Kako su Novak i Federer sebi nabili pritisak i zašto Nadal ima najbolju taktiku za GOAT trku

Meč između svetskog "broja 1" (Đoković) i "broja 2" odigran je u dvoranskim uslovima i od starta je drugi reket planete izašao spremniji da pobedi.

Voljni momenat Nadala je bio neverovatan, njegovo kretanje za udžbenike, a njegovo čitanje Novakove igre vanserijsko. Tu zamerki i spora nema. U nedelju je bio bolji igrač od našeg asa i to su konstatovala obojica posle meča.

Kratkoročno, to ne treba da zabrine nikoga u teniskoj publici Srbije, koja već 13 i po godina pomno prati šta Novak radi na terenima širom sveta.

Dugoročno, možda ima jedan razlog za zabrinutost i to baš onaj koji je prošao "ispod radara" na Nadalovoj konferenciji, a koji je Španac više puta potencirao.

Pristup. Pristup rezultatu, poretku, osvajanju trofeja. Iako je rekao i da mu priprema za turnir nije bila savršena, jer osim Mastersa u Rimu nije igrao ništa više od pola godine, njegova igra protiv Đokovića jeste bila savršena.

Neopterećena onim što će biti sutra. Otud je i Nadalov fokus bio potpuno u meču, na svakoj loptici i svakom udarcu koji mu je Srbin slao.

Zato je pravio nestvarno malo neiznuđenih grešaka, svodeći ih na one statističke. Međutim, taj Nadalov fokus je ono što je pravilo prevagu kako u napadu, tako i u odbrani.

Novak je pre godinu i nekoliko meseci jasno stavio do znanja da ide po Federerov rekord Grend slemova (20), a to je više puta napomenuo i njegov otac Srđan.

To je Novaku vodilja i odatle možda potiče i pritisak kom sporadično podlegne srpski teniser, uz sve iskustvo koje je za prethodnih deceniju i po usput sakupio. Rafael Nadal tom cilju ima drugačiji pristup i vrlo zanimljivo ga je opisao u nedelju uveče.

- Nikad nisam krio da bih voleo da završim karijeru sa najviše Grend slemova, u to nema sumnje - rekao je Rafa i označio isti cilj koji ima i Novak trenutno.

Ali uz jednu bitnu razliku. Deluje da se od "velike trojke" Nadal najmanje opterećuje brmenom brojki i sustizanja Rodžerovog rekorda, dok kod Noleta taj pritisak, makar spolja gledano, deluje da je najveći.

- Ali, moram da idem na svoj način, kao što sam radio tokom cele karijere. Neću stalno misliti o tome da Novak osvaja ovaj, a Rodžer onaj. Ne možete uvek biti nesrećni jer vaš sused ima veću kuću od vas, bolju jahtu ili bokji telefon, morate da živite svoj život i to radim svih ovih godina - objasnio je Nadal u nedelju.

Federerova retorika je nešto drugačija. Švajcarac je u nedelju čestitao Nadalu na tituli kao svom najdražem prijatelju, iako je plakao kao kiša kada ga je Nadal pobeđivao u pojedinim finalima pred kraj prve decenije ovog veka.

To je i normalno kada emocija ima. Međutim, nekako se svih ovih godina čini kao da Federer ne odustaje samo da mu neko ne bi preoteo rekord po broju Grend slemova, iako priča upravo suprotno - da ga to ne zanima.

Stoga i on podleže pritisku rezultata i brojki koja "muči" i Novaka. Razlika je samo što on to ne priznaje jer bi se sa punih 39 godina i povređenim kolenom penzionisao.

- Neću ovde da se zaustavim, ne želim, ovo će mi samo služiti kao još veća odgovornost i motivacija za dalje - kazao je Đoković nakon osvajanja Australijan Opena 2016. godine.

Nije se ni zaustavio dok mu motivacija nije opala posle osvajanja Rolan Garosa, jedinog u kolekciji, i to baš 2016.

Gotovo dve godine su bile potrebne da se vrati u šampionski ritam i nekoliko promena trenera i da se ponovo sa tribina, kao i tada u finalu ori "Give him a chance, Novak" (daj mu šansu Novače, prim. prev), kada se Srbin nađe na terenu protiv bilo koga.

Baš u tih tridesetak dana je savladao Nadala, Federera i Endija Marija, u tom trenutku najveće rivale. Zato je postavljeno pitanje još tada da li je on (Novak) neko ko se izdvojio.

- Ne želim da dozvolim sebi da mi mentalni sklop bude takav. Ako se to dopusti, osoba postane previše arogantna, misli da je neko više biće i da je bolja od ostalih. A onda karma lupi veliki šamar. To ne želim. Zadržaću istu rutinu i isti način života, biću zadovoljan i ponosan onim što sam postigao, ali diskretno jer moram da ostanem skroman - objasnio je Đoković.

I četiri godine kasnije Novak je spontan i trudi se da "ostane na zemlji", sa kim god da se nađe u društvu. Ali, na terenu, to opterećenje više vidi.

Još pre četiri godine je Đoković pričao o tome da je realno razmišljati o tome da može da prestigne Nadala i Federera, ali uz jedan vrlo bitan dodatak.

- ... Verujem da imam šansu to da učinim. S druge strane, ne treba previše biti mislima u budućnosti jer se onda sadašnji trenutak ne doživljava na pravi način. To je večita psihološka borba sa samim sobom: balansirati između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti - rekao je Đoković.

To je ona vrsta pritiska kojim bolje balansira Nadal, jer je Đoković u međuvremenu postao potpuno ravnopravan i na mnogim poljima bolji od najvećih rivala.

Ali, kako se menjao i razvijao kao igrač na terenu, menjao se i njegov pristup razmišljanju i brojkama.

- Uvek sam veoma siguran u sebe. Verujem da mogu da osvojim najviše slemova i oborim rekord po broju nedelja na prvom mestu. To su definitivno moji ciljevi... Ne verujem u ograničenja. Mislim da su ograničenja samo iluzije vašeg ega ili vašeg uma - rekao je Novak u intervjuu Grejemu Bejsingeru, maja ove godine.

Jasno je sebi zacrtao cilj i, ma koliko to bilo dobro, ne sme da mu bude sidro koje će ga u odlučujućim mečevima sputavati. To "sidro" Nadal nema, pa mu fokusa u GOAT (najbolji svih vremena) trci ne manjka.

Ako Novaka, za početak, nije baš ovaj pritisak sputao u nedeljnom finalu sa Špancem, onda je sva prilika da će već do nekog sledećeg okršaja naći način da ga pobedi i svoju brojku od 17 Grend slem titula odvede do željene cifre - sada postavljene na 21.

(Telegraf.rs)