Jeziva ispovest čoveka koji je bio na istom mestu kao Periš: "Pre bih u logor nego opet tamo... Mučili su me"

Izuzetan potres je pogodio Balkan. Čitava regija ne prestaje da bruji nakon stravičnog ubistva u Psihijatrijskoj bolnici "Sveti Ivan" u Hrvatskoj, gde je ubijen Kristijan Josip Periš (32) pod i dalje nerazjašnjenim okolnostima.

Doveden je Kristijan u ustanovu tokom ranih popodnevnih sati tokom vikenda, a iste večeri je objavljeno da je preminuo. Ne zna se uzrok, pojavili su se video snimci, dok je uhapšeno i četvoro medicinskih tehničara.

Preporučujemo

Na snimcima iz sobe 11a se vide lekari koji se smenjuju pored nesrećnog bivšeg atletičara, koji je na kraju izdahnuo. Index.hr je već pisao o tome šta su izjavili medicinski radnici, dok se sada redakciji ovog hrvatskog portala javio i čitaoc koji je bio n istom odeljenju 2022. godine.

Čitaoc je želeo da ostane anoniman, a izneo je niz veoma šokantnih stvari. On je ranije hteo takođe da priča, ali se plašio sistema.

- Nije mi išlo na ruku ni to što sam bio pacijent. Ali sad kad se dogodilo ovo s ovim dečkom, treba neke stvari isterati na videlo - rekao je ovaj anonimni čitaoc, koji se 13. januara 2022. godine javio u Jankomiru.

Foto: Youtube/SuperstarCroatia

"Tresao sam se od straha..."

On je otkrio da kada se prijavio, da su ga odmah poslali na odeljenje 11. Isto one odeljenje gde je izdahnuo nesrećni Kristijan Periš. Njemu je rečeno da će s njim razgovarati doktorka.

- Tada sam osetio olakšanje, prvi put u nekoliko meseci sam mislio da će biti bolje, da mi neko može pomoći - priča on.

Ipak, to je bilo samo u prvi mah. Čekao je nekih pola sata na hodniku, a onda je iz sobe, izašla ta doktorka, koja je počela da ga vređa. Tako bar on kaže.

- Rekla mi je, šta ti tu radiš, pi...a ti materina, hoćeš da vidiš ko su pravi šizofrenirači ovde? Počeo sam da se tresem od straha, nije mi bilo jasno šta se događa. Kao da sam u filmu. Tada se doktorka okrenula prema tehničarku i rekla, vidi kako je paranoičan, sada će se lečiti kako ja kažem.

Potom mu je rečeno da će dobiti injekciju Leponexa, ali, on je odgovorio da to ne želi već bi da priča.

- Dali su mi oralni Leponex, to je antipsihotik, ne znam zašto su mi ga i dali. Sarađivao sam jer me bilo strah da će me vezati - priča on.

"Taj osećaj bespomoćnosti, to je nezamislivo..."

Naime, onda ga je tehničar, nakon što je uzeo lek, uhvatio za ruku i nasilno odveo u sobu. Seća se samo delova puta od sobe do trpezarije, koja je udaljena oko 25 metara.

- Sećam se samo da sam se srušio ispred trpezarije, a sledećeg jutra probudio sam se u sobi.

Kako on kaže, prva tri dana niko od osoblja nije pričao s njim. Davali su mu različite lekove, a uveče bi mu, kako tvrdi, davali risperidon koji bi mu špricali u usta kako bi proverili da nije ispljunuo lek. Nije mogao ni da ustane iz kreveta.

- To je mučenje, taj osećaj bespomoćnosti... Nezamislivo.

Četvrtog ili petog dana, tokom vizite, on je plakao i molio osobolje da razgovara s njim, jer mu je bilo deset puta gore otkako je došao tu. Uz doktorku je u viziti bila i medicinska sestra, ali i tadašnji upravnik bolnice. On ističe da nije dobio razgovor, već da je doktorka rekla - Vidi ga što plače nad svojom sudbinom.

Potom je dobio i injekciju Risperdal Conste, jer su doktori mislili da sve lažira i da ne uzima svoje terapije. Kad je odbio da je primi, pretili su da će ga vezati i onda mu je dati nasilno. Tada je prihvatio i to.

Foto: Društvene mreže / Printscreen

"Slušala me samo psihološkinja"

Ističe da je svakodnevno plakao na hodniku pored prostorije za odmor lekara i tehničara, a svi su samo prolazili pored njega.

- Jedina osoba koja me na tom odeljenju slušala, bila je psihološkinja. Da nje nije bilo, ne znam što bi se dogodilo. Gurala je doktore da nešto urade.

Nakon 35 dana na odeljenju, psihološkinja se izborila da ga premeste. Doktor mu je na tom odeljenju rekao da je dobio pogrešnu dijagnozu. Ni sam nije znao šta je to značilo.

- Ne znam što je točno mislio. Od početka do kraja imao sam dijagnozu generaliziranog anksioznog poremećaja i depresiju - priča ovaj bivši bolesnik te ustanove.

Prebačen je na odeljenje IX, za afektivne poremećaje, gde je proveo još pet meseci. Posle dva meseca je pričao sa Majdom Grah, koja je tada vodila odeljenje, a danas je upravnica Klinike.

- Na moje iskustvo, rekla mi je da i lekari znaju nekad pogrešiti - priča on. 

On kaže da je bio preplašen, da nije znao s kim može da priča.

- To je bila borba za goli život. Mislio sam da mi više niko ne može pomoći.

"Bio sam bolje tek kad sam pronašao novog doktora"

U bolnici je proveo više od pola godine, a kada je izašao, procenio je da je bio možda 20 posto bolje nego kad je došao. Počeo je da se oporavlja tek 2024. godine, nakon što je pronašao novog lekara koji ga je postupno skinuo s dotadašnje kombinacija lekova i propisao mu novu terapiju.

U međuvremenu je ostao bez devojke i prijatelja.

- Draže bi mi bilo da završim u logoru, nego da se ponovo vratim tamo - zaključio je za Index.hr.

(Telegraf.rs)