Zbog plakata koji je Nole poljubio, ceo svet je čuo za njega: Vojina priča o fanatičnoj ljubavi prema Đokoviću

Postoje fanovi, postoje navijači-foliranti (ima ih više vrsta prim. aut.) i postoje navijači do koske ili moderno rečeno, u žargonu "die hard" navijači. Vojislav Ilić spada u ove poslednje. On je jedan od najlojalnijih navijača Novaka Đokovića.

I to ne kažemo zato što nam je on to rekao ili smo videli na njegovom Instagramu. Kažemo, jer u razgovoru s njim je nemoguće ne primetiti njegovu ljubav prema, verovatno, najboljem sportisti u istoriji Srbije.

Njemu to nije hobi, nije hir, nije pokazivanje ili dokazivanje. Za njega je to nešto drugo. Poštovanje, divljenje i iskrena ljubav.

Kako i zašto? Saznaćete.

Vojislava je veći deo javnosti primetio na Mastersu u Rimu kada je držao plakat sa naslikanim Novakovim roditeljima uz poruku. To je video i Novak tada.

Sada, dok se očekuje Đokovićevo finale na Rolan Garosu i, u slučaju osvajanja pehara, ispisivanje teniske istorije i potvrde da je najbolji svih vremena, mi smo se našli sa Vojislavom da porazgovaramo o njemu, o njegovoj ljubavi prema Novaku, onome što ga motiviše, šta želi...

Pre svega, kako to da ti kao jedan od najvernijih Đokovićevih navijača i pratilaca na turnirima, nisi sad u Parizu?

- Nažalost, morao sam da dođem za Srbiju. Stara mi je baba i jedino što me je zamolila da joj ispunim je da vidi moju ćerku. I to sam morao da ispunim. Žao mi je što nisam na Rolan Garosu, ali se nadam da ću za mesec dana biti na Vimbldonu.

Šta očekuješ sad pred finale?

- Od početka turnira mi je bilo jako teško, igrao je neki drugi tenis na koji ja nisam baš navikao kad ga gledam. Ali nisam očekivao da će tako "oprašiti" Alkaraza. Svakako mi je drago zbog toga. Nisam se nadao da će Rud tako dobro da igra, da nije izgubio nijedan set. Nadamo se da će sutra biti sve u redu i da ćemo slaviti treću titulu na Rolan Garosu.

I ukupno 23. Grend slem titulu u karijeri kojom bi postao najtrofejniji teniser na najvećim turnirima.

- Naježio sam se upravo. Ja njega pratim 18 godina. Znam koliko čeka da postavi rekord i mislim da je zaslužio. Kad je bila pandemija i kad je on bio u sjajnoj formi, bio je sprečen da osvoji još Grend slemova.

Kad kažeš da pratiš Novaka već 18 godina, kako se rodila ta ljubav?

- Pratio sam tenis od malena. Kod mog komšije sam išao da gledam još i Moniku Seleš. Ja sam se zaljubio u taj sport. Kad sam otišao u Italiju počeo sam da pratim prvo Jelenu Janković. Upoznao sam je i jako mi se svidelo kako se ona odnosila prema meni, poklonila mi je da budem u njenom boksu. I pratio sam nju jako puno i onda jedan dan vidim neki dečko, piše Đoković, nisam znao ko je to, igra. I kažem mami: "Ko je ovaj? Vidi nije se ni ošišao". Bilo mi je malo smešno. Ali od tog dana do dan danas nisam propusti nijedan njegov meč da gledam. Kad igra na Australijan openu, ne spavam celu noć. Mnogo noći nisam spavao da bih njega gledao.

Sada si već ostao na neki način poznat po tome što na većini turnira pratiš Novaka, da li postoji neki turnir na koji nisi mogao da odeš?

- Nisam bio nikad u Australiji. Ja sam običan konobar koji ponekad radi i po 20 sati da bih skupio pare, da mogu da odem da gledam njega na nekom turniru. Bio sam u Monte Karlu, na Vimbldonu, Torinu, Rimu. Jako su velike cene i jako je teško naći mesto u prvim redovima, odakle bi mogao da ga pozdraviš, da dobiješ kapu ili autogram. Nekada sam uspeo i to. Nadam se da će kad me vidi nekad prepoznati.

