Selektor Argentine plakao dok je davao izjavu novinarima u miks zoni: "Ne kajem se apsolutno ničega"

Fudbalska reprezentacija Španije postala je šampion sveta pobedom nad Argentinom u velikom finalu Mundijala na stadionu "MetLife" u Njujorku golom Ferana Toresa u 106. minutu utakmice - 1:0! 

I dok kod Španaca preovladava radost, kod Argentinaca je to tuga. Videlo se to u očima selektora Gaučosa, Lionela Skalonija, koji je, iako to nije morao, stao pred novinarima u miks zoni, dok su ostali fudbaleri kukavički pobegli na sporedni izlaz.

Preporučujemo

Započeo je tvrdnjom da još ne zna da li će ostati na klupi i da tek treba da priča sa predsednikom Fudbalskog saveza Argentine.

„Nastaviću... Ništa, posle svega ću sigurno razgovarati sa predsednikom. Ideja je da se malo opustimo i zastanemo. Ovo je spektakularan uspeh, iz snova, malo je ljudi koji imaju priliku da budu na ovom mestu. Najveći san, nisam razmišljao o tome. I ne, predsednik želi da ostanem ovde, a posle, kao što kažem, biće komplikovano, jer je pošteno da dođe do promena. Mora da opstane ovaj timski duh, ovaj osećaj zajedništva među igračima, narodom... taj osećaj za koji mislim da ne bi trebalo nikada da se slomi i trebalo bi da ostane zauvek.

Novinar ga je pitao da li istovremeno razmišlja i o ostanku na klupi i odlasku.

- Naravno. Ne, ne, do decembra sam tu i onda verovatno prekid, što je suprotno od onoga što vi mislite. Ali dobro, moram da razgovaram sa predsednikom. Mislim da je to pošteno, a osim toga, ponavljam, ovo je jedno neverovatno, spektakularno, prelepo mesto iz snova, ali mesto koje zahteva previše.

Skaloni je objasnio da li je teško ponoviti uspeh.

- Ne, nije teško ponoviti ga, teško je uopšte stići do ovde. Bilo je neverovatno što smo uspeli da stignemo do finala, i stigli smo na način na koji smo stigli. Iskreno, ne kajem se ni zbog čega, apsolutno ni zbog čega. Beskrajno sam zahvalan ovoj grupi igrača, zaslužuju sve i više od toga.

Kakvo uopšte nasleđe ostavlja "Skaloneta", odnosno tim koji je sastavio Skaloni?

- Pa, više nego o nasleđu, govorio bih o onome što se videlo danas. Ekipa u problemima, koja se do poslednjeg trenutka borila... sa 10 igrača, ne prepuštajući nijednu loptu. To je duh svih igrača koji su bili na terenu, sve do kraja, čak i kada su gubili od nadmoćnijeg rivala koji nam je otežao stvari. To je duh koji svi želimo za svakog Argentinca. Nadam se da će ovo poslužiti za budućnost, za sve momke koji budu dolazili u reprezentaciju, pa i za celu zemlju. Nadam se, zaista se nadam.

Toliko ljudi je i pored svega izašlo na ulice Argentine.

- Samo zahvalnost. Gledajte, ako je danas narod dočekao trenutak u koji smo svi verovali, to je zato što nas je narod nosio do tog trenutka. Tako da im se zahvaljujemo, bilo je spektakularno. Put i čitav proces bili su božanstveni.

(Telegraf.rs)