Igru ne zanima ko si: Zašto svako dete zaslužuje svoje mesto na terenu

Prvi trening često je ljubav na prvi pogled. Dete vidi drugare kako trče za loptom, oduševi se gimnastičarkom koju je gledalo na televiziji ili poželi da se oproba u sportu kojim se bavi njegov najbolji prijatelj. Radoznalost proradi, želja se rodi spontano i prvi korak ka sportu često nastane upravo iz igre.

Ali, šta je ono što decu zaista privlači sportu i zbog čega neka od njih u njemu ostaju godinama?

Kada dete zakorači na teren, ono ne razmišlja o tome da li je dovoljno brzo, dovoljno snažno ili dovoljno iskusno. Najčešće želi samo da bude deo igre.

Upravo na toj jednostavnoj ideji zasniva se kampanja "JEDNAKI U SPORTU", koju Plazma realizuje kroz podršku Sportskim igrama mladih, najvećoj amaterskoj sportskoj manifestaciji za decu i mlade u regionu.

Poruka kampanje podseća da sport treba da bude prostor u kojem svako dete ima priliku da učestvuje, proba, nauči nešto novo, stekne prijatelje i pronađe mesto na kojem se oseća dobrodošlo.

Svako dete zaslužuje svoje mesto u igri

Deca retko ulaze u sport razmišljajući o rezultatima, medaljama ili velikim uspesima.

Mnogo češće ih privlače druženje, zabava, osećaj pripadanja i prilika da budu deo tima ili zajednice.

Upravo zato je važno da sport bude otvoren za svu decu - i za onu koja odmah istrče na teren, i za onu kojoj je potrebno malo više vremena da se ohrabre.

Na terenu ne bi trebalo da bude važno ko je najbrži, najspretniji ili najiskusniji. Važno je da svako dete dobije priliku da učestvuje, istražuje svoja interesovanja i otkrije aktivnost u kojoj uživa.

Jer sport u detinjstvu ne bi trebalo da bude samo pitanje rezultata ili talenta, već prostor u kojem se razvijaju samopouzdanje, upornost, prijateljstva i osećaj pripadanja.

Deca ostaju u sportu zbog osećaja pripadanja

Kada se govori o sportu, često se fokus stavlja na prvi trening ili prvi uspeh. Međutim, jednako važno pitanje jeste - zbog čega deca ostaju?

Retko je razlog samo rezultat.

Mnoga deca nastavljaju da treniraju zato što su stekla prijatelje, zato što vole atmosferu u timu, zato što imaju trenera koji ih podržava ili zato što osećaju da negde pripadaju.

Ponekad upravo prijateljstvo stečeno na treningu postane razlog zbog kojeg dete iz nedelje u nedelju sa radošću obuva patike i dolazi na teren.

Kada dete zna da nije vrednovano samo kroz rezultat, već kroz trud, zalaganje i želju da napreduje, veća je verovatnoća da će sport ostati važan deo njegovog života.

Sport tada postaje mnogo više od treninga - postaje mesto gde dete gradi samopouzdanje, uči da sarađuje sa drugima i stvara uspomene koje nosi godinama.

Podrška koja pravi razliku

Za većinu dece prvi koraci u sportu mnogo su lakši kada imaju podršku roditelja, trenera i okruženja.

Nekada je dovoljno da dete zna da ne mora odmah da bude najbolje, da sme da pogreši i da svaki novi pokušaj predstavlja deo učenja.

Kada se trud vrednuje više od rezultata, sport ostaje mesto u kojem dete može da raste, razvija se i gradi samopouzdanje.

Upravo takva podrška često pravi razliku između prolaznog interesovanja i dugoročne ljubavi prema sportu.

Nisu sva deca najbrža, najglasnija i najhrabrija

Na svakom terenu postoje deca koja odmah preuzimaju inicijativu, ali postoje i ona koja se uključuju sporije.

Ona koja stoje malo po strani.

Koja nisu sigurna da li su dovoljno dobra.

Koja tek skupljaju hrabrost da se prijave za prvi trening ili pridruže timu.

Upravo toj deci često je najpotrebnija podrška odraslih.

Jedna rečenica ohrabrenja, jedan trener koji ume da prepozna njihov potencijal ili grupa vršnjaka koja ih prihvata mogu da naprave ogromnu razliku.

Zato ideja jednakosti u sportu ne znači da su sva deca ista, već da svako dete dobije priliku da učestvuje, pronađe svoje mesto i oseti da je dobrodošlo.

Ko je rekao da postoje "muški" i "ženski" sportovi?

Još jedna prepreka sa kojom se neka deca susreću jesu stereotipi o tome koji sport "pripada" dečacima, a koji devojčicama.

Međutim, teren ne postavlja takva pitanja.

Dete koje želi da igra fudbal, košarku, odbojku, tenis ili bilo koji drugi sport ne bi trebalo da razmišlja o tome da li se uklapa u tuđu predstavu, već da li ga ta igra raduje.

Prava jednakost u sportu podrazumeva da svako dete ima priliku da bira ono što voli, bez unapred postavljenih ograničenja i očekivanja.

Jer sport ne bi trebalo da bude podeljen na "muški" i "ženski", već otvoren za svu decu koja žele da učestvuju.

"Igru ne zanima ko si. Ona samo želi da se igra"

U tome je i suština kampanje "JEDNAKI U SPORTU", koju Plazma realizuje kroz podršku Sportskim igrama mladih.

Sportske igre mladih već godinama okupljaju decu iz različitih sredina, pružajući im priliku da se druže, takmiče, upoznaju nove prijatelje i otkriju radost sporta.

Kroz sport, druženje i fer-plej, Igre stvaraju prostor u kojem su dobrodošla sva deca - bez obzira na pol, prethodno iskustvo, nivo samopouzdanja ili sportske sposobnosti.

Ono što ih čini posebnim nije samo sportski rezultat, već ideja da svako dete dobije šansu da bude deo igre.

Poruka kampanje zato je jednostavna, ali važna: teren treba da bude mesto za svu decu.

Ne samo za onu koja su već sigurna u sebe, brza, glasna ili takmičarski usmerena.

Već i za onu koja tek otkrivaju svoje mogućnosti, traže samopouzdanje i pokušavaju da pronađu aktivnost u kojoj će se osećati slobodno i prihvaćeno.

Možda upravo u tome leži odgovor na pitanje kako deca biraju sport.

Ne onda kada im kažemo šta bi trebalo da vole. Ne onda kada od njih očekujemo rezultat. Već onda kada im damo priliku da probaju. Da promene mišljenje. Da pogreše. Da ponovo pokušaju.

Jer neka deca na teren istrče bez razmišljanja. Druga prvo posmatraju sa strane. Neka odmah pronađu sport koji vole. Drugima je potrebno više vremena.

A sva zaslužuju isto - da osete da su dobrodošla.

Upravo zato Plazma kroz kampanju "JEDNAKI U SPORTU" podsećaju na jednostavnu istinu: igra ne bira decu. Ona ih okuplja.

Igru ne zanima ko si. Ona samo želi da se igra.

(Telegraf.rs/PR)