Biti ili ne biti za Dejvis Kup!?
Šekspirovski momenat u međunarodnom tenisu; Da li su vidljivi ishod i posledice drame oko predloženih reformi Dejvis Kupa od strane upravnog odbora Međunarodne teniske federacije
Aferaško ponašanje i razne manipulacije, prikrivanje istine i podataka, zloupotreba zvaničničkih pozicija, izbegavanje primene pravilnika i zakona, direktni sukobi interesa, ignorisanje potrebe za pravom debatom, neodmereno i neopravdano razmetanje novcem i opšta nejasnoća i konfuzija su neki od sasvim opravdanih i kritički nastrojenih opisa trenutnog stanja stvari u svetskom tenisu, podstaknutog nastojanjem aktuelnog Upravnog odbora Međunarodne teniske federacije ITF da pošto-poto izgura predloženi set reformi Dejvis Kupa, najstarijeg timskog sportskog takmičenja na svetu (nastalog 1900. godine).
Decenijama prizivane i očekivane promene u ovom formatu koje su bukvalno prespavale skladno inertan period vođstva ITF-a od strane Frančeska Riči Bitija (1999 – 2015) su postale najaktuelnija tema kojom se bave vodeće nacionalne, regionalne i globalne teniske institucije i zvaničnici u poslednjih dvanaest meseci, uz konotacije prave TV-drame u poslednjih šest – zahvaljujući pre svega osionošću glavnih aktera i nedostatku i najmanje volje da se otvoreno i parlamentarno diskutuje o smislu i konceptu ovih noviteta.
“Biti ili ne biti” i “Šta to smrdi u kraljevini Danskoj?”, legendarni citati iz dramskih dela Vilijema Šeksipra se sasvim prigodno mogu primeniti i na trenutno stanje u odnosima glavne četiri interesne i odlučujuće strane globalnog tenisa, koje bi trebale da daju svoj konstruktivni doprinos u promociji novog koncepta i afirmacije vrednosti Dejvis Kupa– po svim zdravorazumskim očekivanjima. ITF, kao “vladajuća” struktura svetskog tenisa, nacionalne teniske Federacije, Asocijacija profesionalnih tenisera (ATP) i sami teniseri (predstavljeni od strane Saveta igrača) bi trebalo da su upućeni jedni na druge radi redovnih dogovora i usklađivanja mišljenja o trenutnom i budućem stanju teniskog sporta, formata takmičenja, javnom predstavljanju/komunikacijama i poslovno-partnerskim aranžmanima.
Zahvaljujući izuzetnim uspesima aktuelnih teniskih zvezda među muškarcima (i ženama, čiji je Fed Kup format takođe predodređen za “fejs-lifting”) i popularnošću koja je osvojena širom sveta, tenis dugo nije bio u tako dobroj poziciji. To se pre svega odnosi na veliki porast teniske medijske publike, ali i praćenje turnira uživo – što otvara mogućnosti da organizatori takmičenja iz redovnog i (sve bogatijeg) egzibicionog kalendara sklapaju unosne marketinške aranžmane sa vodećim regionalnim i svetskim kompanijama i robnim markama.
Pitanje je da li bi se išta i spominjalo na temu promena u Dejvis Kupu – takmičenju koje bukvalno “deli pare” presudne za opstanak ogromne većine nacionalnih teniskih Federacija i Asocijacija širom sveta – da glavni sponzor, banka BNP Paribas, nije najavila da će okončati svoje sponzorstvo Dejvis Kupa zbog sve slabijih povratnih rezultata koje ova investicija pruža. Samo neki od podataka dovoljno odslikavaju nezadovoljstvo koje je podstaklo ovog finansijskog giganta na promenu – predug format televizijskog prenosa (jer i mečevi traju dugo), monotoni i jednoliki izgled takmičarskih arena (bukvalno bez bitnijih promena u poslednjih 35 godina), i opadajuće interesovanje publike na stadionima i pored malih ekrana za mečeve jer je broj vodećih svetskih igrača koji u ovim okolnostima odluče da igraju za njihovu zemlju bukvalno sveden na minimum.
