Suze i najemotivne reči na Zvezdinoj proslavi rođendana: "Znam da ste jako ponosni na mene..."

Malo je sportista koji se mogu pohvaliti biografijom kakvu ima Jasna Milosavljević Blažić. Sa Crvenom zvezdom je osvojila čak 13 trofeja, a 1979. godine ispisala je istoriju kada je podigla pehar šampiona Evrope. U toj utakmici karijere, u velikom finalu, ubacila je 30 poena i zacementirala svoje mesto među besmrtnima.

Povodom rođendana SD Crvena zvezda, Jasni je uručena nagrada za životno delo, a ona je tom prilikom, vidno emotivna, sumirala svojih 55 godina u crveno-belom.

Preporučujemo

- Kad sam došla u Zvezdu... punih 55 godina, više od pola veka, samo ovde. Kao igračica, od pionirskog do veteranskog tima. Na terenu, van terena, od sekretara do predsednika skupštine, baš dosta - započela je Jasna.

Legendarna košarkašica nije zaboravila nikoga ko je činio život kluba iza kulisa decenijama unazad.

- Imam potrebu da se zahvalim ljudima koji su bili u klubu dok sam igrala, od redara preko stručnog štaba, lekara, fizioterapeuta, preko sekretara, Sneška je tu, do upravnog odbora i predsednika upravnog odbora. Imam potrebu da se zahvalim trenerima, što klupskim što reprezentativnim, prošla sam sve selekcije reprezentacije. Devojkama koje su me pratile takođe u reprezentaciji.

Posebno dirljiv momenat bio je podsećanje na čuvenog trenera koji ju je oblikovao:

- Jedno ime bih izdvojila, to je čika Braca Alagić. Znam da me gleda sada negde i da kaže: 'Milosavljevićka, verovatno ni ovo baš nije najbolje, moglo bi to da bude bolje'.

Jasna se zahvalila i celom Sportskom društvu, ističući zajedništvo koje krasi crveno-belu porodicu:

- Hvala ljudima iz sportskog društva, od redara, portira dole, preko ljudi iz klubova, ljudi, sekretara, predsednika iz klubova, preko Zvezdine Revije do generalnog sekretara i predsednika sportskog društva. Dok sam bila sekretar odnosno sada momentalno predsednik skupštine košarkaškog kluba, na mnoga vrata sam zakucala, tražila i dobila pomoć i savet. Mnogo vam hvala svima. Hvala još jednom svima zato što ste deo sebe ugradili u ovu nagradu.

Kraj govora bio je rezervisan za najmilije, koji su joj bili najveća podrška kroz decenije rada i odricanja. E, tu smo videli suze...

- Hvala mojim roditeljima, mami, tati, sestri... znam da ste jako ponosni na mene. Suprugu na velikom strpljenju, velikom, velikom strpljenju, velikoj ljubavi... Znam da si tu negde iako ne voliš ovako velike 'rođendane'. Još jednom hvala svima i srećan nam rođendan!

(Telegraf.rs)