Mihajlovićev brat se oprostio od čoveka koji je Siniši spasio karijeru: "Želim ti Carstvo Božјe"

Brat pokojnog Siniše Mihajlovića, Dražen, oprostio se na društvenim mrežama od čuvenog Slavka Obadova - jednog od najuspešnijih džudista u istoriji jugoslovenskog sporta!

Obadov je premnuio u 77. godini, ostaće upamćen po tome što je osvojio prvu medalju za jugoslovenski džudo, dok je tokom svoje karijere umnogome pomogaoi i samom Siniši kada je ovaj stigao u Vojvodinu.

Preporučujemo

Dražen mu to očigledno nije zaboravio, te je na svom Instagram profilu podelio fotografiju Obadova i odlomak iz knjige u kojoj je sam Siniša objašnjavao ko je ustvari Slavko.

- Želim ti Carstvo Božјe! Neka ti јe večna slava i hvala - napisao je Dražen, dok prevod delova knjige i njemu glasi:

- Tokom iscrpljujućih treninga koje nam je nametao naš trener Ljupko Petrović – jedan surov stručnjak koji mi je promenio karijeru i način razmišljanja na terenu – osećao se strah. Kad si išao na trening, nikada nisi znao šta može da se dogodi. Povremeno bi se neko povredio ili bi povraćao od umora. Petrović bi tražio da igramo "jedan na jedan" od jednog do drugog gola. Treninzi su bili mnogo teži od bilo koje utakmice. Ko bi povukao nogu nazad – u nedelju ne bi igrao.

- Kada su mi dijagnostikovali pubalgiju, svi su mi savetovali operaciju. Svi – osim jednog: Slavko Obadov, bivši olimpijski šampion u džudou. Bio je naš kondicioni trener. Zvali su ga "Ciganin", imao je brkove kao Meksikanac. Ogroman čovek od 120 kilograma, sav u mišićima, delovao je kao da je isklesan od granita.

Dalje se navodi:

- Da biste shvatili kakav je bio, dovoljan je sledeći događaj: letnji pripremni kamp u planini, trčimo kroz šumu. Odjednom se pojavljuje medved. Panika. Staza je uska, ne možemo da pobegnemo. Čuju se povici od straha. On nam naredi: - "Stojte svi, ne mrdajte."

- Ledena tišina. Mi nepomični, prestravljeni. On ide napred, staje ispred grupe, napravi još nekoliko koraka i približava se zveri. Medved se uspravlja na zadnje noge, otvara ogromna usta i riče – duboko, dugo, preteće. Ne znam da li je to bio ratni krik ili nešto drugo, ali dok smo mi igrači pobeleli od straha, Obadova to nimalo ne pogađa: hvata medveda za grudi, zateže mu kožu i obara ga na zemlju – kao u džudo borbi. Medved pada, ispušta neki zvuk sličan cviležu i beži. On se okreće ka nama i kaže: - Put je slobodan, momci!" Nikada u životu nisam video ništa slično.

Printskrin: YouTube/SPENS Novi Sad

Zatim, savetovao je Sinišu da ne ide na operaciju.

- Kada je čuo za moju pubalgiju, nije se dvoumio, isto kao ni pred medvedom: "Nemoj na operaciju, ja ću te izlečiti!" Imao je svoju teretanu: "Dolazi kod mene ujutru i popodne." Program je bio monstruozan: pet hiljada trbušnjaka dnevno, sa tegovima na stomaku. Zatim vežbe za gluteuse, fleksore, aduktore... Prvog dana me je naterao da sednem na pod, noge ispružene, leđa prava pod uglom od 90 stepeni. Seo je na moja kolena i rekao: "Stavi ruke iza glave, laktove visoko i guraj trbušnjacima.“

- Zatim je, naslonivši kažiprste na moja ramena, uz minimalan pritisak, učinio da padnem kao krpena lutka bez oslonca: "Kada budem počeo da te guram svom snagom, a ti uspeš da ostaneš u mestu – tada si izlečen.“ Pomislio sam: "Ako me on bude gurao, nikad neću ozdraviti.“ Dizao je 90 kilograma na benč presu, dok je druga osoba sedela na njegovom stomaku, i radio trbušnjake. Bio je to najjači čovek kojeg sam ikada upoznao.

(Telegraf.rs)