi koji su za vreme odigravanja Svetskog prvenstva u isto vreme pili alkohol, pušili cigarete i igrali vrhunski Snooker koji je svima bio zabavan. Vremenom su nestale cigarete i alkohol. Ja lično volim taj period pre pojave Stiva Dejvisa. To je pre 80-ih. On je uneo neku hladnoću. To se nekako primilo u svetu snukera, što mislim da ne privlači toliko ljudi kao što je to radio Aleks Higins, koji je zaista bio spektakl za stolom. I bio je sve suprotno ovom. Mislim da ljudi uče i pamte kroz emociju, to jest, stručnjaci znaju, lakše se vezujemo za nešto što je emocija.

- Zvanično, snuker je nastao u Indiji. Britanski oficiri su htei da se zabavljaju tokom vojnih rokova. U jednom trenutku se sport širio i danas, zahvaljujući igračima iz Kine i iz Latinske Amerike, možemo da kažemo da je snuker globalan sport. Apsolutno svaki kontinent je vrlo razvijen na visokom nivou, osim, ne biste verovali, Severne Amerike, koja ima toliko dugu tradiciju pula, odnosno bilijara, da je to neverovatno. A, znamo da Amerikanci ako požele da od nečega naprave projekat, kao što su to uradili sa NFL-om, NHL-om ili NBA-om, mogu. Da li će, zašto neće i kada će, videćemo.

Srbija i snuker

Snuker je globalni sport koji se danas igra na svim kontinentima, a Srbija polako ali sigurno gradi svoje mesto na toj mapi. Iako je snuker kod nas još uvek u usponu, imamo igrače koji postižu značajne rezultate- To potvrđuje i Marko:

- Ovo bi bilo odlično da je kviz, pitanje. I sigurno bi rekli da smo mnogo niže nego što jesmo. U Srbiji trenutno ima, da vas ne lažem, mislim između 9 i 11 igrača sa "senčurijem" (century). To znači igrači koji su na nekom meču napravili brejk preko 100 poena. Što jeste neka vrsta kriterijuma koja odmah govori sa kakvim čovekom razgovarate. Nije isto da li je neko napravio 92-93 ili je zaista prešao granicu od 100. Što se tiče proteklog Evropskog prvenstva, naš Dimitrije Vuković je bio peti na Evropskom prvenstvu ispod 16 godina.

- Čini mi se da je oko 60 takmičara bilo. Imali smo seniora, prošle godine je to bio moj najveći rezultat, bio sam sedamnaesti od 179 igrača. Ove godine to je prevaziđeno, jedan drugi senior je bio peti u tom takmičenju. A kad vam kažem peti, to znači da ga dele dve pobede da uđe na "Pro Tour". A to je nešto što bi bila takva inicijalna kapisla za podizanje snukera na jedan neverovatan nivo u Srbiji. Drugi način da se to desi jeste Olimpijski komitet, odnosno da snuker postane olimpijski sport.

Marko i zid sa peharima

Posebno mesto u klubu zauzimaju trofeji – ima ih na desetine, ako ne i stotine. Na pitanje da li su svi ti trofeji klupski, Marko Stoilković se osmehuje i objašnjava:

- Ponekad ljudi misle da su klupski, ali nisu, svi su moji. Imao sam i jedan dodatak sa medaljama. Pošto su na nekim turnirima bile i zlatne ili srebrne medalje umesto pehara za drugo mesto, ali  nije više bilo mesto gde da se stave. Od najdražih, nekako sam najviše emotivno vezan za Balkan Snuker Ligu, pa mi je samim tim ovaj trofej od klirita, to je značilo te sezone da sam osvojio taj Završni masters. I onda postoji prelazni pehar za prvorangiranu rang listu, on je ovde, trenutno je kod mog drugog učenika, pošto mi ga je na taj način preoteo, kod Vasilija Pešića. Možda mi je najupečatljiviji, skroz gore, poslednji, jer je to bila prva međunarodna titula za Srbiju, odnosno moja, pa onda i za Srbiju. To je bilo u Bukureštu, bilo je 52 igrača, a definitivno, što se estetike tiče, ovde je pehar sa Belgrade Opena, MR Engines, to je hendikep turnir bio, koji je najpravednija forma turnira za zajednicu.

