Priče sa Rolan Garosa (1): Pazarska poslastica, Novak pred hiljadama i zašto su Francuzi takvi kakvi jesu?

Foto: Telegraf.rs

Eto nas, eto mene ponovo na Rolan Garosu. Eto nas, eto mene ponovo u Parizu. Eto Novaka, eto Grend slema, eto kroasana i vafla, eto vina i sira, eto šljake, eto sunca i kiše i vetra na smenu svakog dana, eto novog istorijskog momenta! Pred nama je dosta toga, a najviše nade da ćemo u narednim danima prisustvovati nečemu velikom, većem od samog turnira koji je veliki sam po sebi. Kroji se priča zlatnim slovima... Ali, idemo polako...

Dobili smo žreb i dobio je Đoković protivnike na svom putu za 23. Grend slem titulu. Njegovog glavnog rivala u tom najbitnijem segmentu nema, a njegov izostanak se, ruku na srce, zaista oseća. Da ne budemo bezobrazni i da kažemo da se "oplakuje", ali njegov lik je svuda po kompleksu pokraj Bulonjske šume.

Preporučujemo

Duh Rafaela Nadala i njegovih 14 trofeja su prejaka aura koja neće sada biti kanalisana osim ako se, kao u Space Jam-u preko loptice ne prenese duh na Karlosa Alkaraza, te domaća publika počne vatreno da navija za mlađu špansku violinu.

No...

Mislio sam, iskreno, da prvi dan obitavanja u Parizu provedem tako što ću da podesim svoje psihičke parametre i da makar malo dovedem svoj sat u red.

Pre samo dva dana sam se vratio iz Rima u Beograd, a već sam danas u drugoj zemlji na drugom turniru. Umor nije nešto što bi trebalo gajiti, ali ljubav prema onome šta radite je nekada jača priča. Blagi predah mi je bio napameti, a povuklo me je odmah da vidim šta se dešava i pre početka glavnice.

I nisam pogrešio.

Novak je trenirao pred više hiljada ljudi na Filip Šatrijeu. Veza između ovdašnje publike i Srbina je vrlo važna, jer se ne bih podsećao osećaja koji je vladao u četvrtfinalu prošle godine kada je igrao protiv Rafaela Nadala.

Ni da im je sve u životu ukrao, ne bi se tako ponašali. Ali, eto, uzećemo u obzir da je sa druge strane bio Nadal, iako se zvižduk po samom ulasku na teren i aplauz na duplu servis grešku ne može podvesti pod slučajnost i mali bezobzir.

Sada, to je bilo prilično lepo na suncu koje pokrilo pola stadiona, a pola ostavilo vetru, tako da je za svakoga bilo klime kakve želi.

Dok se Đoković pripremao za priču koja predstoji, Hamad Međedović je nekih 300 metara odatle započeo svoju prvu na Grend slemu.

Naš Pazarac je uspeo da prođe i treće kolo kvalifikacija i da se premijerno plasira u glavni žreb Rolan Garosa.

Koliko čoveku unese pozitivne energije kada prepozna novi momenat u istoriji sporta koji bi mogao da menja budućnost.

Foto: Telegraf

Kolega i ja smo stajali sa strane dok je Hamad i treći put morao da preokreće u kvalifikacijama, ali je to učinio.

Pamtiću njegove prve reči upućene nama nakon podviga.

"Ma, brate, ludilo...", rekao je Hamad i počeo da nam priča kako je sve to izgledalo na terenu pokraj kojeg smo pomno posmatrali dešavanja.

Sve je to lepo izgledalo danas za srpski tenis, za srpski sport, i na Šatrijeu i na terenu 11 iza Lenglena.

Dobro, vredelo je da se odmah upali mašina.

I umoran i izmaltretiran od strane nekoliko lokalnih žitelja, moralo je nešto lepo da se desi.

Ne kažem, organizacija turnira je uvek na nivou, ali neke finese jednostavno teraju čoveka da smrša koji gram.

Stojim ispred ulaza gde bi trebalo da pokupim akreditaciju, a čovek mi ne dozvoljava da prođem.

Ograda stoji direktno kako se sa te ulice izbije na prolaz koji meni treba.

Kaže, mora okolo.

Zašto, čoveče, pa otvorite ovde za zvanična lica, nemojte me goniti da hodam još kilometar.

Zovete me na ovaj ulaz, a onda me terate da idem na drugi ulaz da bih prošao do ovog ulaza. Jesam li ja lud ili nešto nije u redu?

Moralo se okolo.

Dosta dugo okolo.

Dobro je da samo ja čujem i razumem psovke koje izgovorim dok gledam brojač koraka na telefonu.

Ok, smiri se, ništa nije strašno, kažem sebi, samo si lenj zbog svojih korena.

Ipak... Ne lezi vraže i muko, čovek na informacijama u metrou ne razume engleski.

Ja njemu engleski, on meni francuski i eto, sporazumeli smo se lepo.

Osim što nismo i što moram konsultovati čika interneta.

Takvi su.

Samom sam sebi obećao da ću prvom Francuzu u Srbiji kojem primetim da je Francuz, sve što me bude pitao na engleskom, objašnjavati stvari na srpskom.

On meni pitanje na engleskom, ja njemu odgovor na srpskom. Da se proba sopstveni lek.

Pada mi na pamet ona slika pokemona Pikačua sa zblaznutom facom iz mim kulture.

Ko zna o čemu se radi, zna. Ko ne zna, zanemarite misao pre ove.

Približavamo se glavnom delu turnira, velika smotra Rolan Garosa samo što nije počela.

(Telegraf.rs)