Jedna od najboljih srpskih odbojkašica svih vremena otišla u penziju: "Teško je pomiriti se da je kraj..."

Jedna od najboljih srpskih odbojkašica svih vremena - Jovana Brakočević Kancijan odlučila je da ode u penziju u 38. godini.

Osvojila je Evropsko prvenstvo sa našom selekcijom 2011. godine, bila srebrna četiri godine ranije, a ima i srebro sa Srbijom na Olimpijskim igrama 2016. godine u Rio de Žaneiru.

Preporučujemo

- Već iz godine u godinu idem sa tom varijantom – ovo je poslednja… I svaki put nekako ipak nije poslednja. Iz prostog razloga jer je taj voljni momenat veoma visok. I dalje je ogromna želja da sam na terenu, da igram, treniram i da se takmičim. Ali, jednostavno sam primetila da kako godine prolaze sve teže i teže mi je da budem na nekom vrhunskom nivou. Treba mi više vremena da se oporavim i vratim u ritam. Na primer odigram jednu dobru utakmicu i onda dođu dve, tri prosečne. Voljni momenat je tu, ali mi je fizički teško. Koliko god da treniram, hranim se zdravo, telo ne može da da maksimum, koji sam do skoro uspevala da dajem. Do pre tri, četiri godine je to bila dobra, kvalitetna odbojka. Sad s vremena na vreme je kvalitetna, a ostalo nije. Tako da za neke moje standarde – a ja uvek težim savršenstvu i mojim najbolji partijama – nisam zadovoljna samom sobom. I mislim da je vreme… Ne želim da upropastim samoj sebi odbojku i sliku kako treba da izgleda u mojim očima - objasnila je Jovana Brakočević Kancijan u intervjuu za Meridian sport.

- Mi se uvek vidimo tim nekim očima – kad je najbolje, kada se osvaja, kad su tu medalje… Prvo je teško prihvatiti da više nisi najmlađi. Ja sam veoma dugo bila najmlađa u svim ekipama, reprezentaciji. Onda odjednom nisi najmlađi, onda odjednom dođe neko bolji u punoj snazi. Onda postaješ među starijima, pa si najstariji… Ja sam najstarija već duži niz godina. U poslednjoj sezoni u Americi sam bila ubedljivo najstarija. Najbliža meni je bila devojka od 33 godine. Nije mlada, ali je vidna razlika. Mogu da razgovaram sa svim tim devojkama, ali ne mogu baš da se približim skroz. Drugačiji život, iskustva – sve ima svoje dokle mogu da dođu ti razgovori, druženja… Koliko god imam voljni momenat, evidentno je da sam prerasla neke stvari. Kad si mlad sve ti je otvoreno, radoznalo… A ja onda da idem okolo i solim pamet samo zato što sam prošla već to… Bez veze je. I one devojke treba da prođu sve to isto. Mogu da podelim savete ako me pitaju, ali neću da se namećem i budem dosadna.

Bili su to dani razmišljanja...

- Teško je pomiriti se sam sa sobom da je kraj, jer je ljubav prema ovome prevelika. Znam šta hoću da radim sutra, znam šta želim od svog života i karijere, ali je veoma teško oprostiti se od nečega što radiš više od pola života. Ja stvarno to istinski volim. I ove sezone se videlo da sam bila energična, puna adrenalina, voljni momenat je bio isti kao uvek… Ali, kada te telo ne sluša – koja je poenta? Upropaštavaš i sebi i ekipi treninge. Treba prepoznati kada je kraj. Nisam došla do momenta da treba da budem smenjena, da treba da sedim na klupi… Igrala sam celu sezonu, bez zamene. Bila je devojka na klupi koja je mogla da me zameni, ali ja sam bila startna šestorka. Treba znati kada se zaustaviti i kada se telo maksimalno muči da održi nivo, na koji sam ja navikla, a onda i svi ostali - rekla je Jovana Brakočević.

(Telegraf.rs/Meridian sport)