Ko su Srbi u vrhu globalnog sporta koji diktiraju pravila igre za 2026. godinu?

Dok ljubitelji sporta oduševljeno gledaju golove i prate rezultate sa terena ostaje u senci činjenica da se prava moć u modernom sportu krije iza kulisa – u upravnim telima koja donose odluke koje oblikuju sudbine sportista i disciplina širom planete.

U 2026. godini i Srbija ima nekoliko ljudi u vrhu međunarodnih prestižnih sportskih institucija čija pravila, politike i strategije definišu sadašnjost i budućnost globalnog sporta.

Preporučujemo

Zoran laković – srpsko prisustvo u centralnim strukturama UEFA.

Zoran Laković i Aleksander Čeferin, predsednik UEFA; Foto: MN Press/Nebojša Paraušić

U fudbalu, sportu koji pomera najviše navijača i novca, Laković stoji visoko u lancu odlučivanja kao zamenik generalnog sekretara UEFA – institucije koja upravlja svim velikim takmičenjima na starom kontinentu, uključujući Ligu šampiona, Ligu Evrope i kontinentalne razvojne programe.

UEFA je centralna moćna struktura evropskog fudbala: definiše pravila, formate takmičenja, finansijske regulative i strategije za razvoj sporta.

Laković je jedan od ljudi koji se svakodnevno susreće sa globalnim izazovima sporta – od komercijalnih aranžmana preko tehnologije do politike razvoja nacionalnih saveza i mladih talenata.

Kroz njega, Srbija ima direktan uticaj tamo gde se kroji budućnost fudbala u Evropi.

Milan Nikolić – Srbin u vrhu međunarodnog automobilizma

Milan Nikolić, generalni sekretar AMSS; foto: Jovana Lukić

U svetu brzine i mobilnosti, Nikolić, generalni sekretar Auto-moto Saveza Srbije, zauzima visoko mesto.

On je član Upravnog odbora FIA Regije 1 i predstavnik u FIA Svetskom savetu za mobilnost i turizam – organima koji donose odluke o automobilskom sportu, bezbednosti učesnika i širim pitanjima mobilnosti u Evropi, Africi i na Bliskom istoku.

Ovi organi unutar Međunarodne automobilske federacije (FIA) ne rešavaju samo pravila takmičenja, već i strateške teme vezane za bezbednost na putevima, razvoj infrastrukture, digitalnu mobilnost i turizam u regionima gde se spajaju sport i svakodnevni život.

Nikolićeva pozicija znači da srpski stavovi i ekspertiza direktno utiču na političke i strateške odluke u okviru jedne od najvažnijih globalnih sportskih i mobilnih institucija.

Nenad Lalović - srpski gigant u Olimpijskom pokretu

Foto: Tanjug

Nenad Lalović je jedan od najuticajnijih ljudi u internacionalnom sportu – ne kao pobednik takmičenja, već kao autoritet koji odlučuje o formatu i budućnosti Olimpijskih igara i olimpijskog sistema širom sveta.

Od 2015. godine Lalović je član Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) i jedan od retkih Srba koji je ušao u najuže rukovodstvo ove institucije.

Pored toga, on je predsednik Svetske rvačke federacije (United World Wrestling), jednog od najstarijih sportova u olimpijskom programu, a 2025. je izabran i za potpredsednika Asocijacije međunarodnih federacija letnjih olimpijskih sportova (ASOIF) – organizacije koja okuplja sve saveze sportova na Olimpijskim igrama i radi na njihovom razvoju i unapređenju.

Njegova funkcija u MOK-u, kao i u Asocijaciji letnjih olimpijskih federacija, znači da Srbija ima glas i ugled tamo gde se definišu pravila, standardi i strateški pravci razvoja sportova koji utiču na milione ljudi i sportskih organizacija.

Snežana Samardžić Marković - čuvar pravila, vrednosti i etike sporta

Foto: MN Press/N.Paraušić

Ne mora svaki uticaj na sport da bude vezan za takmičenja. To najbolje potvrđuje Snežana Samardžić Marković, međunarodna ekspertkinja čija karijera obuhvata i politiku, sport i etiku iza sportskih pravila.

Bila je ministarka omladine i sporta Republike Srbije, ali je danas međunarodno cenjena kao generalna direktorka za demokratiju u Savetu Evrope, gde je odgovorna za oblasti sporta kroz prizmu demokratije, antidiskriminacije, ljudskih prava i integriteta sporta.

Samardžić Marković je bila i članica radne grupe za upravljanje Asocijacije međunarodnih letnjih olimpijskih federacija (ASOIF) i nezavisni stručnjak za ljudska prava u sportu pri Svetskoj antidoping agenciji (WADA), gde procenjuje kako antidoping pravila utiču na ljudska prava sportista.

Njena uloga je paralelna sa sportskim funkcijama – ona garantuje da sport ostane fer, inkluzivan i u skladu sa osnovnim ljudskim vrednostima, te da se pravila ne donose isključivo iz komercijalnih ili takmičarskih motiva.

Za medije i javnost, to je nezamenjiva dimenzija sportskog sistema koji ide daleko iznad rezultata na terenu.

Zašto su važni za Srbiju u 2026. godini?

Ova četvorka omogućava snažan i dugoročan uticaj Srbije u međunarodnom sportu – od Olimpijskih igara i globalnih sportskih federacija do automobilizma, bezbednosti i fudbalskih mega-takmičenja.

Iako njihov rad nije medijski vidljiv kao sportski rezultati, on direktno oblikuje način na koji se sport razvija, kako funkcionišu takmičenja i koja pravila važe za sportiste i organizacije širom sveta.

U 2026. godini, kada sport odavno prevazilazi teren i postaje složen sistem institucija i pravila, oni se nalaze u samom središtu tih procesa, doprinoseći tome da Srbija bude prisutna tamo gde se odlučuje o budućnosti globalnog sporta.

(Telegraf.rs/Tanjug)