Ko je Andrej Barna kada ne obara rekorde? Najbrži srpski plivač iskreno o sreći van uspeha
U vremenu kada su mlade generacije bombardovane pogrešnim modelima identifikacije, imperativ je isticati ispravne uzore.
Danas vam otkrivamo šta se krije iza evropskog šampiona i olimpijca, a sada i finaliste Evropskog prvenstva u plivanju, koji će se u nedelju od 18.30 u Parizu boriti za novu medalju - ko je Andrej Barna kada ne ruši nacionalni rekord u svom prirodnom staništu, bazenu? I šta ga čini čovekom u momentu kada ga svet predstavlja kao giganta?
Preporučujemo
Novak Đoković i dalje nastavlja da se žestoko bori: Povraćao, hvatao se za glavu, ali se ne predaje!
Ovo niko nije očekivao, ali glavu gore! Angelina Topić zauzela 12. mesto u Evropi
Autor: Nina Komnenov
Sreća ne počiva u uspehu
S obzirom da se svi mi identifikujemo i predstavljamo svetu kroz razne životne uloge, stečene i dodeljene, kako ti vidiš sebe kada na stranu stavimo sve uloge u kojima briljiraš - vrhunski sportista, akademski građanin, sin i brat?
- Ja sam neko ko voli da se druži, kreće se, putuje i otkriva nove stvari - govori Andrej i poseban akcenat stavlja na svoja prijateljstva.
Svog sagovornika sam potom upitala kroz koju prizmu posmatra ljudski karakter, šta prioritetizuje u sopstvenom sistemu vrednosti i koju osobinu smatra raritetom u današnjem društvu.
- Ne volim lenjost i nemotivisanost, to me najviše razočara. Cenim ljude koji se trude, stalno pokušavaju da postignu više i nadmaše sebe. Mislim da toga fali u današnjem društvu, pogotovo otkad je sve digitalizovano i svi su na društvenim mrežama. I u sportu vidim sve manje dece, a to je definitivno nešto što treba da se popravi.
U 21. veku, "hastler" kultura doživljava svoj vrhunac i uspeh je potpuno pogrešno predstavljen kao jedinica vrednosti pojedinca. Koje životno pitanje nije rešeno našem olimpijcu, uprkos ostvarenju istog?
- Ranije sam mislio da je sreća povezana sa uspehom, to mišljenje deli dosta ljudi. Kada sam se puno spremao i uspeo da osvojim mediteransko i evropsko zlato - ništa se nije promenilo. Sreća dolazi od drugih stvari i na tome treba da se radi. Treba više da se uživa u životu i procesu treniranja. Uspeh čini da se osećaš dobro ali ne i u potpunosti ispunjeno.
Nadovezala sam se na averzije koje prate imidž sportiste. Šta je najveća predrasuda sa kojom se profesionalne atlete suočavaju?
- Ljudi znaju da nije lako, ali nekako uglavnom misle da je jako zanimljivo i da mnogo uživamo, posebno zbog putovanja. Ja sam obišao veći deo sveta ali ništa nisam video. Kad je takmičenje, ti si fokusiran na trku, ne krećeš se puno - započinje Barna i nastavlja:
- Kada je sezona ne možeš da izlaziš, društvo uživa a ti imaš treninge ujutro. Tako da je sport jedna velika žrtva i kocka, gde uspeh nikad nije zagarantovan uprkos trudu.
Amerika se ispostavila kao plodonosno tlo za našeg plivača, te mu je drugi dom već dugi niz godina.
Iskusivši kulturološke razlike, sigurno si svestan prednosti i nedostataka tvoje domovine. U kakvoj Srbiji bi voleo sutra da se probudiš?
- Već 10 godina sam u Americi, tako da sam stekao dobar utisak. Nama fale samo bolji standardi za život, mada ni u SAD nije idealno. Ali mislim da Srbija ima više prednosti - topliji smo narod, ne gledamo samo sebe i držimo se zajedno.
Andrej čvrsto veruje u "plan B", i pored sportskih ostvarenja uspešno gradi karijeru u korporativnom sistemu. Kako se takav pritisak izniveliše i bez čega ne može da funkcioniše u svakodnevnici?
- Moram da se krećem, ne mogu samo da sedim iza kompjutera ili učim. Jedan trening dnevno je obavezan, čak i kada mi je pauza, treniram sedam puta nedeljno. Volim i jogu i istezanje - odgovara.
