Bolna ispovest čuvenog Srbina, kroz suze otkrio: "Deca su mi bila u Ribnikaru, učionica pored..."

Prošlo je više od tri godine otkako se dogodio masakr u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar", kada je ubijeno devet učenika i radnik obezbeđenja, dok je ranjeno još njih petoro. Prolazi vreme, ali to se ne zaboravlja. O njoj je pričao i proslavljeni srpski vaterpolista Aleksandar Ćirić.

Aleksandar Ćirić se vaterpolom bavio od 1992. godine, pa sve do 2015. kada je rešio da "kapicu okači o klin". Tokom svoje karijere je osvsojio tri medalje na Olimpijskim igrama - bronzu u Sidneju 2000. godine, onda srebro u Atini 2004. godine, kao i bronzu u Pekingu četiri godine kasnije.

Preporučujemo

On je bio gost podkasta "SportCast", gde je pričao o svom periodu u selekciji Irana, gde je radio nakon karijere. On je bio prijatelj sa Igorom Kolakovićem, koji je bio selektor odbojkaša Irana, ali i sa Draganom Kobiljskim, koji je bio njegov pomoćnik.

Ta priča je bila samo uvertira i za bolnu temu - masakr u Ribnikaru, a Ćirić je otkrio i jednu stvar koja se nije znala.

- Pa znate, promenila je život svima... Moja deca su bila tamo - počeo je Ćirić, kome su odmah suze navrle u oči. Nastavio je u dahu.

- Pre svega, mi smo imali tu sreću da je ta učiteljica, Zojina nastavnica, bila jako pribrana. Inače, oni su bili u učinici pored ove gde je uleteo monstrum... Posle jedno godinu, godinu i po dana. Nama je ćerkl rekla da je učiteljica, uzevši dnevnik da vidi ko će da bude dežuran pogledala. Ta mala, nažalost pokojna Ana Božović je bila prva, a Zoja Ćirić poslednja. Pitanje je bilo s kojeg će kraja da krene. To je priča - rekao je Ćirić kroz suze.

On ističe i da mu je žao što se niko ne bavi decom.

- Niko se više nije bavio tom decom koja su preživela, gde su, šta rade, kako su to podnela. Promenio se život svima. Ta mala Ana je bila kod nas, Emu sam znao. I tako, mislim, milion i jednu stvar posle čuješ. To sam mesecima imao osećaj kao da mi je slon na grudima.

Ko je Aleksandar Ćirić

Kako smo i rekli, radi se o bivšem trofejnom vaterpolisti naše zemlje. Osvojio je tri medalje na Olimpijskim igrama - dve bronze u Sidneju i Pekingu, kao i srebro u Atini 2004. godine.

Na Svetskim prvenstvima je uzeo četiri medalje - bronze u Pertu i Barseloni 1998. i 2003. godine, srebro u Fukoki 2001. godine, ali i zlato u Montrealu 2005. godine.

Osvojio je pet medalja na Evropskim prvenstvima, tri zlata i dva srebra, dok je četiri puta osvajao Svetsku ligu, a jednom je bio i drugi. Ima i zlatnu medalju sa Univerzijade.

Najistaknutiji trofej u klupskoj karijeri je Evroliga 2000. godine sa ekipom Bečeja.

(Telegraf.rs)