Legendarni Filip Filipović o krizi u srpskom vaterpolu: "Lako je stati uz šampione, ovo nije nastalo sada"

Situacija u srpskom vaterpolu jedna je od glavnih tema javnosti u poslednjih par sedmica. Jedanaest srpskih vaterpolista istaklo je da neće nastupati za nacionalni tim sve dok se na čelu Vaterpolo saveza Srbije nalazi Slobodan Soro.

Svoj komentar o aktuelnoj situaciji u srpskom vaterpolu dao je i legendarni Filip Filipović gostujući u emisiji "Miljanov korner". Istakao je da ovo nikako nije dobro, ali da smatra da imamo kapacitet da prevaziđemo aktuelnu krizu.

Preporučujemo

- Ako neki sport može da prevaziđe situaciju zbog kulta koji je postojao svih decenija, to je vaterpolo. On ne postoji od kako mi igramo i neće se završiti sa nama. Ako neko može da prevaziđe krizu, to smo mi. Da li i kada, ja to ne mogu da kažem sa sigurnošću. Odgovorno tvrdim da je problem u vaterpolu, ne danas, nego i prethodnih godina i godina pre toga, da su to ljudi. I ne znam zbog čega i to ne mogu da odgonetnem i da ne ulazim u analizu. Zašto ne možemo da se dogovorimo, napravimo višu strategiju, iznad interesa klubova. Neuspeh klubova nije neuspeh, jer Radnički je imao sjajnu ekipu, pobedili su u Marselju, posle izgubili. Novi Beograd zaista igra godinama super i to je drugačiji vaterpolo, igraju srčano. Igrači ne mogu da ostanu imuni na dešavanja, to je dovoljan signal da debelo nešto nije u redu. Kada budemo seli za sto i dogovorili se o široj strategiji, smatram da ćemo da prevaziđemo krizu. Kriza postoji, da se ne lažemo, ona nije nastala sada, samo je produbljena.

Objašnjava da aktuelna situacija nije dobra ni za koga.

- Ali ljudi su nažalost, ne samo u sportu, nego i ovako, kvarljiva roba. Povedemo se nečim, neću da stajem ni na čiju stranu, niko me nije ni pitao. Što osećam i što želim, uvek ću biti uz te momke, i kada su u pravu i kada nisu u pravu. Pogotovo kada nisu u pravu, lako je stati uz šampiona i slikati se i reći - tako je. Treba stati uz svakog od njih. Treba da imaju podršku, ne samo oni, nego i druga strana. Treba da se nađe rešenje, nije nemoguće, ali iz ove pozicije mora da se izađe. Ovo nije dobro ni za koga. Neće biti dobro ovako. Neko, nešto, mora da se menja, da se donese prava strategija. Ne treba ništa da izmišljamo. Samo da se vratimo unazad. Imamo federacije koje prave višegodišnje strategije. Mislim da i mi možemo to, ako iko može, to je vaterpolo. Kada će, ne mogu da garantujem.

On je prethodno pričao o svojoj karijeri i načinu na koji su klubovi u kojima je nastupao oblikovali njegov dalji put.

- Znate kako, Italija definitivno me je oblikovala kao sportistu i kao čoveka. U Italiji, taj izraz "dolče vita" ima svoj značaj i objašnjava mnogo toga. Uživao sam tamo, ali sam odrastao i sazrevao kroz te ljude. Družio sam se sa starijima, prihvatio kultutu i uživao u njoj, ponašao se tako. U Rimu budi Rimljanin, kako kažu. Doduše, bio sam u Đenovi. Nisam bio Đenoveze. Zaista mi je pomoglo mnogo.

Potom se vratio u Srbiju, gde je bio važan šraf u podizanju Radničkog.

- Taj povratak kratak u Srbiju, u Kragujevac je pomogao što smo otvorili vaterpolo centar. Tada sam bio izložen mnogo većem pritisku, Vanja je otišao zbog više poziva i ostavio je mene praktično samog, iz te neke priče koju smo pokrenuli. Imao sam imperativ da na svakoj utakmici ja budem taj koji treba da donese odluku. Radnički je daleko od toga sklepan preko noći, ružno je reći, ali je napravljen od igrača koje ste imali na tržištu u avgustu. Tada je tržište gotovo. Mi smo se borili, sećam se, meni je igrački umnogome pomoglo, da budem lider u vodi i van nje da se nadogradim. Deki Udovičić je prvo bio trener, posle Dejan Jović i na kraju Uroš Stevanović.

Stigao je do finala Lige šampiona, a onda je usledila selidba u Mađarsku.

- I mi smo došli do finala Lige šampiona, u drugoj godini postojanja. Nije se završilo bajkom da osvojimo to, ali nismo bili daleko. Solnok, ja nisam hteo u Mađarsku da idem, trebalo je da to bude Barseloneta. Posle je došao nesrećni kovid i sećam se, zvao me je Felipe Perone, rekao mi je "Fićo, ovde se sve raspada". A već našao stan, video sebe, smestio, Barselona je omiljena destinacija bila. I zove me Žile za Solnok. Rekao sam - mora li to. Ali se na kraju ispostavilo super, na stranu izazova poput kovida i lokdaunova. Napravili smo jedan od najvećih uspeha. Osvojili smo mađarsko prvenstvo, LEN kup, nikada bolja sezona i uvertira za Tokio.

(Telegraf.rs)