Olga Danilović - večni super talenat ili nagli super preobražaj

Vraćamo se na tu večnoj gradiciji dobar - bolji - najbolji - Novak Đoković. Pokvareni su nam instrumentni realnog merenja teniskog znanja zbog jednog čoveka koji je udario glavom u nebo. Sada nam je sve osim toga nedovoljno. Ljudi moraju da shvate da je ulazak u Top 100 bilo čega na svetu astronomski uspeh. Iz ugla psihologije našeg naroda, pokušao sam da shvatim zbog čega je kod nas svaki uspeh jednodnevni ma koliko god veliki bio.

Šta god uradio, tražiće više. I kad uradiš nešto više, tražiće još više, jer ono pređašnje više je sada manje od očekivanja.

Nisu to zlonamerna očekivanja, shvatanje uspeha pojedinca kao sopstvenog zbog pripadnosti istom nacionalnom korpusu je sasvim normalna stvar. Radujemo se tvojim uspesima, tužni smo zbog tvojih neuspeha. Ti si naš ili naša. Ali... Postoji sredina koja nam ne da mira. To je ona sredina gde svi misle, od laika do eksperta, da možeš više, ali ti u tim momentima ne prikazuješ to više.

Tu nastaje sivozona kolizija nekih emocija koje se ne shvataju na pravi način niti sa jedne, niti sa druge strane - ni iz ugla sportiste, ni iz ugla nacije.

Podrobnijeg objašnjenja za ovo baš i nemam, pa je mom blago primataskom mozgu najlakše da ovaj slučaj prikaže kroz primer.

Olga Danilović.

Gde se zaglavila Olga u svim onim srećnim i projektovanim mislima o novom srpskom osvajanju Grend slema ili makar Mastersa?

Pa, pre svega, koliko god neko smatrao da je progres Danilovićeve sporiji i da nije išao eksponencijalno, njoj je samo 22 godine.

Pametni ljudi uvek pomisle o tome gde su oni bili sa svojim voljenim profesijama kada su imali 22 godine.

Glava nije luda nego je mlada i ima hiljadu nekih drugih misli osim onih koji bi trebalo da klize po moždanim ćelijama.

Vanserijsko ponašanje Novaka Đokovića ili Rafaela Nadala, ponavljam, nije reper za ovakve stvari. Jednostavno, neki ljudi se rode drugačiji, sa drugačijom mentalnom građom i determinacijom da uspeju u nečemu u čemu su naumili.

Jeste to, kao što vidimo, recept za uspeh, ali ne pričamo o najboljim teniserima ikada na ovom svetu, već o šampionima svog vremena. Ova dvojica su šampioni svih vremena, zapisani večno u knjiga sportske i svetske istorije.

Potrebna je ta mentalna snaga, ali rad je ono što je čini ojačanom. Talenat je džaba svima ako ne rade na sebi. Ko vam talenat provlači kao najbitniji segment, taj nikada iza zavese nije video koliko taj talenat proliva krvi i znoja, bori se sa svojim privatnim i poslovnim životom, gleda i planira, pati i veseli se. Sve je to rad na više polja, a talenat je lep i funkcionalan tiganj u kojem se palačinke spremaju, a da se ne zalepe i propadnu.

Zbog čega danas pričamo o Olgi?

Zato što se čini da je konačno usredsređena na tenis. Mlada glava je dobila smer. Čini se da jeste. Pozitivnije to dosta izgleda, njen govor tela kaže da je spremna da se probije tamo gore i izađe iz te sivozone kolizije.

Do sada je samo jednom bila među Top 100, ali konstantno koketira sa tom najvišom klasom.

Do sada, zabeležila je tri druga kola na Grend slemovima i dva puta je učestvovala u glavnom žrebu Mastersa do ove sedmice.

Da li je malo?

Pa, shodno tome koliko mislimo da može, zasigurno je malo.

Kakav je bust bila titula u Moskvi... Tu su svi pomislili da se dešava ono što su svi mislili da će se dešavati.

Ipak... To je bilo pre skoro pet godina. Nakon toga, samo još jedno finale u Lozani i prilično lak poraz od Petre Martić, iako je briljirala do tog momenta u Švajcarskoj.