Da li postoje dani kada dozvoliš sebi da ne budeš produktivan?
- Uvek gledam da sam produktivan, ali ako sam bolestan okrećem se meditaciji, terapijima i masažama.
Zaintrigiralo me je kakva žena uopšte može da prati njegov ritam?
- Žena koja može da prati moj ritam je podjednako zauzeta kao i ja. Neko ko može da razume šta prolazim, ko je motivisan i juri svoje ciljeve, ne nužno u sportu ali mora da zna šta želi i da radi ka tome.
Sopstvena očekivanja su važnija od očekivanja drugih
Barna matira na 50m slobodno - stil koji iziskuje neverovatnu brzinu i fokus, što je vidljivo čak i laičkom oku, a to neminovno mnogo troši.
Da li postoji momenat kada telo više ne može, a glava odvede do cilja?
- Često mi se dešava da glava želi više a telo ne može da isprati, pogotovo u najkraćoj disciplini gde je sve na 100 odsto brzine. Tada je produkcija laktata u organizmu toliko visoka da dolazi i do povraćanja, telo prosto ne dozvoljava više - govori Barna i otkriva na koji način se vraća sebi posle trke, u zavisnosti od rezultata: Što sam stariji, to mi je lakše da razumem šta se stvarno desilo kada trka prođe loše. Sednem sa trenerom, analiziramo i pokušavamo da nađemo uzrok, osvrćući se istovremeno na dobre rezultate - to donosi sigurnost da mogu da ih ponovim. Imao sam sreću da svaki put kad je prošlo loše, mogli smo da nađemo grešku.
Pritisak je nusproizvod odgovornosti, da li je jači pod teretom sopstvenih ili tuđih očekivanja?
- Uvek osećam odgovornost prema sopstvenim očekivanjima. Lepo je imati podršku drugih ali na kraju dana sve radimo zbog sebe, tako da retko razmišljam o drugima - porodici, treneru ili publici.
Interesovala me je Andrejova percepcija kulture navijanja, posebno kada se brane boje matične zemlje.
Da li se kod nas sportisti vole trajno ili samo kad donesu medalju?
- Plivanje je drugačije jer mi imamo do dva ciljna takmičenja svake godine, da l' je to evropsko ili svetsko prvenstvo, mediteranske igre, svetski kup... Puno ljudi to isprati, ali nismo praćeni cele godine. Mada, kao i u svakom sportu mnogo je veća podrška kada se ostvari dobar rezultat.
Život ne staje kad se završi karijera
Koja je težina etikete "najbrži srpski plivač" svih vremena? Da li je to motivacija za dalje ili mali glas u glavi govori "uradio sam dovoljno"?
- Ne razmišljam o tome, iako je lepo. Ta etiketa mi daje motivaciju, ali nemam rezultate Milorada Čavića još uvek. Fali mi svetska i olimpijska medalja, tako da i sa tim i bez tog naziva željan sam da napredujem.
U prethodnim intervjuima indirektno je najavljivao kraj karijere, ali i iščekivanje OI u Los Andjelesu.
- Prvi put sam mislio da ću odustati 2021. godine, kada sam se zaposlio, ali sam našao način da sve uklopim. Godine 2024., isto tako, tada sam upisao master. Uvek sam imao nešto osim plivanja, pa nisam bio sto odsto siguran da li ostajem. Ali sad sam maksimalno motivisan i usmeren ka planovima za Olimpijske igre 2028. godine - zaključuje Barna i dodaje "da se još uvek trudi da shvati da nije smak sveta ako nešto ne ispadne kako treba, jer je to ipak samo sport a ne ceo život".
- Treba uživati, ali i biti svestan da ima života i posle sportske karijere, to automatski smanjuje pritisak.
(Nina Komnenov)
Vesti u fokusu
Pljuskovi sa grmljavinom prvo stižu do ovih delova Srbije: Već sada je poznata i tačna satnica padavina
Usvojili je iz dečjeg logora, a ona postala zvezda Jugoslavije: Filmski klasik izvučen u Sarajevu iz zaborava
Ajnštajn je sinu napisao jednu rečenicu, a danas je važnija nego ikad: Ovo svaki roditelj treba da pročita
Što više buja, više para privlači: Samo dva sastojka i krasula će cvetati na sve strane
Od njega su očekivali čuda u Zvezdi, ali je bio veliko razočarenje: Sada je stigao u Barselonu
Video: Ovako je Vršac odneo sva tri boda iz Ivanjice
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