Koliko para je potrebno za bavljenje snukerom

U sportu, često se postavlja isto pitanje – koliko sve to košta i da li od toga može da se živi? Snuker nije izuzetak. Stoilković otkriva računicu.

- Daleko je manje skupo nego što ljudi misle. Kada kupite sve potrebno, deo od obuće i tu vrstu odevnih predmeta, vi nemate neke specijalne troškove osim samog treninga, u smislu nekih mesečnih članarina ili časova. Što zaista, u poređenju sa bilo kojim drugim individualnim sportom, uopšte nije toliko skupo. Da biste otputovali negde na neki turnir, ni to nisu sad neke cifre. Kada kažem da nisu neke cifre, možete uporediti sa tenisom, na primer. Slobodno možete da skinete dve nule u nekim slučajevima, a jednu sigurno kada pričamo o bilo kom trošku.

Može li da se živi od snukera?

Što se tiče zarade – pa, ponovo slična priča.

- Kao što Đoković priča o problemu distribucije nagrada u odnosu na prvog i 128. Sličan je problem i ovde. Radi se na tome, ali od 128 profesionalaca na svetu, 64 ne radi ništa sem snukera. Svi ostali ili baš imaju dobar finansijski background porodični, ili im je to neki side job koji moraju da rade ne bi li sami sebe isfinansirali. Godišnje je oko 40.000 evra potrebno da izdržite celu sezonu – da otputujete na svaki turnir sa svim troškovima, ako ste profesionalci. Za jednog igrača – ne računamo porodicu, pratnju i ostale stvari.

- Sada je World Tour odlučio da to malo ublaži, tako što svaku godinu podrži sa 20.000, što nikad ranije nije bilo i odlična je stvar. Ali je tužno što, ako pogledate da je Roni O'Saliven sedmostruki svetski prvak –  njegova količina novca koji je uzeo zvuči nekome impozantno, ali u poređenju sa vozačem Formule ili golferom – koji je najsličniji za poređenje – je smešno. A nema potrebe da bude. On je od nagrada uzeo, ja mislim, negde oko 11 miliona. Naravno da su tu sponzori i neke druge stvari mnogo veće. Mnogo veći novac se tu spominje, ali zvanično – od nagrada – oko 11 miliona.
To je za celu karijeru.

Kako trenirati snuker u Srbiji?

Priča sa Markom ne može da protekne i bez njegovih "učenika". Naime, snuker je sport koji se takođe trenira, a Stoilković je svoje znanje preneo na Dimitrija Vukovića, učenika Sportske gimnazije, koji ima samo 15 godina. Snuker trenira četiri godine i iza sebe ima impresivne rezultate.

- Sve je počelo nakon korone, kad sam gledao snuker na televiziji i tako dobio zanimaciju da dođem ovde. Kad sam prvi put došao ovde, bio je desetominutni probni čas i tada sam udario svoju prvu kuglu, gde sam samim tim i zavoleo snuker - priseća se Dimitrije početaka.

Iako je prvobitno trenirao košarku, povreda ruke promenila mu je planove.

- Trenirao sam košarku, ali onda mi se desila jedna povreda, polomio sam ruku i onda sam izgubio želju da uopšte upoznam neki novi klub i neke nove saigrače, pa sam hteo da probam neki individualni sport kao što je snuker.“

Njegov cilj je jasan i ambiciozan: „Cilj je da jednog dana odem u profesionalce i da igram sa najboljima tamo. Džon Higins mi je omiljeni igrač.

Neke od svojih poteza posebno pamti.

- Kad sam ubacio roze kuglu za svoju prvu stotku i kada sam uzeo svoju prvu crnu za 147 u lineupu.

Baš kao i neke pobede...

- Na Evropskom prvenstvu u osmini finala, kad sam gubio 2-0 od jednog nemačkog igrača. Uspeo sam da preokrenem taj meč, pobedim 3-2 i uđem u svoje prvo četvrtfinale.

Ono što je sigurno, snuker u Srbiji je sve popularniji. Primer Marka i Dimitrije to i dokazuje. A ko želi da se oproba, dobrodošao je jer... Možda baš tu, među stotinama pehara, stasava i prvi srpski svetski šampion u snukeru.

(Telegraf.rs)