Šta smo imali od početka ove sezone?

Prvo se desila eliminacija u Kanberi na ITF turniru od Eve Lis, a to takmičenje je trebalo da predstavlja kao zagrevanje za predstojeći Australijan Open.

Kako je stupila na beton Melburna, tako je Olga krenula da čisti, pa je sa ukupno 10 izgubljenih gemova došla na samo korak od glavnog kostura prvog Grend slema u sezoni.

Pale su Karolina Alveš i Despina Papamihail, ali na poslednjoj stepenici, kada se posle prvog dobijenog seta pomislilo da je zagarantovano prvo kolo glavnog žreba, desio preokret u režiji Klare Burel.

Nezavisno od toga, osetna je bila želja i preciznost koja je neverovatno bitna u igri Danilovićeve, jer je njena ofanzivna igra u petoj brzini tokom svakog duela.

Nije, dakle, problem želja. Bitna je samo artikulisanost njenog agresivnog stila igre. Taj forhend je ili viner ili neiznuđena greška.

Koliko joj je stalo, vidi se u svakom poenu. Neretko samo zastane, gleda put svog boksa i ćuti. Nervoza kuva.

Između kontrole tog nezadovoljstva i jasne želje da se što bolje odradi učeno i stečeno, nalazi se balans koji Olga traži.

Kažem, ima pomaka.

Plasman u glavni žreb Monpeljea i novi poraz u tri seta ponovo je u njoj probudio taj mladalački bes.

Taj bes je konstantno kontraproduktivan u igri koju gaji. Preuzeo je totalno u kvalifikacijama za Dubai protiv Rebeke Masarove koja je lako slavila, ali je na terenu više čekala greške nego napadala.

Baziravši se na partije iz Australije i Monpeljea, gde je jednostavno potrebno malo da se probije ta prva linija i samo sinhronizuje lep i agresivan tenis, Olga za sada jeste usmerila glavu ka pravoj džadi.

Samo je potrebno i da njom krene.

A, evo nove prilike...

U Indijan Velsu je po treći put uspela da izbori glavni žreb jednog Mastersa.

Reklo bi se, uživa Olga tamo.

U kvalifikacijama je nešto novija Olga dobila dva tesna meča koja bi stara Olga verovatno izgubila.

Nije dopustila da je intervalno nezadovoljstvo zbog nekoliko poena i gemova otme od dobre igre.

Pala je kosturašica Viktorija Golubić i drugarica iz detinjstva Kaja Juvan.

Ni žreb u pustinji nije mogao nešto bolje od ovoga da je posluži, jer joj je u prvom kolu protivnica Ksiju Vang, 59. teniserka sveta.

Postoje dva zadatka u ovoj misiji koja bi Olgu gurnula u drugu brzinu. Sve liše toga bi bilo instant prebacivanje u treću, četvrtu...

Prvi je svakako da se savlada Kineskinja Vang koja jeste duplo bolje rangirana, ali je samo blagi favorit u ovom duelu.

To bi bilo ono dugo "doooobroooo" i novi rekord na Mastersima, a onda bi protiv Anastasije Potapove mogla da dođe ona dugo čekana potvrda da je Danilovićeva spremna za velike stvari već ove sezone.

Ne sledeće i ne one tamo posle sledeće - Ove.

U ženskom tenisu se situacija jako brzo menja, autsajderke vrlo brzo postaju favoritkinje u nekoliko meseci.

Ostapenko, Radukanu, Fernandez... Sve su one došle na veliku scenu tokom noći i pomrsili račune svim ostalim šampionkama.

Možda blic, možda duži ostanak. Nikada se ne zna.

Pre svega, bitno je da se desi to demoliranje barikade koja je već previše prisutna.

Indijan Vels je pravi momenat za to.

Večni super talenat bi mogao konačno da postane prava priča bez sivozone kolizije.

Odavno ženskog aduta nismo imali na velikim takmičenjima. Ostajemo uvek plitko.

Da li će se taj jedan večno pominjani aktivirati ili večno ostati na rezervi i pored svih prednosti i obećanja, to ćemo tek videti.

Ne može ništa napola.

Ili se kidaš i boriš ili...

(Telegraf.rs)