Kako to najčešće u životu i biva – kad ponestanu pare, kreću problemi – tako se i u ovom slučaju teniska scena uznemirila – a njeni mnogobrojni akteri krenuli da razmatraju koje bi promene mogle da unesu “svežu krv” u 118-godina staro takmičenje i odobrovolje sponzore, igrače i publiku da mu daju “novu šansu”.
Dejvis Kup je takmičenje bogate i negovane tradicije koja je uvela zanimljiv princip naizmeničnog odigravanja mečeva nacionalnih selekcija “kod kuće” i “u gostima” (tzv. Home and Away) kao element koji omogućava domaćoj publici da uživo gleda svoje svetske asove sa ATP turneje na mečevima u njihovim matičnim sredinama. Za “male” teniske zemlje poput Srbije (u kojoj su razvojni “fjučersi” trenutno najviši nivo profesionalnih teniskih takmičenja) i domaću publiku Dejvis Kup predstavlja zapravo i jedinu priliku da uživa u vrhunskom tenisu u svojoj zemlji i da od njegove organizacije i uspešnih nastupa nešto i direktno zaradi (osim od sve manjeg broja sponzora teniskih saveza, koje takođe u velikoj meri takva marketinška aktivnost interesuje zbog Dejvis Kupa).
Kako su nacionalne Federacije i Asocijacije zadužene za razvoj tenisa i mladih talenata u matičnim sredinama (ili bi to trebale da budu – barem umesto roditelja ili individualnih donora koji često preuzimaju ovu složenu ulogu), njihovo finansiranje bi trebalo da bude u većoj meri proporcionalno sa stvaranjem novih mogućnosti za razvoj igračkog potencijala i ostvarivanjem rezultata koji su zacrtani u osnovnim planovima ovih sportskih institucija.
Profesionalni igrači koji su svoj razvoj, afirmaciju i uspehe u manjoj ili većoj meri postigli zahvaljujući i ranoj stručno-finansijskoj podršci nacionalnih Federacija – listom ističu da bi se što češće veoma rado odazvali pozivu selektora da nastupe u Dejvis Kup takmičenju, jer je to jedina prilika da sa svojim sunarodnicima na terenu i oko njega brane boje svoje zemlje i dele strast i uzbuđenje koje vrhunski tenis pruža. U nekim slučajevima igrači bivaju plaćeni za nastupe u Dejvis Kupu od strane Federacija, u nekima ne, ali je nepodeljen utisak da igrači žele da se takmiče na ovom događaju, što redovnije.
Ono što im stvara velike probleme je veoma zahtevan format (u tri dobijena seta u singlu i dublu), predugo trajanje takmičenja (3 dana) i termini održavanja susreta po rundama. Zahtevi ATP turneje, njihovog primarnog “radnog mesta” su sve veći, posledice takmičenja i putovanja su veliki zamor, povrede, finansijski izdaci – tako da je bukvalno nemoguće nadomestiti tek nekoliko slobodnih nedelja tokom cele kalendarske godine koju profesionalni teniser ima na raspologanju bilo sa čime – makar to bile i poveće svote novca, nagrada i slično.
U nameri da svoj pozitivni stav prema Dejvis Kupu – ali i brige i probleme sa kojima se susreću u nastojanju da usklade obaveze turneje sa tim – igrači su (po njihovom kazivanju) već dve godine nastojali da uspostave dijalog sa predstavnicima ITF-a, ali – bez željenih rezultata.
Asocijacija teniskih profesionalaca (ATP) u okviru koje, osim igrača, svoj udeo imaju organizatori turnira (a posredno i ogranizatori četiri godišnjih Grend Slem takmičenja, koji predstavljaju jedinstvenu grupaciju u spektru međunarodnih teniskih institucija) je primarni “poslodavac” muških profesionalnih tenisera (što je WTA kod žena), i unutar koje se diskutuje, analizira i planira teniska takmičarska sezona u trajanju od 1. januara do 25. novembra (i broji 68 turnira). Po već postojećim planoviima, ATP je zacrtao da u godini 2020. ponovo pokrene “World Team Cup” (Svetski timski kup), u kome bi se 24 izabrana nacionalna tima borila za trofeje, ATP poene i finansijsku nagradu od 15 miliona dolara.
