Telegraf u Parizu (2): Vozačica autobusa je veliki car, Novakove čestike i kralj Petar

Foto: Miloš Bećagović

Proslavi Novak i taj 35. rođendan, ali igra kao da ima 10 manje. Svi ga tako i gledaju posle Rima, a čestitke pljušte sa svih strana. Do Rolan Garosa je stigao i glas Australijan Opena koji je ponovo iznenadio Srbe, a i ja sam nekako stigao do kompleksa zahvaljujući vozačici autobusa.

Od Port de Verseja gde mi se nalazi jastuk do teniskih terena moram da promenim dva prevoza. Prvo ide tramvaj nekoliko stanica, a onda seoba na autobus pre mosta na Seni.

Preporučujemo

Žurio sam, a zatekla me je činjenica da nemam kartu za autobus. Izgubio sam je negde. Ispala mi je verovatno iz džepa dok sam vadio prokleti telefon. A, i on mi je ispadao iz džepa, zbog toga i nosi ožiljak na ekranu.

Elem, upitam jednu sredovečnu damu gde bih mogao da kupim kartu i nastavim dalje, jer sada već počinjem da dramim o kašnjenju. Ona mi objašnjava da je to nešto podalje, dole kod metroa i da verovatno neću stići do tamo i da protrčim kroz vrata busa.

Gleda ona mene, gledam ja u pravcu metroa i smera gde bi trebalo da požurim. Gleda ona mene, a ja već krećem na srpskom da proklinjem sudbinu.

Gleda ona mene, pogledam ja u nju, a ona mi kratkim potezom glavom u desno pokaže da mogu da se prošvercujem. Ispostavi se da je upravo ona vozač busa.

Kakav car.

Jednostavan opis, kao što je Olga Danilović opisala koleginicu i saigračicu iz FED kup reprezentacija Srbije Aleksandru Krunić.

Spasila mi je dan i dosta vremena, mahao sam joj dok je napuštala stanicu kao da šaljem dete na ekskurziju.

Hvala Vivijen.

Ne znam joj ime, ali ćemo pretpostaviti da se zove Vivijen.

Nakon završenih par stvari na kompleksu, zaputio sam se da vidim Ajfelov toranj.

Reke ljudi su se slivale preko mostova, a ja sam uspeo da prepoznam Pabla Karenja Bustu.

Španac je opušteno šetao u pratnji dvoje bliskih ljudi, tako da nisam propustio priliku da mu priđem i podsetim ga kad je Novaku ukrao bronzu na Olimpijskim igrama.

Foto: Miloš Bećagović

Ponovo nas vreme muči.

Još jedan dan i još jedna mešavina sivih i belih oblaka, kiše i sunca, vetra i sparine.

Olga je prošla dalje, Fića je oduvao Opelku, a sada čekamo Ducija i Mišu.

Na sve to, Đoković otvara svoju avantaru na Rolan Garosu i zatvara program na Šatrijeu protiv Japanca Nišioke.

U ova dva dana sam video Beogradsku ulicu i Aveniju Kralja Petra I od Srbije.

Nisam znao da to postoji u Parizu.

U ovako velikom Parizu, naleteo sam na te dve ulice.

Ne znam šta to govori, ali dosta stvari danas ima predznak "srpskog" u glavnom gradu Francuske.

Neka tako i ostane do 6. juna.

(Telegraf.rs)