Priča iz Novog Pazara koja tera suze na oči: Sportista trči za osobe sa invaliditetom, ima uzvišen cilj

Nisu svi sportski rezultati zapisani zbog vremena, plasmana ili medalje. Neki ostanu važni zbog ljudi kojima su doneli nešto mnogo veće. Upravo takva je priča Muzafera Čepeljca iz Novog Pazara, čoveka koji je sport odavno prestao da posmatra samo kroz takmičenje.

Bodibilder, trener, vlasnik fitnes kluba i ultramaratonac, Čepeljac je iza sebe već ostavio brojne izazove - od ultramaratona i najtežih OCR trka do nastupa na Svetskom prvenstvu i Spartan Morzine. Sada je ponovo pokrenuo humanitarnu akciju, ovog puta za nabavku kolica koja će deci sa posebnim potrebama omogućiti da se uključe u sportske aktivnosti, prenosi portal 3K.

Preporučujemo

Uz njega su stali novopazarski privrednici Ado Dazdarević i Senad Aljković, a projekat je realizovan za potrebe BBK Warrior gyma. Cilj je da se što veći broj dece svakog meseca uključi u sport, uz poruku da ta deca treba da budu deo zajednice, a ne da žive pored nje.

Ta priča nastaviće se i 16. avgusta, kada će Novi Pazar ugostiti drugu humanitarnu „Noćnu trku čaršijom“. Više od 300 ljudi prijavilo je učešće, a kompletan prihod biće namenjen MNRO „Tahir Taša Delić“. Čepeljac će takođe trčati, zajedno sa Eldarom Bihorcem iz Novog Pazara.

A dok jedan humanitarni izazov još traje, već je najavljen novi. Čepeljac planira pripreme za Ironman u Beču sa Dinom iz Novog Pazara. Bio bi to još jedan ogroman sportski poduhvat, ali kod njega kilometri odavno imaju i drugačiju svrhu.

Zbog toga njegova priča podseća na jednu od najpoznatijih sportskih priča o inkluziji - onu o Diku i Riku Hoytu.

Sve je počelo 1977. godine, kada je tada petnaestogodišnji Rik, koji je imao cerebralnu paralizu i kvadriplegiju, poželeo da učestvuje u humanitarnoj trci dugoj pet milja. Njegov otac Dik pristao je da ga gura. Završili su pretposlednji, ali je Rik nakon trke rekao ocu:

- Tata, kada trčim, osećam se kao da nemam invaliditet.

Iz te jedne trke nastao je Tim Hojt. Otac i sin kasnije su zajedno učestvovali na više od hiljadu sportskih događaja, uključujući maratone i Ironman trke, postavši simbol borbe za inkluziju kroz sport. Možda je upravo u tome i najveća vrednost onoga što danas radi Muzafer Čepeljac, ne trči samo zbog sebe i ne pomera samo sopstvene granice. Trči da bi nekome drugom otvorio vrata sporta. A takvi kilometri zaista vrede mnogo više od vremena na štoperici.

(Telegraf.rs / 3K)