Prethodno izdanje se održavalo u Diseldorfu (do 2012 godine), a prvih nekoliko godina (po sadašnjim informacijama) bilo bi priređivano u Australiji – taman pred početak takmičarske ATP sezone u regionu Azije i Pacifika. Glavni pokretač Svetskog Timskog Kupa je uticajna i imućna Teniska Federacija Australije (Tennis Australia) – koja je, po uzoru na igrače, više puta objavljivala važnost usklađivanja kalendara ovog i ostalih ATP takmičenja sa mogućom reformom Dejvis Kupa.
Čitanjem ovih uvodnih pasusa, lako je doći do zaključka da bi bilo kakva verzija reforme Dejvis Kupa koju bi izneo ITF morala da se diskutuje, planira i izvede u potpunoj koordinaciji sa svim ostalim vodećim faktorima u svetskom tenisa. No, ono što je predodredilo stav i konačni predlog ITF-a je bilo u potpunoj suprotnosti sa stavovima tenisera, njihovih obaveza unutar takmičarske sezone i interesima organizatora ATP turneje (teniskim aspektima, drugim rečima) i usmereno skoro isključivo ka komercijalnim aspektima novog “paketa” reforme Dejvis Kupa. O čemu se tačno radi?
Veliki pomak na sceni produkcije vodećih takmičenja i događaja u profesionalnom tenisu izvela je prošle godine Asocijacija profesionalnih teniserki (WTA) dogovorivši održavanje završnog sezonskog Masters turnira u kineskom gradu Šenzenu za 14 miliona dolara, u periodu od 10 godina (duplo više para nego što je prethodno bio slučaj sa Singapurom). Time se ovaj događaj vezao za jedan grad, za dug period, i obezbedio stabilno finansiranje i opstanak u okviru kalendara profesionalnih takmičenja (što već više nije slučaj sa Završnim mastersom sezone u ATP, koji će se verovatno seliti već sledeće godine iz Londona).
Ovakav aranžman, ma koliko čudno i komercijalno izgledao, ipak je “mogao da prođe” u okviru WTA sezone, jer ima svoje višedecenijsko mesto u kalendaru, a Kina je tenisko tržište koje raspolaže velikim iznosima za razvoj tenisa – koji u poslednjim godinama, posle sjajne Li Na, daju zavidne rezultate u smislu stvaranja novih igračica i njihovih sve češćih uspeha na turneji). Neželjeni nus-efekat ovog uspeha za WTA je, bukvalno, bio “pomama” za pravljenjem sličnog “dila” i u drugim segmentima profesionalnog tenisa, zaboravljajući da je tenis dosegao ovakvu globalnu popularnost zahvaljujući ponajviše njegovim sjajnim istaknutim igračima i igračicama – i da njihovi kapaciteti za nastupe na vrhunskom nivou i odgovarajućem fizičkom i zdravstvenom stanju nisu – bezgranični.
U takvom ambijentu, možda i nije čudno da je ITF, evidentno vođen primarno komercijalnim ciljevima, odlučio da kao svoj predlog za reformu Dejvis Kupa predstavi koncept saradnje sa spoljnom Agencijom za promociju sportskih događaja “Kosmos” – u vlasništvu proslavljenog asa FK Barselona, Žerara Pikea, koja bi obezbedila početnih 3 milijarde dolara za nagradni fond takmičenja od strane njenih poslovnih partnera poput jednog od vodećih azijskih i svetskih e-komerc džinova, grupacije Rakuten - predvođene velikim poklonikom sporta i tenisa, osnivačem Hirošijem Mikitanijem.
Kažemo, početnih – jer je u međuvremenu i osmi najbogatiji čovek sveta i vlasnik informatičkog kolosa “Orakl” (i nezvaničnog petog Grend Slem turnira sezone, Mastersa u Indijan Velsu) Leri Elison takođe potvrdio finansijsku podršku za ovaj projekat. Format takmičenja bi, osim skraćenja osnovnih mečeva na dva dobijena seta i dva dana trajanja, posle eliminacione faze koja bi se odvijala po principu naizmeničnih mečeva na domaćim i gostujućim terenima, predvideo održavanje glavnog turnira Svetske grupe (sa 18 reprezentacija – od kojih bi 12 izborile učešće, 4 predstavljale prošlogodišnje polufinaliste i 2 dobitnice Specijalnih pozivnica) u jednoj od svetskih metropola koje bi (kao Šenzen ili London) platile da se on održi tamo. Termin održavanja turnira koji je Pike nazvao “pravim Svetskim prvenstvom tenisa” (i izazvao buru kritika od strane teniske javnosti, naklonjene vrednostima tradicije Dejvis Kupa) bi trebao da bude poslednja nedelja novembra (ili, realnije, prva nedelja decembra).
