Slučajni ples

Foto: Tanjug / AP

Stub srama i pritisak neviđen u svetu sporta. Novak Đoković je bio izložen vatri zapadnih medija i javnosti, gurala se slika da je Srbin maltene najgora osoba na planeti. Za sve je bio kriv, iako ništa nije skrivio. Otkad je Novak proteran iz Australije, tamo dole i tamo zapadno se likovalo. U čemu li su pobedili, to samo oni znaju, ali... Jedna poruka je promenila sve. Sve se promenilo u deliću sekunde. Baš sve.

Jedan lanac nerazuma stvorio se u Melburnu. Tih dana se videlo da sila boga ne moli, da će biti onako kako oni žele, a ne kako zakon nalaže. Taj lanac se stvorio pod pritiskom, a kada se kaljenje završilo, vezao je lošu reputaciju za, u tom momentu, ubedljivo najboljeg tenisera sveta.

Ruka ruku mije ili u ovom slučaju, ruka ruku steže. Iz sve snage. Vlada Australije pritiska narod, narod ćuti i trpi verovatno najrigoroznije kovid mere na svetu, a mediji pritiskaju Vladu i huškaju narod da isto čini. Jer, kako jedan čovek može da ima izuzeće, a nas ovde zatvaraju kao hrčke iako se čitav svet otvara.

E, onda - mediji guraju narod koji gura Vladu da odgura Novaka iz države. Sud u međuvremenu daje reč koja je Novaku smirenje, ali talas satanizacije ne prestaje. Pritisak pobeđuje. Đoković odlazi iz Australije.

Istorija se tada na silu promenila, jer je Rafael Nadal najednom stigao do rekordne Grend slem titule. Sve na silu i sve na guranje. Jedna anarhija koja je postavila novu hijerarhiju. 

Turnir prošao, Nadal skupio lovorike, a Novak ostao u fokusu animoziteta. Napravljena je nova realnost koja je bila daleko od realnosti i pravednosti.

Tajac, a situacija ista. Kao da ništa nije moglo da se promeni. Zapadni i donji mediji su ostali pri svom stavu i nakon vatre. Ostali su i nakon što je priča iza koje su stajali bila bušna.

Ostali su u svom svetu koji su samo oni kreirali i ništa nije davalo naznake da će da se promeni. Jednostavno, za njih je Nadal bio heroj i veliki povratnik, a Novak bandit koji je upao u zemlju. Doduše, uz dozvolu, ali to se ne važi kada krene satanizacija.

Slika je dostigla neki zabrinjavajući nivo na kraju Australijan opena, ali nije otišla u crno. Ostalo je u tamno sivoj zoni bez pomaka. Tako im je odgovaralo za sve ovo vreme.

A, onda... Čudo.

Poruka i preokret.

Ne zato što su se zapadni i donji mediji prosvetlili i shvatili suštinu, već zato što su tu poruku ugradili u svoju politiku pritiska na drugom nekom polju.

Novak je jednom porukom kontaktirao svog ukrajinskog kolegu Sergeja Stahovskog i ponudio mu pomoć. Novčanu ili bilo koju drugu. Njegov gest je naišao na veliko oduševljenje.

Sa tek nekoliko klikova i dobrom namerom, Đoković nije ni mogao da zamisli da će isti oni mediji koji su mu metal oko članaka stezali biti očas posla na njegovoj strani.

"Gospodski gest Novaka", "dirljiva poruka Novaka" i ostali naslovi osvanuli su izjutra kao sneg u martu. Neočekivano, ali lepo.

ABC, Foks, britanski Ekspres... Redom su se izređali i zapevali srećne note za Đokovića.

Možda je Nole samo kolaterala, samo šponda koja je poslužila za veći cilj, ali to je manje bitno. Sada je svaki poen bitan.

Ukoliko mora da se igra njihova igra, neka se igra. Svakako, nema ništa lepše od solidarnosti sa nekim ko je na mukama. Pomoć je uvek velika stvar, a još veća ukoliko je nekome krajnje nužna.

Sporednim putem i plemenitim delom, Đoković je pokazao da je veliki, a u isto vreme slučajno zaplesao onako kako zapadu odgovora.

Ko je kome ovde bio slučajnost i ko je dobio ono što je želeo? Pa, čini se da su obe strane dobile ono što su želele, iako je jedna bila mnogo iskrenija.

Vrata terena se, jedna po jedna, otvaraju. Korona polako nestaje, a prilike polako dolaze.

Šteta je napravljena, ali je počela da se sanira. 

(Telegraf.rs)