Đoković otvorio dušu pred Rolan Garos: O problemu sa povredom, Sineru, Alkarazu, protestu igrača...

Najbolji teniser svih vremena, Novak Đoković, stigao je u Pariz, gde u nedelju počinje Rolan Garos.

Pre toga, Novak je održao konferenciju za novinare, na kojoj je pričao da nije u najboljoj formi stigao u Pariz, jer nije odigrao dovoljan broj turnira, ali da mu telo to nije dozvolilo posle povrede na Indijan Velsu.

Preporučujemo

Novak je danas proslavio 39. rođendan, pa je dobio čestitke moderatora na konferenciji za medije.

- Hvala. Nije baš kako sam zamišljao da provedem rođendan, ali lepo je videti vas - rekao je Novak, a zatim se osvrnuo i na to kako idu pripreme za Rolan Garos.

- Da, proveo sam mnogo sati na terenu pokušavajući da usavršim igru i telo i da se fizički i igrački osposobim za mečeve na tri dobijena seta. Videćemo. Ne znam da li će to biti dovoljno za ceo turnir, koliko god dugo da on traje za mene.

- Ali, znate, Grend slemovi su uvek bili prioritet, posebno poslednjih nekoliko godina. Uvek pokušavam da dostignem vrhunac svojih mogućnosti upravo za Grend slemove. Jedva čekam da izađem na teren i počnem da se takmičim.

O protestu teniserki i tenisera da konferencije traju 15 minuta

Kakav je vaš stav o protestu od 15 minuta? Da li učestvujete u tome?

- Ne, nisam deo toga. Ne mogu da komentarišem nešto u čemu nisam učestvovao. Nisam bio deo razgovora, planiranja niti donošenja odluka.

- Ali ono što mogu da kažem jeste da sam oduvek bio na strani igrača i da sam se zalagao za prava tenisera i bolju budućnost za igrače, ne samo za one iz vrha, već za igrače svih rangova, posebno za niže rangirane tenisere i teniserke koji su često zaboravljeni.

- Često pričamo o nagradnim fondovima i o tome koliko najbolji igrači zarađuju ili ne zarađuju, ali zaboravljamo koliko malo ljudi zapravo može da živi od ovog sporta.

- Nikada neću prestati da pričam o tome, jer je to najvažniji deo profesionalnog tenisa – ta osnovna, temeljna struktura sporta. Ako želimo da negujemo budućnost sporta i da igrači od tenisa mogu da napreduju, a ne samo da preživljavaju, onda moramo da razgovaramo o tome kako da razvijamo sport od najnižeg nivoa.

- Tu nisu važni samo igrači. Važni su i grend slemovi, upravljačka tela, ATP i WTA ture – svi zajedno. Mi smo veoma podeljeni. Tenis je već dovoljno komplikovan sport po svojoj strukturi, a dodatna fragmentacija mi veoma smeta. Ne volim to da vidim.

- Treba da učimo i iz golfa. Golf je dobar primer globalnog individualnog sporta koji prolazi kroz teške trenutke zbog podela među turama i igračima.

- Hajde da budemo ujedinjeniji i da pronađemo bolju strukturu i bolju budućnost za naš sport, jer je sada pravi trenutak za to.

- Mislim da se oseća veliko nezadovoljstvo i mnogo glasina o promenama u sportu. To je verovatno neizbežno, pa se nadam da ćemo kroz sve to proći sa što manje turbulencija.

Zašto nije igrao u Ženevi

Foto: Christophe Saidi / Sipa Press / Profimedia

- Iskreno, viša sila je odlučila. Želeo sam da igram više, ali telo mi nije dozvoljavalo. Bio sam u procesu rehabilitacije zbog povrede. Posle Indijan Velsa jednostavno nisam mogao da se takmičim nekoliko meseci.

Zaista sam želeo da odem u Rim i pokušam, da vidim kako se osećam. Bio sam daleko od spremnog za takmičenje, ali mi je bio potreban makar jedan meč, da čujem rezultat koji izgovara sudija i da opet osetim nervozu pred izlazak na teren, jer tada još nisam znao da li ću uopšte moći da igram na Roland Garros.

