Vezane ruke Nadala i Federera

Foto: Tanjug/AP

Osetna je oseka. Čim Novak Đoković odluči da se posveti glancanju osvojenih trofeja, ostavi malo reket na miru, odmah se u teniskim krugovima više priča nego što se radi. Kao da neko istoriju stavi na čekanje, sve se od belog sporta sjuri u čekaonicu. Pomalo se i nepravedno zapostavi ostatak karavana... Ali, šta da se radi, besmrtnost svakog zanima, a za smrtnike i njihove puteve ima vremena.

U proteklim danima smo imali dane mrmota po kojima se ništa ne poznaje. Rafael Nadal i Rodžer Federer su komentarisali Novakove uspehe. Stidljiva priznanja sa maramicom u krilu, da se sopstveni ugled i veličina ne pokopaju. A, zaista, njima dvojici se nema šta oduzeti, samo se jasnim rečima može odati priznanje za onog koji je još uvek tu. I ne da je tu, nego je nezaobilazan.

Preporučujemo

Velika trojka.

Ova trojica su, izgleda, zaista osuđena da se kao u onom već slavnom mimu, poput tri ista Spajdermena, pikiraju u trouglu. Njihova veličina je najveća, epska i mitska, ali ponovo... Jedan je još uvek tu. I ne daje tu, nego je nezaobilazan.

Nije Novak na osnovnoj liniji ostao da se bori za što duži radni staž, niti ga interesuje neka mediokritetska priča. Ostao je tu da se bori za najveću priču, a u ovoj godini je sa tri osvojene titule i jednim finalom Grend slema apsolutno krenuo da okreće i one koji su se iz nekih čudnih pobuda branili od misli da je najbolji svih vremena.

To smo već znali, ovakvo sumiranje je samo na izvoru ove čitave priče.

Elem, ovde smo se, na ovim slovima okupili zbog nedavnih reči Nadala i Federera, a najradije bih krenuo od Rafe i njegove klackalice savesti i ponosa.

Kaže Španac, bio bi Novak frustriran da nije osvojio sve ove silne Grend slemove i da mu je samo to cilj. Da je on, lično, totalno drugačije setovan.

Čudne reči za čoveka koji je pre samo dve godine rekao da želi da pobeđuje svakog dana, na svakom turniru, da je to jedino i pravo usmerenje šampionskog uma.

Pa, i jeste bio u pravu pre dve godine. Nije bilo potrebe da sam sebi postavlja nogu. To što je on mislio, misli i Novak, samo što to Novak još uvek i radi.

Bolje je bilo da sve ostane na tome, da su različiti u tome što je Đoković još uvek tu, a od Nadala se očekuje da se možda, nekada, obećano i vrati.

Posle tih nekih gasovitih reči, stigla je i nova izjava u kojoj je rekao da je Novak najbolji svih vremena ukoliko se pogledaju sve brojke, te da tu nema mnogo kalkulisanja.

Ili ga je neko opomenuo da je prilično bio arogantan u prvom navratu, da njegov narativ nije izazvao baš oduševljenje, ili mu se samom ukazalo da njegova priča nema kontinuitet.

Ako je bilo skroz u redu da se izgara na terenu za svaki poen, pobedu i trofej dok mu je bio otvaran put na Australijan Openu i Rolan Garosu, ne znam zašto bi to bilo problem u Novakovom talasu koji traje li, traje.

A, vezane su mu ruke. Doduše, iz zaista tužnih razloga i sigurno je čitavoj sportskoj zajednici veoma krivo što Rafa zbog povrede ne može da nastupa već duže vreme.

Još od Melburna i suza, nema ga na terenu. A, Federera nema još duže.

Obojica samo gledaju kako brojke Đokovića rastu. Sigurno se i pitaju gde bi mogao da bude taj kraj.

Ovaj sport, kao i svi ostali, igra se za trofeje i odličja. Tako se dokazuje da si najbolji.

Srbin reče - zašto bih stao ukoliko sam trenutno najbolji? Idem dalje.

A, šta to znači?

Pa, mogli bi to da posmatramo sa više aspekata, ali onaj najbitniji je da razlika između njega i druge dvojice iz velike trojke može samo da raste.

Hoće oni večno biti upoređivani, ali će večno i ostati ko je od te trojice najbolji.

Ostaje samo još jedan bojazan za Federera i Nadala, a to je da se u ekstremnom slučaju Novak ne odlepi na još veći broj osvojenih Grend slemova. Na nešto što se ni u teoriji neće razmišljati.

Onda... Da li stvarno ostaje velika trojka?

Da li je i ta priča onda ugrožena?

Hipotetički, ukoliko Novak uspe da dođe do 26 ili 28 ili čak 30 Grend slemova, koliko je to veće od 22 ili 20?

Nisu to sklekovi pa se može stići. To je jedna čitava kampanja, meseci treninga za uspeh i nekoliko neverovatno teških mečeva bez prava na grešku.

Da li će velika trojka ostati sa apostrofom na najvećeg iz tog teniskog božanstva ili će biti velika dvojka u pratnji apsolutno najvećeg?

Ukoliko se takav disbalans napravi, definitivno će morati da se priznaju još neke stvari u ovom svetu koji teško prihvata neke činjenice.

Teško i sporo, ali prihvata.

(Telegraf.rs)