Prvi koji su negativno reagovali na ove vesti su bili – sami igrači, kojima je – pre svega – potpuno neprihvatljivo da se ionako kratak period van sezone smanjuje za nedelju dana, a od nekih i zahtevao da prekidaju pauzu da bi igrali Dejvis Kup.
Drugi razlog – koji je ujedinio igrače i nacionalne Federacije je bio taj da se (u jednom delu trajanje Dejvis Kup sezone) odustaje od primene koncepta “domaćeg i gostujućeg terena” što bi predstavljalo dramatičan prekid lepe tradicije koja predstavlja suštinu Dejvis Kupa, onemogućio teniskoj javnosti širom sveta da uživa u nastupima njihovih igrača na domaćem terenu, otuđio Dejvis Kup tim od svoje matice i doveo pitanje finansiranja nacionalnih teniskih događaja i same Federacije u pitanje.
Ovde je važno napomenuti da, ni pod postojećim budžetom, brojne Federacije ne uspevaju da reše finansijske probleme i najčešće posluju sa minusom iz godne u godinu – a da novi budžet iz koncepta saradnje sa Kosmosom – iako “obećava” veća sredstva, sigurno ne pruža dovoljno para da bi se izbegla dalja finansijska dubioza i nemogućnost da se adekvatno pristupi planiranju aktivnosti na razvoju tenisa na godišnjoj ili srednjoročnoj osnovi. Treći razlog – finale ovog takmičenja, tzv. Svetska grupa – održavala bi se u gradu koji “da najviše para” a da često niti ima bogatu tenisku istoriju ili tradiciju, niti je nastanjen navijačima nacija koje bi se našle u finalu sezonskog takmičenja. Kada se sve ovo uzme u obzir – dodatno pitanje koje se nameće je – da li onda ima smisla priređivati ovakvo takmičenje svake godine?
Brojni veliki asovi svetskog tenisa – nekadašnji šampioni i aktuelni takmičari poput Roda Lejvera, Manola Santane, Borisa Bekera, Janika Noe, Lejtona Hjuita, Pata Raftera, Niklole Maua - jasno su ocenili ove predložene promene kao “ubistvo Dejvis Kupa”, naznačivši to da oduzimanje spomenutih tradicionalnih aspekata i elemenata ovog takmičenja zapravo znači - stvaranje novog formata, što sa “reformom” Dejvis Kupa nema nikakve veze. Savet profesionalnih igrača, na čijem čelu se nalazi Novak Đoković, glasao je 9-0 protiv ovih promena. Upravni odbor ATP na čelu sa britancem Krisom Kermodom je takođe isprva bio u celosti kritičan prema ovim predlozima – a kada pregovori o stavkama “reforme” i usklađivanjem kalendara sa ATP-ovim “Svetskim timskim Kupom” nisu dali nikakve rezultate, ATP se u potpunosti povukao iz pregovora i, uz igrače, obavestio javnost da “neće dati podršku novom formatu Dejvis Kupa koji predlaže upravni odbor ITF-a”. Uz njih, Unija teniskih asocijacija Evrope (Tennis Europe), Azije (Asian Tennis Federation) i Australije i Okeanije (Tennis Australia) su u zvaničnim izjavama za javnost takođe jasno naznačili da odbacuju predloženi paket reformi, uz jasno elaboriranu kritiku.