Srećom, telo je pozitivno reagovalo u poslednjih deset dana i evo me ovde. Videćemo šta će biti.

Koliko mu veće šanse drugačije jer nema Karlosa Alkaraza na turniru?

Foto: Felice Calabro' / ipa-agency.net / IPA / Profimedia

- On je dvostruki uzastopni šampion Rolan Garosa, tako da je veliki udarac za turnir što ga nema. Ali iskreno, to ne menja mnogo moj pristup, jer sam poslednjih šest do osam meseci uglavnom bio fokusiran na svoje telo i zdravstveno stanje.

- Nisam mnogo razmišljao o tome da li imam bolje šanse bez Karlosa. Ako sam zdrav i ako uspem da održim svežinu tokom turnira, onda verujem da uvek imam velike šanse. To sam dokazao i u Australiji ove godine, gde sam bio blizu još jednog grend slema. Kada sam na terenu, uvek verujem u sebe.

O Janiku Sineru i Golden Mastersu kojim je pretekao Novakov rekord

Foto: AP/Tanjug

- Želim ponovo da mu čestitam. Neverovatan uspeh za njega i njegov tim. Mnogo se pričalo o tome koliko je impresivan na svim podlogama. Ljudi su možda sumnjali da li će na šljaci biti dominantan kao na betonu, ali dokazao je da može i to.

- Kao jedan od samo dvojice igrača u istoriji koji su osvojili Golden Masters, znam koliko je to teško. Zaista mu čestitam, posebno jer je još veoma mlad. Pred njim je mnogo vremena. Mislim da sada juri i Golden Slam ovde. U formi je života, a odsustvo Karlosa dodatno povećava njegove šanse za još grend slem titula.

- Svi smo ovde da pokušamo da ga pobedimo i sprečimo ga da osvaja još trofeja. Videli smo sinoć na terenu da je tek treći put ove godine izgubio – od Gael Monfisa i Eline Svitoline u egzibiciji (smeh). Rekao sam mu da će izgubiti od Gaela ako ne podigne nivo igre.

- Ali šalu na stranu, želeo bih da kažem nekoliko reči o Gaelu. On je prijatelj, rival i neko kome sam se divio još od naše 13. ili 14. godine.

- Bilo je predivno veče i neverovatna atmosfera. Zaslužio je svaku sekundu proslave svoje karijere.

- Ne znam nikoga ko ne voli Gaela. Jedan od mojih omiljenih igrača za gledanje. Neverovatan atleta. Radujem se što ću gledati njegov poslednji Roland Garros.

Poslednjih godina ima agresivniji način igre

- Mislim da je to prirodno i logično. Pokušavam više da ulazim u teren, da rano uzimam lopticu i koristim svoje šanse. Ne postajem mlađi, to je sigurno. Telo mi danas mnogo teže podnosi duge mečeve, a oporavak više nije brz kao nekada.

- Znam da je takav plan igre poželjan, posebno u velikim mečevima. Nije ga lako uvek sprovesti, ali trudim se. Znam da nisam prirodni servis - volej igrač, ali pokušavam i to. Problem je što imam ogromno poverenje u svoju odbranu, pa ponekad trčim više nego što bi trebalo i dodatno opterećujem telo.

- Radim dosta na ranom napadanju kratkih lopti i pritisku na protivnika. Pomaže kada funkcioniše (smeh).

Da li je uvek želeo da diktira poene

- Želim da verujem da jesam. Tako sam učio tenis još kao dete – da budem blizu osnovne linije i da udaram lopticu u penjanju. Možda nisam tako igrao tokom cele karijere, ali sam uvek pokušavao da budem taj koji kontroliše poen. Naravno, protiv nekih igrača je to bilo teško, ali protiv većine sam pokušavao da diktiram igru. Volim da verujem da je to bio slučaj, pa mi zato nije bilo teško da napravim dodatno prilagođavanje i budem još agresivniji na terenu.

(Telegraf.rs)