Možeš li nam reći otprilike koja je neka cifra koju ti izdvojiš da bi otišao na neki turnir da navijaš uživo za Novaka?

- Evo na primer bio sam u Monte Karlu. Za 3 noći sam potrošio 2.400 evra. Samo da bih bio u prvom redu košta 680 evra, a plaća se i put, i hrana... Neko sad može da kaže da je to Monte Karlo, ali i kad odem u Rim meni za 2 dana izađe 1.000 evra. Potrebno je tu platiti put, spavanje u hotelu, hrana, karte, napraviti i neki transparent... Kažem ti, nekad radim i po 20 sati da bih sebi ispunio tu želju. Moja familija to zna, moja ćerka navija za njega, ali je još mala pa ne mogu da je vodim.

- Nikad ne mogu da odem da gledam polufinale ili finale, pošto su jako velike cene karata za mene. Uvek idem na prva kola da njega odgledam.

Kažeš sad da nisi u situaciji da prisustvuješ uživo finalima, da li si ipak uspeo na neko da odeš?

- Uživo nikad nisam gledao finale. Ali zato organizujem kod kuće sve i ceo komšiluk me čuje. To je jako velika fešta i ja to znam lepo da organizujem, svuda su zastave i njegove slike, pa komšije već znaju da je finale i da slavim.

Imao si prilike da dobiješ od Novaka i neke suvenire?

- U Rimu sam dobio kapu zbog postera koji je bio 2 sa 2 metara i kako sam ga postavio na tribinu pokrio sam sponzora, pa su hteli čak i da me izbace. Tad me je i dirnuo po glavi i bio sam jako srećan zbog toga. Ove godine mi je poklonio i majicu i znojnicu i peškir. Tad sam se sat i po vremena slikao sa decom i ljudima, jer su videli da mi je dao. Nudio mi je tada neki čovek 2.000 evra za majicu, ali nema cene. Nema cene za bilo šta što sam dobio od Novaka. Nadam se da ću jednom prilikom dobiti i reket.

Je l' ti imao još takvih sličnih ponuda?

- Ne, ali ja ne bih prodao. Pitali su me tamo gde radim je l' bih mogao da stavim ime restorana na plakat, pa me isto pitala i jedna poslastičarnica. Ja sam im iskreno rekao da ako stavim sponzore, to bi onda moralo i da se plati. Ipak, i mene košta puno da idem. Sad kad su videli da sam dobio majicu i da sam stalno na tribinama, javilo se već 10 njih koji žele da mi daju pare i da mi pomognu sa putnim troškovima, a da ja nosim njihovu kapu ili slično, samo da se vidi.

Ti bi onda mogao to da iskoristiš, da finansiraš putne troškove, je l' planiraš možda da iskoristiš to?

- Javilo mi se mnogo ljudi koji nude mnogo para da mi budu sponzori, ali ja sam rekao da ja ne bih da budem sad ceo nešto ispisan, možda dvoje sponzora stavim. Drago mi je što bih mogao da skupim novac da možda odem po prvi put u životu na Australijan open.

E sad, još jedna interesanta stvar o tebi, da s obzirom na to na koliko si turnira bio i pratio Novaka, kako je moguće da ti, u stvari nemaš zajedničku fotografiju s njim, makar neki selfi?

- Slikao sam telefonom samo kad mi potpisuje zastavu u Rimu. Nažalost, nikad nisam uspeo, čak i kad sam išao na njegove treninge da gledam, nisam uspeo da dođem do njega da se slikamo. Nekad sam hteo i da preskočim, ali to je ipak kulturan sport i ne bih to nikad uradio. To mi je još jedna jako velika želja.

Koju bi ti poruku želeo i voleo da pošalješ sada Novaku i uoči finala Rolan Garosa i uopšteno od srca i koja će, nadajmo se, stići do njega?

- Rekao bih mu: "Bilo bi mi mnogo drago da te jednog dana samo zagrlim i dobijem reket". To bi bio najveći uspeh za mene, i moja ćerka bi bila jako srećna, jer sam joj to obećao.

Kompletnu Vojislavovu priču o navijanju za Novaka, odlasku na turnire, dovijanjima sa plakatima i transparentima, neostvarenim željama, možete pogledati u videu na početku teksta.

(Telegraf.rs)