Takva oštra reakcija dovela je do pokušaja same agencije Kosmos da direktno proba da razreši nesuglasice sa sada suprotstavljenim teniskim institucijama, ali – osim dobre namere da se uvaže stavovi druge strane – nije dala bilo kakve opipljive rezultate. I, taman kada se činilo da situacija ne može biti gora, svetski mediji su obelodanili aferu nalik na one koje su potresale svetsku kuću fudbala FIFA do nedavno. Naime, Bernar Gudičeli, predstavnik Francuske u Upravnom odboru ITF-a i predsednik Saveta za reformu Dejvis Kupa, izgubio je sudski spor i optužen je za povredu časti bivšeg tenisera Žana Moretona time što je insinuirao da je “tapkao karte” (prekršaj zbog koga je, između ostalih, smenjen i donedavni predsednik Francuske teniske Federacije Žan Gasašan). Po izricanju te presude, objavljene u aprilu 2018. Gudičeli je – po statutu ITF-a – trebao da podnese neopozivu ostavku na sve funkcije u ITF-u.
Ne samo da to nije urađeno, nego je on ostao na svojoj funkciji (i nastavio zdušno da lobira za reforme Dejvis Kupa), nego ni sam Upravni odbor ITF-a nije obelodanio ove informacije, a sada je retroaktivno predložio “de facto” suspenziju ove stavke i glasanje za njenu reviziju – u nastojanju da pošto – poto zadrži Gudičelija na njegovom uticajnom mestu i nađe “solomonsko” pravno rešenje kako bi se suspenzija – suspendovala. Zanimljivo je da je, suočen sa nezavisnom istragom pravnog stručnjaka iz Švajcarske, ITF lažno obavestio javnost da je njihov pravni savetnik izjavio da su ti gestovi u skladu sa pravilima i statutom ITF-a – da bi savetnik lično to javno opovrgao, posle sastanka sa švajcarcem.
Generalna skupština ITF-a je počela u utorak u Orlandu, na kojoj je zasigurno najvažnija tačka dnevnog reda – glasanje za prihvatanje ili odbacivanje predloženog paketa reformi Dejvis Kup takmičenja. Da bi predlog bio prihvaćen, trebao bi da pridobije 2/3 raspoloživih glasova nacionalnih Federacija, među kojima australijska, američka, francuska, britanska i nemačka raspolažu sa 12 glasova. Po nekim saznanjima, amerikanci, francuzi (uprkos negodovanju velike većine igrača i funkcionera) i verovatno britanci (pod jakim uticajem amerikanaca i Predsednika ITF-a Hegertija) će glasati za promene, dok će protiv biti Australijanci i Nemci.
Većina azijskih zemalja je takođe naklonjena “ne” kampu (između ostalog i zbog direktne konkurencije Predsednika Azijske unije Anila Kane sa Hegertijem za mesto Predsednika ITF-a), istočna Evropa (a među njima jake federacije Češke, Poljske, Rusije) je u većini protiv, ali je jedan broj zapadnih zemalja (uključujući Španiju) istupio za reforme. Uprkos intenzivnom lobiranju svih prethodnih meseci i dana, očekivanja su da ITF-ov paket reformi neće dobiti potrebnu proporciju glasova za njihovo usvajanje, a sve češće se spominje rezultati 50%-50%, što bi možda predstavljao i uvod u smenu ili značajno umanjenje uticaja predsednika ITF-a, Dejvida Hegertija.
Ako se zanemari (teniska) politika – od viška koje izgleda da niti jedan sport na svetu nije imun – šta reći o takmičenju koje ne podržavaju – sami takmičari? Nije li apsurdno da se išta dalje razmatra kada oni, koji su ponajviše doprineli nastanku “Zlatne ere tenisa” i otvorili put producentima i menadžerima da tenis “prepakuju” u moćan zabavni format u arenama širom sveta i na tradicionalnim i novim svetskim medijima sa milijardama u budžetu, jasno i javno ističu da neće dati podršku niti učestvovati u razmatranju predloženih promena? Ako se njima pridruži i Asociacija teniskih profesionalaca – zadužena za 11 meseci profesionalnih teniskih takmičenja širom sveta i prepoznata po inventivnosti i savremenom pristupu tenisu (uspešno lansirala novi takmičarsko-egzibicioni format Next Gen Finals u Milanu za najbolje mlade igrače do 20 godina 2017.) – nije li to dovoljan razlog da se skrene sa kursa kolizije i vrati na početne položaje otvorenih pregovora?
