Ko je Andrej Barna? Srpski plivač obradovao zemlju srebrom iz Pariza, pobedio tumor bubrega i postao junak

Fenomenalni srpski plivač, Andrej Barna obradovao je danas celu zemlju osvajanjem srebrne medalje na Evropskom prvenstvu u Parizu u disciplini 50 metara slobodnim stilom u vremenu 21,37 sekundi. Malo ko, ipak, zna kakva se neverovatna priča krije iza njegovog ogromnog uspeha.

Andrej Barna već godinama predstavlja Srbiju na najvećim svetskim takmičenjima. Rođen je 6. marta 1998. godine u Subotici, a tokom karijere izrastao je u jednog od najboljih srpskih sprintera u bazenu. Specijalista je za slobodni stil, a posebno se istakao u disciplinama na 50 i 100 metara, gde je imao i najviše uspeha tokom svoje karijere.

Preporučujemo

Njegov razvoj nije bio vezan samo za Srbiju. Barna je još kao mlad plivač napravio veliki iskorak odlaskom u Sjedinjene Američke Države, gde je studirao i trenirao na Univerzitetu Lujvil. Tamo je postao jedan od veoma uspešnih članova univerzitetskog tima i tokom karijere u SAD osvojio veliki broj priznanja. Prema podacima američkih medija, bio je čak 17 puta All-American i četiri puta šampion ACC konferencije.

Još 2015. godine Barna je privukao pažnju međunarodne plivačke javnosti, kada je kao veoma mlad takmičar izborio plasmane u finale na prvim Evropskim igrama. Ubrzo je stigla i potvrda da se radi o ozbiljnom talentu, a njegov razvoj nastavljen je kroz rad na pomenutom koledžu.

Jedan od prvih velikih uspeha u seniorskoj konkurenciji ostvario je 2018. godine na Mediteranskim igrama u Taragoni. Barna je tada sa reprezentacijom Srbije osvojio zlatnu medalju u štafeti 4x100 metara slobodnim stilom. Srpsku štafetu činili su Velimir Stjepanović, Uroš Nikolić, Andrej Barna i Ivan Lenđer, a rezultat Srbije bio je 3:15,76.

Foto: Alex Slitz / Getty images / Profimedia

Ustanovljen mu tumor bubrega, herojski se oporavio i vratio u bazen

Međutim, samo godinu dana kasnije usledio je jedan od najtežih perioda njegovog života. Barni je tokom 2019. godine dijagnostikovan tumor bubrega. Morao je da bude podvrgnut operaciji, a zbog čitave situacije bilo je veliko pitanje da li će uopšte moći da nastavi profesionalno da se bavi plivanjem na najvišem nivou. Prema njegovim ranijim izjavama, nakon operacije se veoma brzo vratio fizičkoj aktivnosti i bazenu, ali je put do potpunog povratka bio izuzetno zahtevan.

Upravo zbog toga njegov kasniji povratak ima dodatnu težinu. Tokom 2020. godine Barna je na Univerzitetu Lujvil dobio priznanje za istrajnost, dok je u američkoj univerzitetskoj konkurenciji nagrađen i za povratak nakon teškog perioda. Njegov tim je tada posebno isticao činjenicu da se posle velike operacije i više nedelja bez fizičke aktivnosti vratio treninzima i uspeo da se ponovo takmiči na visokom nivou.

Barna je zatim ostvario jedan od svojih velikih sportskih snova, a to je nastup na Olimpijskim igrama. U Tokiju 2021. godine predstavljao je Srbiju u disciplini 100 metara slobodno i u štafeti 4x100 metara slobodnim stilom. Na 100 metara stigao je do polufinala i tada postavio novi državni rekord Srbije rezultatom 47,94 sekunde, a od plasmana u finale delile su ga samo stotinke.

Nakon Tokija nastavio je da napreduje i postepeno postao jedan od glavnih srpskih aduta u sprintu. Posebno je blistao u disciplini 100 metara slobodnim stilom, ali je vremenom sve više pažnje usmeravao i na najkraću sprint discipline - 50 metara slobodno, gde nas je danas i obradovao svojom prvom medaljom.

Veliki trenutak stigao je na Evropskom prvenstvu u Beogradu 2024. godine. Pred domaćom publikom Barna je osvojio bronzanu medalju na 100 metara slobodnim stilom, a do odličja je stigao rezultatom 47,66 sekundi. On je tom trkom za čak 28 stotinki popravio dotadašnji lični i državni rekord Srbije.

Samo dan kasnije stigla je još jedna velika radost. Barna je bio deo srpske štafete 4x100 metara slobodnim stilom koja je osvojila zlatnu medalju i postala prvak Evrope. U poslednjoj deonici Barna je plivao fenomenalnih 46,86 sekundi i napravio veliki preokret, donevši Srbiji zlato rezultatom 3:12,90. Evropska plivačka federacija posebno je istakla njegovu završnu deonicu, kojom je Srbija stigla do evropskog zlata pred domaćom publikom.

Time je Barna na jednom Evropskom prvenstvu osvojio dve medalje, bronzu u individualnoj konkurenciji i zlato u štafeti.

Usledio je i nastup na Olimpijskim igrama u Parizu 2024. godine. U trci na 100 metara slobodnim stilom Barna je izborio polufinale, dok u disciplini 50 metara slobodnim stilom nije uspeo da prođe kvalifikacije. Na 50 metara tada je isplivao 22,19 sekundi i zauzeo 30. mesto.

U Singapuru je potom stigao i do velikog finala na 50 metara slobodno, gde je zauzeo šesto mesto. Iako je ostao bez medalje, sam plasman među osam najboljih sprintera sveta predstavljao je ogroman rezultat. Njegov rezultat iz kvalifikacija od 21,44 sekunde ostao je upisan kao novi nacionalni rekord.

A onda je došao Pariz 2026. godine.

Foto: Alex Slitz / Getty images / Profimedia

Veliki uspeh i srebro na Evropskom prvenstvu u Parizu

Na Evropsko prvenstvo Barna je stigao u odličnoj formi i sa velikim ambicijama. Uoči šampionata već je beležio sjajne rezultate na mitinzima Mare Nostrum, gde je u Monaku osvojio drugo mesto sa 21,48, dok je u Kanu slavio sa 21,57 sekundi. U Barseloni je takođe osvojio srebro, čime je potvrdio da se nalazi u odličnoj formi pred kontinentalni šampionat.

Na Evropskom prvenstvu u Parizu najpre je u kvalifikacijama na 50 metara slobodnim stilom isplivao 21,84 sekunde, što je bilo sedmo najbolje vreme i dovoljno za polufinale. U polufinalu je bio još bolji - 21,52 sekunde bilo je dovoljno za treće mesto u njegovoj grupi i plasman u veliko finale.

A u finalu je Barna pokazao zašto se već godinama nalazi među najboljim srpskim plivačima. Deonicu je isplivao za 21,37 sekundi i osvojio srebrnu medalju. Identično vreme ostvario je i Egor Kornejev iz Rusije, pa su njih dvojica podelila drugo mesto. Zlatnu medalju osvojio je Nikita Šermet iz Ukrajine sa 21,13 sekundi.

Tako je Andrej Barna, od dečaka iz Subotice koji je sanjao velike stvari, preko američkog univerzitetskog plivanja, Olimpijskih igara, evropskih i svetskih prvenstava, teškog životnog perioda i povratka, stigao do još jednog velikog odličja.

(Telegraf.rs)