Nula želje, deset golova i jedna velika sramota

Subotnje veče 18. dana jula, leta Gospodnjeg 2026. donelo nam je najšokantniju utakmicu, možda i u istoriji Svetskog prvenstva po nedostatku jednog parametra - volje.

Mundijal je pozornica gde fudbaleri i selektori žele na najbolji način da predstave svoje reprezentacije. U subotu uveče fudbalski teren izgledao je više kao podloga za cirkus. Francuska i Engleska najavljivali su već pred meč da ih ova utakmica ne interesuje i da samo žele da idu kući. Ipak, postavlja se pitanje časti, odgovornosti prema dresu zemlje koju predstavljaš.

Preporučujemo

Nesporno je da se već nekoliko godina vodi polemika da li je uopšte potrebna utakmica za treće mesto. Postoji dobar procenat populacije koji je za ukidanje meča za bronzu, međutim, dok FIFA (kakva god da je) ne odluči drugačije, i ovo se računa kao utakmica - Svetskog prvenstva u fudbalu koja nosi težinu konačnog plasmana!!!

Da je viđen spektakularan fudbal sa deset golova niko se ne bi žalio. Setimo se samo utakmice polufinala Lige šampiona i spektakla koji su priredili Bajern i PSŽ. Bilo je 5:4, ali se videla želja kod obe ekipe da dođu do rezultata, požrtvovanje, lepe akcije, potezi... Šta smo videli u meču Francuske i Engleske? Jedno veliko ništa sa puno lopti u mreži, baš kao kada deca na velikom odmoru šutiraju nebrojeno puta ka drugaru koji je, obično igrom slučaja stao među stative.

Meč Francuske i Engleske podsećao je više na terminski fudbal prijatelja koji su duboko zagazili u četvrtu deceniju, imaju svoj posao i dolaze uveče da se "izduvaju". Bez želje za trčanjem, bez odbrane, bez taktike. Izgledalo je na sve osim na takmičarsku utakmicu.

Nakon ovog meča zaista FIFA mora da se zapita šta će da radi sa ovom utakmicom. Očigledno je da se najvećim reprezentacijama koje igraju ovakve mečeve baš i ne izlazi na teren jer su želeli finale, međutim, odnos prema fudbalu, navijačima i Mundijalu ne može da bude ovakav.

(Telegraf.rs)