Osim povratka Svetskog timskog Kupa, pojava zanimljivih egzibicionih formata (Azijske IPTL Lige – trajala 2 godine) i Lejver Kupa (u saradnji menadžment Agencije Rodžera Federera Team8, Australijske teniske Federacije, korporacije bivšeg brazilskog Dejvis Kup igrača i biznismena Lemana i čuveng Roda Lejvera lično – u drugoj godini trajanja, uspešno lansiranog prošle godine u Pragu) potvrđuje potrebu da se Dejvis Kup reformiše, jer su ovi formati direktno nastali kao posledica intertnosti onih koji su zaduženi za njegov opstanak i zdrav, inkluzivan razvoj.
Naravno, bez para se ne može, ali nisu ni pare sve u životu, a naročito ne u događaju čija tradicija i principi su neodvojiv deo njegovog uspeha, genetskog koda - i čije promene bi, na ovaj način, u najvećoj meri okončale Dejvis Kup u njegovoj suštini. Kako se i sam Pike “izlanuo” nazvavši ovako reformisanu verziju “Svetskim prvenstvom tenisa” – ona nikada neće biti “Dejvis Kup” koji bi u sebi sadržao vrednosti koje su mu i koje dalje donose poštovanje i uvažavanje teniskog sveta širom naše planete.
Jednostavno, reforme Dejvis Kupa po predloženim navodima Upravnog odbora ITF-a ne bi trebale da se dese, a pogotovo ne na ovaj način bez poštovanja legalnosti, demonstracijom sile i lobističkih moći. Svima je jasno da su one neophodne, ali je isto tako jasno da prava i dugoročna vrednost inovacija koje bi predstavljale nastavak dragocene tradicije ovog izuzetnog takmičenja ne može biti izražena ni ostvarena ako sva četiri vodeća faktora svetskog tenisa ne daju svoj doprinos i podršku konačnoj reformisanoj verziji.
Posledice donošenja isključivih odluka po svetski tenis bi bile dalje podele i nenadoknadiva šteta za ovaj sport – već u srednjeročnom periodu. Komercijalizacija jeste važna, ali su duh Dejvis Kupa i strast igranja za svoju zemlju i navijanja za nju – u Beogradu, Sarajevu, Podgorici, Ljubljani, Nišu, Kraljevu, Bangaloru, Bojziju, Antverpenu, Lionu, Sevilji ili nekim od prepoznatih globalnih teniskih centara – ono što jeste vrhunska vrednost i ne može se nadomestiti nikavim marketinškim konceptom.
Nadamo se da će uvažavanje ove činjenice biti i jedan od najvažnijih rezultata zasedanja Generalne skupštine ITF-a u Orlandu ove nedelje.
TIPSAREVIĆ PROTIV PROMENA U DEJVIS KUPU
Naš poznati teniski as, član Top 10 društva najboljih tenisera sveta dve godine i jedan od retkih aktivnih igrača koji je osvajao i ATP Svetski timski Kup i Dejvis Kup – jedina reprezentativna timska takmičenja u tenisu, Janko Tipsarević – ne ostavlja sumnju u pogledu sopstvene ocene predloženih reformi Dejvis Kupa.
- Nezamislive su predložene promene Dejvis Kupa – a da takvo takmičenje zadrži isto ime. Ukinuti ili ograničiti aspekt igranja mečeva pred domaćom publikom je eliminacija skoro svega što je Dejvis Kup činilo uspešnim i poštovanim kao najdugovečnije timsko sportsko takmičenje na svetu. Ne vidim sebe kao člana nekog tima koji bi reprezentovao našu zemlju – a da retku privilegiju, zadovoljsvo i strast igranja pod našom trobojkom sa mojim kolegama – saigračima iz reprezentacije ne mogu da podelim sa našom publikom, širom naše zemlje.
-Zapravo, ne vidim ni jednog tenisera koji je ikada imao priliku da doživi ponos i emocije nastupa u Dejvis Kupu – bez obzira na rezultate koje je postigao a da bi mogao da se složi sa onim što je trenutno ponuđeno od strane ITF-a. Razumna mi je u potpunosti reakcija Saveta igrača ATP-ja da zvanično ne podrži ove promene, a podcrtana mi je u brojnim razgovorima sa kolegama koje sam imao prethodnih godinu dana na tu temu,” ističe Tipsarević.
