Legenda Srbije se na Vaskrs oprašta od nacionalnog dresa: Postigla 384 golova, večeras je došlo vreme za kraj

Rukometašice Srbije u Novom Sadu večeras od 18 časova dočekuju Ukrajinu u poslednjem kolu kvalifikacija za Evropsko prvenstvo. Meč nema takmičarski značaj, jer su izabranice Sandre Kolaković već ranije obezbedile plasman na kontinentalnu smotru, ali će susret biti obeležen emotivnim oproštajem Dragane Cvijić od dresa reprezentacije.

Jedna od najboljih srpskih rukometašica u ovom veku završava svoju reprezentativnu priču posle karijere u kojoj je ostavila dubok trag, iako nije uvek bila stalni deo nacionalnog tima. Bila je i deo generacije koja je ispisala najveći uspeh ženskog rukometa Srbije od osamostaljenja — osvajanje srebrne medalje na Svetskom prvenstvu.

Preporučujemo

Za reprezentaciju je odigrala 131 utakmicu i postigla 384 gola, a njen doprinos se posebno ogleda u borbenosti i načinu na koji je igrala u najtežim utakmicama. Tokom godina postala je simbol upornosti i igrača koji uvek daje maksimum, bez obzira na okolnosti.

Ipak, Cvijićeva je pred ovaj oproštaj pokušala da smanji emocije i značaj trenutka, ističući da ga ne želi pretvarati u spektakl:

- Ma, nećemo praviti neku famu od toga, utakmica kao svaka druga, prva, poslednja, nema tu neke razlike - rekla je Cvijić za Sportski žurnal.

Ipak, odmah je priznala da ni sama nije sigurna kako će sve izgledati kada izađe na teren i kada se meč završi:

- Videćemo, ne isključujem mogućnost da će mi se svest promeniti onog trenutka kad istrčim na teren ili kad se utakmica završi. Trenutno razmišljam samo da pobedimo Ukrajinu i overimo plasman na Evropsko prvenstvo.

Kroz emotivni osvrt na karijeru, govorila je i o svim usponima i padovima koje je prošla u dresu reprezentacije, naglašavajući koliko joj je nacionalni tim značio.

- Nekada je bilo dobro, nekad loše, bilo je utakmica kad nisam bila zadovoljna sobom, ali jedno je sigurno, u svakom meču davala sam maksimum i borila se do poslednjeg atoma snage. Kad god sam igrala za reprezentaciju imala sam posebnu emociju, želju, o motivu je suvišno i govoriti. Istina, krila sam da sam povređena samo da bih igrala, nebrojano puta mislila da ću od bolova da se onesvestim, ali nije bilo te sile da me spreči da dođem. Jednostavno, poziv u reprezentaciju uvek se razlikovao od svih drugih i budio je posebne emocije.

U bogatoj klupskoj karijeri Cvijićeva je igrala za Crvenu zvezdu, Krim, Budućnost, Vardar, Bukurešt, CSKA i od 2022. godine nastupa za Ferencvaroš. Posebno se izdvaja period u Budućnosti, gde je dva puta osvajala Ligu šampiona i bila deo jedne od najdominantnijih generacija u evropskom rukometu.

(Telegraf.rs)