Čovek zvani Laslo

Foto: Tanjug/AP, Telegraf

Sa neke filantropske strane, pravedni čovek bi dobrom i vrednom čoveku uvek želeo da je srećan čovek. Da bude čovek sa što manje muka, čovek kojem se univerzum smeši baš zbog toga što je dobar i vredan čovek. Neki ljudi mnogo pametniji od mene su mi rekli da zamislim svet takvim kao da je svaka osoba na njemu ja. Da li bi to bio lep svet? Kakva bi to planeta bila da je svih osam milijardi istih kao ti? Tu ti se ukaže odgovor tvog lika. E, jednom dobrom i vrednom čoveku je možda zasijala zvezda baš onu koju je tražio. Ako ništa drugo, makar svetluca za našeg Lasla Đerea.

Srbija je razmažena uspehom Novaka Đokovića.

Preporučujemo

Neko kada vam svake godine donese najmanje jednu Grend slem titulu, vi od ostalih očekujete da čini istu stvar.

Nije ovo priča o vanzemaljcu koji je srpskom zastavom prekrio jedan čitav sport, ovo su redovi za onoga ko je zajedno sa njim kopao rupu da se ona utvrdi na tom teniskom brdu.

Nenametljiv, prilično tih i bez mnogo emocija, Laslo je neko ko je morao da prođe kroz životno trnje da bi izašao na velike scene Vimbldona, Rolan Garosa, Australijan Opena...

Ali, tu je.

On je konstantno tu i bori se.

Koliko je konstantno tu?

Pa, dovoljno je da se pomene da od 2018. godine niti jednom nije propustio glavni žreb niednog Grend slema u sezoni.

Velika je to scena, razne podloge i lutrija na žrebu.

Momak iz Sente je tri puta video treće kolo najvećih pozornica, a igrao je četiri ATP finala.

Osvojio je jedan turnir iz serije 500, jedan iz serije 250 i dva puta je gubio finala iz serije 250.

Kako ne bi zalazili previše u njegovu istoriju, otići ćemo samo do početka prošle godine. Čini se, da je bilo sreće, bilo bi i više rezultata.

Čujte, ako imate slabiji rang, sasvim je prirodno da vam već na prvoj ili drugoj stepenici dolaze jaki protivnici. Bilo bi čudo da se tako nešto ne dešava.

To je Đere gledao kao svoju nesreću. Njegov problem je bio u začaranom krugu koji je imao zakovana vrata sa svim strana.

Da bi ušao u Top 20 mora da savlada žrebom dodeljenog velikana, a da bi rano izbegao toliko jakog protivnika mora da bude u Top 20.

Nije išlo, frustracija je bila jasna.

Laslo je u komunikaciji isti i kada gubi i kada pobeđuje. Njegov govor tela na terenu je isti i kada gubi i kada pobeđuje.

Mirno nam ispriča kako je napravio uspeh, prilično tiho i isprekidano nam na konferenciji ispriča kako je došlo do neuspeha.

Foto: Tanjug / AP

Prošla godina je prošla tako što je u prvom kolu Australijan Opena morao odmah protiv Denisa Šapovalova (14. na svetu), Lorenca Sonega na startu Rio de Žaneira (21. na svetu), na startu Akapulka protiv Stefanosa Cicipasa (4. na svetu), drugo kolo Indijan Velsa protiv Janika Sinera (10. na svetu), trećem kolu Monte Karla ponovo protiv Cicipasa (4. na svetu), u Beogradu protiv Novaka u drugoj rundi i na Rolan Garosu protiv Danila Medvedeva (2. na svetu).

Pa, početak Majorke protiv Nika Kirjosa, pa četvrtfinale Baštada i start US Opena protiv Andreja Rubljova... I tako dalje, i tako dalje...

Bilo je i kikseva između toga, ne smem da branim Lacija baš toliko, ali ova gomila aduta su se odmah ukazivala na talonu čim bi hvatao zalet.

Svi ti momenti su ga ubili na nešto duže staze, sebe je ubedio da nije miljenik univerzuma, a onda nije postao miljenik ni sam sebi.

Prošlo je pola godine da bi se opasuljio i shvatio da je on ta opasnost za svakoga. Što bi Brajan Kranston u Brejking Bedu rekao: "A guy opens his door and gets shot and you think that of me? No. I am the one who knocks".

Blic u Santijagu, pa u Banjaluci, a onda i nesrećno izgubljeno finale Kaljarija od Iga Ambera koje je već videlo njegovo slavlje.

Možda je prvi korak ka pravom putu baš viđen u Rimu gde je Laslo bio razočaran iako je ušao u osminu finala.

Foto: AP/Tanjug

Priznao je pošteno da je tu imao sreće do Kaspera Ruda, a od Kaspera Ruda i ne baš.

Opirao se Danilu Medvedevu u Haleu, bitku vodio u tri seta i najavio da bi trava mogla da mu promeni preference.

I to se i desilo.

Dolazak na Vimbldon, četiri taj-brejka, ponoć i skalp ubitačnom serveru Maksimu Kresiju.

Videla se sreća, razvedravanje koje se nastavilo i protiv Bena Šeltona. Jednostavno, takvu dvojicu momaka sa ubojitim arsenalom izbaciti sa turnira je ogroman uspeh.

Jedini je sa Novakom ušao u treće kolo, a onda propustio šanse protiv Cicipasa. Ponovo adut na stolu i ponovo štucanje. Ali, ova reka bi sada mogla da izbegava sve te stene do poznih momenata turnira.

Kako?

Pa, tako što će rang od narednog ponedeljka biti toliko visok da će Laci biti Brajon Kranston.

Foto: CARMEN JASPERSEN / AFP / Profimedia

Gurao je sebe i pored svih nesreća i mogao bi u Hamburgu da vrati ličnu rekordnu poziciju.

Đere je u polufinalu Hamburga!

Bacio je na kolena dva nosioca, a u polufinalu igra protiv Žanga koji nije među kosturašima.

Je li to ono što je tražio?

Je li to ono za šta se univerzum krivio? E, pa evo ga, univerzum dao šansu.

Ko zna šta bi moglo da se desi u borbi za trofej, verovatno ponovo neki adut poput Kaspera Ruda, ali zar ovo nije dovoljno goriva od viših sila da se ode do kraja?

Do jednog momenta navijam za sreću, a od jednog momenta navijam za čisto umeće. Drugačije se ne može ako se misli do još jedne titule na ATP 500.

Pošteno bi čovek zvani Đere mogao da kaže, evo, poslužilo me je, a i sebi sam namestio sam. Dokazao sam da mogu protiv nešto boljih, pa mogu valjda i protiv onih još za korak boljih.

Ako bi ušao u finale Hamburga, vratio bi se u svetskih Top 40.

Ako bi osvojio Hamburg, vratio bi se i među 30 najboljih na planeti.

A, odatle više neće imati problem sa univerzumom, tada je sve na njemu i u njegovim rukama.

Takav čovek zaslužuje da se više univerzum ne zafrkava sa njim, bitno je da se sav račun stavi na njegovo ime pa nek pošteno rešava svoj ceh.

A, blizu je.

Iz prvih 40 se sve bolje vidi, iz prvih 30 još bolje.

(Telegraf.rs)