- Podjednako apsurdno – i štetno za sport – bi predstavljala odluka da se čak i takva finalna “Svetska grupa” održava u gradu koji pruži nešto što bi se nazvalo “najboljim uslovima”, bez obzira na to da li taj grad ili zemlja imaju tenisku tradiciju i publiku. Svakako jesam za to da se tenis razvija širom sveta, i pozdravljam održavanje što većeg broja teniskih događaja tamo gde ih prethodno nije bilo, ali “otuđiti” takmičenje od teniske publike koja pripada najboljim reprezentacijama samo zato što je finansijska ponuda grada-organizatora bila unosna zvuči poražavjuće po duh našeg sporta.
- To možda ima više veze sa turizmom, ali ne i sa tenisom. Zamislite samo koliko bi naši poklonici tenisa u Novom Sadu, Kraljevu, Vršcu, Nišu i drugim gradovima Srbije bili uskraćeni za direktno, jedinstveno iskustvo i doživljaj vrhunskog tenisa kada bi se svi mečevi Dejvis Kupa održavali samo u Beogradu. To bi bilo u potpunoj suprotnosti sa misijom razvoja tenisa uopšte – jer bi nesporno bogat izvor sportskog talenta u manjim sredinama širom sveta bio uskraćen za ovakva iskustva – koja su mnogim svetskim asovima koji potiču upravo iz njih – promenila život!- napominje Janko, i dodaje:
- Kao jedan od igrača koji je osvajao i ATP-jevi Svetski timski Kup u Dizeldorfu, kao i Dejvis Kup – u potpunosti otpisujem kritike da su ova dva takmičenja konkurentska ili suprotstavljena. Iako se o nekim elementima organizacije nove generacije Svetskog timskog Kupa može i dalje diskutovati – u pitanju je “jednokratno” takmičenje koje je takođe imalo svoj termin u teniskom kalendaru ATP sezone, i svih tih godina nije ometalo održavanje niti važnost Dejvis Kupa.
- Takođe, u pitanju je drugačiji format izbornog, a ne kvalifikacijskog karaktera što ga dodatno čini posebnim. Naravno, bio sam veoma srećan što mi se ukazala prilika da igram za Srbiju u oba takmičenja, ali – pošto je ovde priča o reformama Dejvis Kupa – veoma dobro se zna šta predstavlja Dejvis Kup a šta sva ostala takmičenja, egzibicije i ostali eksperimentalni formati,” komentariše ocene o “suprotstavljenosti” ova dva takmičenja popularni “Tipsi”.
- Ne vidim način da se pitanje reforme Dejvis Kupa reši bez učešća predstavnika igrača i ATP-ja, ali i bez duha kompromisa i shvatanja toga u koliko važnom momentu za tenis se ove i druge odluke donose. One se ne tiču samo najvišeg nivoa organizacije našeg sporta, već i svih ostalih i najmanjih činioca, organizacija, asocijacija, klubova i igrača i igračica svih uzrasta – jer će održanje i razvoj tenisa bukvalno u narednih 20 godina biti određen time koliko će one biti promišljene, kvalitetne, sveobuhvatne, opravdane, ekonomski korisne i komunikacijski sadržane. Nadam se da će iskonski teniski duh i pamet preovladati, i da se ovakve situacije neće ponavljati barem neko vreme - rezimira svoje viđenje aktuelnih zbivanja u svetskom tenisu Janko Tipsarević.
VIDEO: Ovako se stvaraju šampioni! Novakova igra sa sinom Stefanom je jedna od najlepših stvari koju ćete videti danas
(Vuk Brajović)
Povezane vesti
Srbija nije imala sreće na žrebu za plej-of Dejvis kupa
Troicki nakon sramote u Dejvis kupu: "Ovo je debakl, nismo uvek imali Novaka u reprezentaciji, ali..."
Pukla bruka: Srbija ispala u kvalifikacijama za Dejvis kup, Slovaci su moćni kad nema Novaka Đokovića!
Frka sa sudijom na meču Srbija - Slovačka u Kraljevu: Arbitar dodelio protivniku poen, a onda i poništio jedan
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
