Feniks iz šljake

Foto: Tanjug/AP

U svakoj sreći postoji malo nesreće i u svakoj nesreći ima malo sreće. Novak je za nekoliko meseci postao rob ove rečenice. Toliko se adminastrativno propatio, a i dalje je prvi, i dalje stoji postojano, što bi rekli naši stari i nostalgični, kano klisurina. Ipak, tek se čekaju odgovori, tek se čeka rasplet krajnje zapetljanog.

Monte Karlo ne može biti reper. Kneževina se daje samo kao indikator šta bismo mogli da gledamo u nastavku duge sezone. Samo Novak i njegov tim znaju koliko bi mogao da pokaže. Nama će biti enigma sve dok ne zakorači na teren.

Preporučujemo

Šta je sreća, a šta nesreća?

Ona velika sreća je to što je još uvek najbolji na svetu. Ona mala nesreća je to što jastrebovi čekaju pravi momenat da poljuljaju tron i na duže vreme preuzmu primat u svetu tenisa. Medvedev je uspeo da ga smeni na broj dana skoro ekvivalentan broju Đokovićevih Grend slem titula.

Ona velika nesreća je što još uvek razmišlja o australijskoj golgoti i što je samo u Dubaiju imao priliku da pokaže šta zna. Ona mala sreća je što se ponovo sve otvorilo i što će normalno moći da planira nastavak sezone.

Ona velika sreća je što ga se svi i dalje plaše i vode ga kao favorita na svim aktuelnim i budućim turnirima. Ona mala nesreća je što će morati da se upusti u mnogo veću bitku za ostanak na broju 1 zbog, ne njegovom voljom, propuštenih takmičenja i bodova.

Vraća se na jedan poštovan Masters, u svoju drugu kuću, a ponovo mu sudbina vraće ono što mu oduzima. Doduše, u kriškama, malim uslugama i blagim klopkama. Sve na veresiju, sve na rate.

Podudarilo se da se Novak vraća, a Medvedev i Nadal idu na pauzu. Manja linija otpora, ne i nužno lakši uslovi. Vreme protiče, novi igrači se bruse.

Od onoga što je poslednji put zatekao na velikom takmičenju, tri-četiri velika parčeta fale. Klima u Monte Karlu je totalno drugačija, recimo, od one koja je bila na ovogodišnjem Australijan Openu.

Sve je bila hladnija kako je vreme odmocilo, a došli smo do toga da Novak za najvećeg protivnika na turniru im Zvereva koji se konstantno bori sa sobom, besom i formom, te Cicipasa kojeg je upravo Đoković "ubio" na Rolan Garosu i limitirao ga na psihičkom planu.

Medvedeva - nema. Nadala - nema. Beretinija - nema.

Ali, zato, ima Andreja Rubljova koji je u sjajnom naletu, ima i Janika Sinera koji progresivno dodaje gas, ali i neverovatnog Karlosa Alkaraza koji je verovatno i najveća mina koju možete, u ovom momentu, imati na svom putu.

Nesreća je što je Alkaraz rano preprečio Novakov put, a bezobrazan je. Baš je bezobrazan i ima podlogu za to. U kakvog li će tek igrača izrasti kada svi prezaju od njega nakon jedva zagaženog punoletstva.

Široko. Preširoko je razmišljati u trenutnoj konstalaciji problema i zamućenoj vodi. Sve se menja.

Čak i poraz Đokovića u ranoj fazi turnira ne bi bio čudan. Posle iznuđenog skretanja, na pravi drum se vraća kroz šiblje, kaldrmu i prašinu.

Njegovo osvajanje turnira bi bilo očekivano iznenađenje. Paradoks, ali tako je.

Sam je rekao da je porastao na šljaci, neka se sada i u njoj preprodi.

Hajde, prvo Davidovič Fokina pa ostali. Bitno je taj volan okrenuti u pravu stranu, smer je važan.

Put će se sam ukazati.

(Telegraf.rs)