Teodosićevo pismo 10-godišnjem Teodosiću: Ćao Miloše iz Valjeva, imaćeš veličanstven život! Ako mi ne veruješ, to je ok

Na izmaku jedne zaista izuzetne godine u njegovoj karijeri, Miloš Teodosić je za zvaničan sajt FIBA napisao specifično pismo.

Preporučujemo

Kapiten srpske reprezentacije koja je osvojila srebra na poslednjem Svetsku prvenstvu i Olimpijskim igrama obratio se samom sebi, odnosno desetogodišnjem sebi.

>>> Teodosić se vratio i sve ostavio bez teksta: Srbin raspametio Evropu novim genijalnim potezima (VIDEO)

Prenosimo u celosti:

"Ćao Miloše! Imaš deset godina, i niko te još ne zove Teo. Treniraš u Valjevu sa svojim bratom i sanjaš da odeš negde. Možda kada bi se preselio u Beograd i zaigrao za bilo koji tim, pa da postaneš član neke veće sportske oraganizacije.

Ti si običan dečak kao i svi tvoji drugovi - nisi loš, ali si neposlušan i nevaljao. Provodiš dosta vremena sa drugarima igrajući se na ulici i zadovoljan si svojim rasporedom: minimum osam sati na ulicama, osam sati u školi i dva sata sna. Sada samo možeš da sanjaš o medaljama i nagradama dok gledaš utakmice košarkaške reprezentacije Jugoslavije i njene zvezde: Bodiroga, Đorđević, Divac, Danilović. Siguran si da je nemoguće napraviti takav uspeh ili čak razmišljati o njemu. Ti ciljevi su predaleko od tebe. Ali Miloše, ti si sad u Valjevu.

Dozvoli mi da se predstavim. Ja sam Miloš Teodosić, a saigrači me zovu Teo. Imam 29 godina i ispričaću ti koliko će ti život biti veličanstven i spektakularan.

Porodica će biti tvoja glavna podrška u životu, slušaj  savete i veruj joj u potpunosti. Ona brine o svemu, ne samo o košarci. Nikad nećeš postati ja bez porodice. Mnogo se zahvaljuj svom prvom treneru, jer te on uči kako da voliš ovu igru. Ne tera te da radiš previše 'drilova' ili da pamtiš veliki broj kombinacija. Zapamti sve njegove priče, ta ljubav prema košarci je beskrajna. Nikad ne beži iz škole, moraš da imaš dobre ocene ili ti trener neće dozvoliti da treniraš.

Za devet godina ćeš biti u potpunosti siguran da je košarka tvoj život, zauvek. Godinu dana kasnije ćeš zaigrati u Grčkoj, i to će biti tvoj prvi ozbiljan profesionalni korak - Olimpijakos. FIBA će te 2010. godine proglasiti najboljim igračem Evrope. Zvuči ludo, jer ćeš tad imati samo 23 godine, ali veruj mi, to je istina.

Napustićeš Grčku i preseliti se u Rusiju gde ćeš imati lične uspone i padove. Ogromne uspone i bolne padove. Svađaćeš se mnogo sa za protivnicima, ali još važnije - sa svojim karakterom. Teško je, ali postaćeš jači, i trebaće ti četiri godine da razumeš svaku grešku, i to će se desiti u Moskvi. Ali nagrade za tvoj trud biće neprocenjive, jer ćeš biti zvezda srpske reprezentacije i vodićeš do dve istorijske srebrne medalje, na Svetskom prvenstvu i Olimpijskim igrama. Najzad ćeš osvojiti Evroligu sa CSKA. I svi u Vajevu će te zvati legendom.

Ako mi ne veruješ, to je okej. Samo napred, naporno treniraj. Videćeš," napisao je Teodosić, i u potpisu ostavio ispisano na srpskom jeziku, ćiriličnim pismom: Srećno!

Printskrin: fiba.com

(Telegraf.rs)